Пређи на садржај

Керолајн Манро

С Википедије, слободне енциклопедије
Керолајн Манро
Манро 1974. године
Име по рођењуКеролајн Манро
Датум рођења(1949-01-16)16. јануар 1949. (76 год.)
Место рођењаВиндзор, Уједињено Краљевство
Занимањеглумица, манекенка
Веб-сајтwww.carolinemunro.org

Керолајн Манро (Виндзор, 16. јануар 1949) енглеска је глумица и манекенка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 16. јануара 1949. године у енглеском граду Виндзор,[1] похађала је католичку школу и певала у црквеном хору.

Године 1966. њена мајка је послала фотографије од Керолајн новинама The Evening News. Победила је на такмичењу и након што се преселила у Лондон започела каријеру као манекенка.

Први пут се појавила на филму 1967. године, у малој улози за филм Казино Ројал.[2] До 1972. године, глумила је само у малим епизодним улогама. Тек након филма Дракула у 1972., одлучила је да се озбиљније посвети глуми. Године 1974. играла је главне улоге у два филма: Капетан Кронос: Ловац на вампире и авантуристички филм Синбадово златно путовање који је објављен и у Совјетском Савезу.

Године 1976. играла је у фантастичном филму Необично путовање центром земље, а 1977. поново се појавила у серијалу филмова о Џејмсу Бонду, играјући улогу пилота Наоми у филму Шпијун који ме је волео.

Током осамдесетих, углавном је снимала хорор филмове, а деведесетих је одлучила да посвети више пажње двема ћеркама и супругу. Последње остварење у ком се појавила, био је хорор филм „House of the Gorgon” из 2019. године.[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Casino Royale (1967)
  • Joanna (1968)
  • Where's Jack? (1969)
  • A Talent for Loving (1969)
  • Fumo di Londra (1971)
  • The Abominable Dr. Phibes (1971)
  • Dracula A.D. 1972 (1972)
  • Dr. Phibes Rises Again (1972)
  • The Golden Voyage of Sinbad (1973)
  • Captain Kronos – Vampire Hunter (1974)
  • I Don't Want to Be Born (1975)
  • At the Earth's Core (1976)
  • The Spy Who Loved Me (1977)
  • Starcrash (1979)
  • Maniac (1980)
  • The Last Horror Film (1982)
  • Don't Open Till Christmas (1984)
  • Slaughter High (1986)
  • Howl of the Devil (1987)
  • Faceless (1988)
  • Demons 6: De Profundis (1989)
  • Night Owl (1993)
  • To Die For (1994)
  • Flesh for the Beast (2003)
  • Domestic Strangers (2005)
  • The Absence of Light (2006)
  • Aqua Tales (2012)
  • Vampyres (2015) [4]
  • Cute Little Buggers (2015)
  • Crying Wolf 3D (2015)[5]
  • GirlForce (2016)[6]
  • 315 Wicked Way (2017)
  • House of the Gorgon (2019)[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Caroline Munro | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15. 
  2. ^ „Caroline Munro”. The New York Times. 
  3. ^ House of the Gorgon, Приступљено 13. 2. 2019 
  4. ^ „Vampyres (2015)”. 
  5. ^ „Crying Wolf 3D (2015)”. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 16. 8. 2015. г. Приступљено 15. 9. 2015. 
  7. ^ https://www.frontrunnermagazine.com/hammer-hath-risen-house-of-the-gorgon-premieres-in-london/[мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Керолајн Манро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Керолајн_Манро&oldid=28978540”