Дракула у 1972.
| Дракула у 1972. | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | Dracula A.D. 1972 ИМДБ  6/10 (5 088 гласова) |
| Жанр | хорор |
| Творац | Брем Стокер |
| Режија | Алан Гибсон |
| Сценарио | Дон Хотон |
| Продуцент | Мајкл Карерас Џозефина Даглас |
| Темељи се на | роман Дракула Брема Стокера |
| Главне улоге | Кристофер Ли Питер Кушинг Стефани Бичам Кристофер Ним Марша Хант Керолајн Манро |
| Музика | Мајк Викерс |
| Директор фотографије | Дик Буш |
| Монтажа | Џејмс Нидс |
| Продуцентска кућа | Hammer Film Productions |
| Дистрибутер | Коламбија пикчерс Ворнер брос |
| Година | 1972. |
| Трајање | 96 минута |
| Земља |  Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Претходни | |
| Следећи | |
| IMDb веза | |
Дракула у 1972. (енгл. Dracula A.D. 1972) је британски хорор филм из 1972. године, режисера Алана Гибсона, седми у Хамеровом серијалу филмова о Брем Стокеровом Дракули. Питер Кушинг се после дуже паузе вратио у улогу Ван Хелсинга, док је и Кристофер Ли поново у улози насловног вампира.
Након неуспеха који су остварили Дракулини ожиљци продуценти су схватили да морају нешто променити како би повратили изгубљену публику. Због тога су причу у Дракули модернизовали и сместили је век касније, од догађаја из претходних флмова, а и самог романа. Осим тога Питера Кушинга су вратили у улогу Ван Хелсинга, што је поново привукло публику, али и било разлог више за повратак Лија, који је поново првобитно најавио да се неће више враћати у улогу Дракуле. Прича је делом заснована и на гласинама о вампиру на Хајгејтском гробљу, које су кружиле Лондоном почетком 1970-их.[1]
Реакције на филм биле су помешане. Публика је била задовољна што је поново имала могућност да види тандем Кушинг-Ли, док су оцене критичара биле лошије чак и од претходног дела.
Годину дана филм је добио директан наставак под насловом Дракулини сатанистички ритуали.
Радња
[уреди | уреди извор]
1872, 13 година пре догађаја из првог филма, догодио се коначни обрачун између Лоренса ван Хелсинга (оца Абрахама ван Хелсинга који се појавио у првом делу) и грофа Дракуле, у коме су обојица страдали, Дракула од дрвеног точка прободеног кроз срце, а Лоренс од повреда задобијених приликом пада са кочије.
100 година касније, 1972, потомци Ван Хелсинга и даље живе, као и Дракулине присталице које су преузеле презиме Алукард (Дракула написано уназад). Праунук Лоренса ван Хелсинга, др Лоример ван Хелсинг живи са својом унуком Џесиком у Ботолфу, малом граду на југу Енглеске.
У ритуалу црне магије у коме је присуствовала и Џесика, Алукард успева да поново оживи Дракулу. Он започиње нов терор у коме страдају готово сви Џесикини пријатељи, а убиства безуспешно покушава да разреши инспектор Мари. Дракулине главне мете убрзо постају Лоример и Џесика, као потомци Ван Хелсинга чију лозу бескрајно жели да угаси.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Кристофер Ли | гроф Дракула |
| Питер Кушинг | Лоренс ван Хелсинг др Лоример ван Хелсинг |
| Стефани Бичам | Џесика ван Хелсинг |
| Кристофер Ним | Џони Алукард |
| Марша Хант | Гејнор Китинг |
| Керолајн Манро | Лаура Белоуз |
| Џенет Ки | Ана Брајант |
| Мајкл Кичен | Грег |
| Лали Бауерс | домаћица журке |
| Морин Фленеган | го-го играчица |
| Stoneground | саме себе |
| Мајкл Коулс | инспектор Мари |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ellis, Bill. „The Highgate Cemetery Vampire Hunt”. Folklore. 104.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Дракула у 1972. на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дракула у 1972. на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
