Друга митровданска офанзива
Друга Митровданска офанзива 1994. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||
![]() Војна дејства у Херцеговини, новембар 1994. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() Република Српска |
![]() Република Босна и Херцеговина | ||||||
Команданти и вође | |||||||
![]() |
![]() ![]() | ||||||
Укључене јединице | |||||||
| |||||||
Јачина | |||||||
![]() |
![]() | ||||||
Жртве и губици | |||||||
![]() ![]() |
![]() |
Митровданска офанзива 1994. или Друга митровданска офанзива (бошњ. Operacija Jesen 94) био је напад снага Армије Републике Босне и Херцеговине на подручје које је држала Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Околности и циљеви напада
[уреди | уреди извор]Након потписивања Вашингтонског споразума на пролеће 1994. између Хрвата и Бошњака, бошњачке снаге у Херцеговини усмериле су своје нападе на Херцеговачки корпус Војске Републике Српске. Будући да је бошњачка војска оскудевала у оклопу и великокалибарском наоружању а да је пешадијски била далеко бројнија, АРБиХ је развио доктрину убацивања великих диверзантских група у позадину Војске Републике Српске. Након октобарских неуспешних напада на коњичком правцу, који је бранила 2. херцеговачка бригада, АРБиХ је пребацио тежиште на мостарско-невесињски правац. Напад је био лоше планиран - Херцеговачки корпус је знао за почетак акције.
Ток борбе
[уреди | уреди извор]АРБиХ је започео припрему напада убацивањем 1.000 диверзаната иза редова Невесињске бригаде 9. новембра. Део диверзаната је већ наредне вечери открила група од 20-ак бораца Невесињске бригаде на простору Бруска. Блокирано је 113 бораца другог батаљона 41. мостарске бригаде АРБиХ[3], а команда Невесињске бригаде је наредила кружну одбрану и повећану будност. И наредне вечери диверзанти су наставили убацивање, али су наишли на потешкоће, па тако група Незима Халиловића Мудериса није испунила своје задатке. Битка се разбуктала 11. новембра када је АРБиХ започео и фронтални напад, али су борци ВРС одбранили све положаје, нарочито у селима Бањдол и Равнице. До краја дана АРБиХ је започео повлачење, док су мањи окршаји с разбијеним бошњачким групама настављени и наредних дана.
Последице
[уреди | уреди извор]Рамиз Дрековић, командант 4. корпуса АРБиХ, јавно је изјавио да му је овај напад на Невесиње био највећи пораз у рату. Губици АРБиХ били су велики, према неким изворима 220 војника АРБиХ погинуло је у нападу. АРБиХ је током битке починила ратне злочине.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Према тврдњи Шефка Хоџића, наведено у Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 388. ISBN 978-99938-722-9-0.
- ^ а б Сјећање на Митровданске битке 1992. и 1994. године на Невесињском ратишту, Јадовно 1941, Приступљено 6. 11. 2013.
- ^ Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 395. ISBN 978-99938-722-9-0.
- ^ Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука. 2018. ISBN 978-99976-730-1-5. стр. 207.
Литература
[уреди | уреди извор]- Илић, Драгослав. Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018. ISBN 978-99976-730-1-5.
- Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. ISBN 978-99938-722-9-0.