Драчићи

Драчићи
Драчићи;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Какањ
Становништво
— 2013.	33
Географске карактеристике
Координате	44° 11′ 15″ С; 18° 04′ 16″ И / 44.1875° С; 18.0711° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Драчићи Драчићи на карти Босне и Херцеговине

Драчићи (Драчић) су насељено мјесто у општини Какањ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Историја

Године 1993. село је до темеља срушено и спаљено, укљујући све куће и помоћне објекте, иако није било ратних дејстава на овом подручју. Посебно је на вандалски начин уништено сеоско гробље старо колико и село само.

Прије паљења и рушења, кога су извели муслимани из околних села Општина Какањ и Зеница, становништво је непрекидно провоцирано, заплашивано, а онда и директно прогоњено. Сусједна српска села (Суботиње, Понијево, Конџила, Бијела Њива, Данца, Коса) су доживјела сличну судбину. Ова група српских села налазила се у рејону кога окружују далеко насељенија муслиманска села (Арнаути, Бризник, Пуховац, Мулићи, Сливањ, Дубово брдо, Кучићи, Рибница, Бијеле воде).

Привреда

Становништво се углавном бавило пољопривредом, сточарством и ратарством, а извјестан број је радио и у друштвеним предузећима (Рудник „Какањ“, Жељезара „Зеница“, Жељезница, Шумско предузеце „Рибница“).

Становништво

Прије распада Југославије, насеље је бројало 13 домаћинстава која су живјела у 12 кућа. Становништво Драчића је било искључиво православно, српске националности. У току и по завршетку рата, становништво Драчића, спашавајући се, избјегло је у Републику Српску, Шведску, Данску, Француску, Њемачку, Канаду, Сједињене Америчке Државе и Аустралију. До данас, нико се од прогнаног становништва није вратио у Драчић, јер не постоје ни елементарни услови за повратак.

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	33	53	70	66
остали и непознато
Укупно	33	53	70	66

Демографија^[1]
Година	Становника
1961.	66
1971.	70
1981.	53
1991.	33

Презимена

У Драчићу су до 1993. живјеле српске породице: Трбић, Крчар, Јањушић, Дражић, Пантић, Цвијетић и Купрешак.

Извори

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]