Пређи на садржај

Дрво света (мађарска митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Змајев тимпанон капеле Светог Јакова у Шопрону

Дрво света (мађ. világfa)[1],(остали називи „дрво високо до неба” égig érő fa, „дрво живота” életfa, „дрво без врха” tetejetlen fa), према мађарској народној митологији је елемент мађарског шаманизма и завичајне вере и типичан елемент мађарског народног стваралаштва и народних прича, а такође и посебан тип народне приче, наслеђе које је са собом донето са истока.[2]

Варијације[уреди | уреди извор]

Неколико од ових прича има верзије у секељској, германској, румунској, ромској, српској, хрватској, бугарској, турској и другим културама у Азији, али порекло мађарских прича сеже у талточку традицију Мађара. Талтоши (шамани) су људи који имају право да се попну на ово дрво и лутају у седам или девет слојева неба.[2]

Једна верзија ове приче је о малом свињару (kiskondás) који се пење на дрво да спасе принцезу коју држи змај (као што је речено у причи „Светски познати лепи Миклош”). Дрво је чест елемент неких смешних прича, у којима се, на пример, Ром пење на дрво да би стигао у рај, међутим пут га је одвео у пакао.[2]

Дрво света често расте из ирваса или коња. Често међу својим гранама носи Сунце и Месец. Овај последњи концепт је типичан за уралске и сибирске народе. Дрво често стоји на светској планини, са врхом на небу и коренима у паклу, где живе змије и жабе крастаче. У причама птице често седе на дрвету, на пример орлови, јастребови или митска мађарска птица турул.[2]

Научна анализа[уреди | уреди извор]

Мађарски научници тврде да је тип приче Аарне-Томпсон-Утер индекс АаТх 468 (Индекс заплета народних бајки), је тип приче који укључује пењање на џиновско дрво, одраз древних шаманистичких пракси.[3] Конкретно, мађарско-америчка научница Линда Дег, на основу анализе ца. 70 варијанти Мађарске и околних земаља, закључила је да је тип АаТх 468, „Дрво које је допирало до неба“ „мађарска етничка прича“, повезана са „праисторијском шаманистичком религијом старих Мађара и њиховог лингвистичког рода“.[4]

Слависта Карел Хоралек, проучавајући варијанте Арне-Томпсон-Утеровог индекса типа АТУ 302, „Чуново срце у јајету“, приметио је да одређена средњоевропска (у Мађарској и суседним земљама) верзија овог типа приказује јунака како се пење на огромно дрво и стиже у скривено горње царство. Након низа авантура, он се жени принцезом овог горњег царства и она му даје сет кључева, упозоравајући га да никада не отвара одређена врата. Он је не послуша и пушта зликовца из приче, епизоду веома сличну руској причи Марја Моревна.[5] Мађарски етнограф Ђула Ортутај сматрао је да је овај наратив „вредна мађарска приповетка”. С друге стране, Карел Хоралек је сугерисао да се овај наратив развио као мађарски оикотип, са својом истакнутом одликом високог дрвета и радњи које га окружују.[6]

Комбинације прича[уреди | уреди извор]

Према научници Кристин Голдберг, даља истраживања типа приче АаТх 468 користећи историјско-географску методу закључила су да је „његов карактеристичан мотив“ шаманско дрво, тип приче „није широко познат ван Мађарске“, дели епизоде са другим типовима прича, наиме АТ 300-310.[7][а]

У истом духу, Линда Дег, у својој табели свих познатих варијанти које су јој доступне, назначила је да тип 468 укључује, у свом наративном низу, епизоде „малог круга“ других типова прича: Убица змајева (типови 300-302 ), комплекс Не знам (типови 314, 530, 532), Невеста оног света (тип 400), Чаробни лет (тип 313).[9] Према њеним речима, комбинација са типом 301 јавља се у јужнословенским варијантама, а са типом 400 у Румунији.[10]

Белешке[уреди | уреди извор]

  1. ^ For clarification:[8]
    • Тип 300, "Принцеза и змај",
    • Тип 300A, "Борба на мосту",
    • Тип 301, "Јована од медведа, Праслеа Храбри и Златне јабуке,
    • Тип 302, "Огрово (ђавоље) срце у јајету"",
    • Тип 303, "Витез од рибе",
    • Тип 303A, "Браћа траже сестре као жене",
    • Тип 304, "Нилс и џин",
    • Тип 305, "Змајево срце-крв као лек",
    • Тип 306, "Дванаест расплесаних принцеза",
    • Тип 307, "Принцеза у шкрињи",
    • Тип 310, "Рапунзел".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мађарски етнографски лексикон
  2. ^ а б в г Мађарски етнографски лексикон I
  3. ^ Šmitek, Zmago (2015). „The Image of the Real World and the World Beyond in the Slovene Folk Tradition. Podoba sveta in onstranstva v slovenskem ljudskem izročilu.”. Studia Mythologica Slavica. 2: 161. doi:10.3986/sms.v2i0.1848. 
  4. ^ Линда Дег. Наративи у друштву: Студија нарације усредсређена на извођача. FF Communications 255. Pieksämäki: Finnish Academy of Science and Letters, 1995. p. 99.
  5. ^ Horálek, Karel. "Der Märchentypus AaTh 302 (302 C*) in Mittel- und Osteuropa". In: Deutsches Jahrbuch für Volkskunde 13 (1967), p. 287.
  6. ^ Horálek, Karel. "Der Märchentypus AaTh 302 (302 C*) in Mittel- und Osteuropa". In: Deutsches Jahrbuch für Volkskunde 13 (1967), p. 272.
  7. ^ Goldberg, Christine. "The Historic-Geographic Method: Past and Future". In: Journal of Folklore Research 21, no. 1 (1984): 5, 10, 13. Accessed September 12, 2021. http://www.jstor.org/stable/3814340.
  8. ^ Uther, Hans-Jörg. The types of International Folktales. A Classification and Bibliography, based on the System of Antti Aarne and Stith Thompson. Volume 1: Animal tales, tales of magic, religious tales, and realistic tales, with an introduction. Helsinki: Suomalainen Tiedeakatemia-Academia Scientiarum Fennica, 2004. pp. 174-176, 180, 183, 185-190. ISBN 9789514109560.
  9. ^ Линда Дег. "Дрво које је досезало до неба: Тип 468 (1963)". In: Degh, Linda (ed.). Studies in East European Folk Narrative. [s.l.]: American Folklore Society, 1978. p. 286.
  10. ^ Линда Дег. "Дрво које је досезало до неба: Тип 468 (1963)". In: Degh, Linda (ed.). Студије источноевропског народног наратива. [s.l.]: Америчко фолклорно друштво, 1978. p. 312.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дрво света на Викимедијиној остави.
  • Мађарски лексикон
  • Bérczi Szaniszló, Bérczi Zsófia, Bérczi Katalin: Романичке црквене порте: слојевитост старе и нове културе у грађевинској скулптури, порти и стубовима романичких цркава, TKTE, Piremon, 1997. (ISBN 963-00-6320-4)
  • Bérczi Sz., Bérczi K., Bérczi Zs. (1999): Szent László kifestő. TKTE, Piremon, Vámospércs (ISBN 963-00-6321-2)
  • Д. Деречењи. (1972): Романичка архитектура у Мађарској. Corvina, Budapest
  • Имре Хенслман: Кратак опис старохришћанских, романичких и прелазних стилских споменика Мађарске, Királyi Magyar Egyetemi Nyomda, Budapest, 1876.
  • Валерија Беседеш. "Релативност простора и времена у војвођанским мађарским верзијама бајке Дрво које стиже до неба (АТУ 317)" In: Híd 2015. 1. sz. (január), 87-101.
  • Агнеш Ковач. „Мађарске редакције приче о дрвету небеском и њихови шаманистички мотиви“ (Мађарска издања бајке Небеско дрво (АаТх 468) и њихови шаманистички мотиви). In: Ethnographia vol. 95, n°1 (1984). pp. 16–30.
  • Az égig érõ fa на сајту IMDb (језик: енглески)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрво_света_(мађарска_митологија)&oldid=27813940”