Душан Кашић

Др Душан Кашић
Др Душан Кашић
	Душан Кашић
Пуно име	Протојереј-ставрофор др Душан Кашић
Датум рођења	1. мај 1914.
Место рођења	Грђевац, Аустроугарска
Датум смрти	27. април 1990. (75 год.)
Место смрти	Београд, СФР Југославија

Др Душан Кашић (Грђевац, Славонија, 1. мај 1914 — Београд, 27. април 1990) био је протојереј-ставрофор Српске православне цркве, српски историчар, професор и ректор Београдске богословије.^[1]

Биографија

Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Бјеловару, а шесторазредну богословију (1936) у Сарајеву. Богословски факултет у Београду уписао је исте године на коме је дипломирао 1941. Године. За свештеника је рукоположен 1937. и постављен за привременог пароха у Горњим Средицама, Епархија загребачка. Ратне године провео је у Србији као помоћни парох у Кораћици, намесништво Космајско. После рата (1945) вратио се у Хрватску и постављен је за пароха у Бјеловару. Као млад свештеник почео је да прикупља и обрађује историјску грађу о Српској цркви на просторима Славоније, односно Хрватске.

Даље усавршавање наставио је у Загребу (1949) на Филозофском факултету (Група за историју), где је полагао бројне испите из помоћних историјских наука и латинског језика. Свој даљи научно- истраживачки рад наставио је под менторством Радослава Грујића и Љубомира Дурковића-Јакшића. На Богословском факултету у Београду одбранио је докторску тезу под насловом „Лепавинско-северинска епархија“ (1954). Одлуком Светог архијерејског синода (1959) постављен је за професора београдске богословије, а већ наредне године (1960) изабран је за ректора овог богословског училишта и на тој дужности је остао до 1977. Убрзо је уследио избор за хонорарног професора историје Српске цркве на Богословском факултету у Београду, где је остао до 1988. Поред обавеза у настави, био је главни уредник „Православља“ (1984-1987) и ревије „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост“.

Био је и члан редакционог одбора свих јубиларних споменица које је издала Српска црква од 1960. до 1990. године. Као теолог и историчар представљао је Српску цркву на бројним међународним сусретима: био је члан наше посматрачке делегације која је присуствовала Шестом заседању II ватиканског концила у Риму (1965), а 1966. један је од представника Српске цркве на Свеправославној конференцији у Београду.

Делегат је Српске цркве у раду IV скупштине Светског савета цркава у Упсали (1968) као и V скупштине исте године у Најробију. Био је старешина и духовник цркве Ружице (1979—1989) у Београду. За допринос који је дао науци као и за примерно свештеничко служење, одликован је од стране Светог архијерејског синода правом ношења напрсног крста (1968) и Орденом светог Саве I степена (1988).

Избор из библиографије

Душан Љ. Кашић, Прилози за историју «Statuta Valachorum», Споменик САН 106, Београд 1956, 37-49.
Душан Љ. Кашић, "Сећање на босанску сирочад", у: Споменица поводом осамдесетогодишњице окупације Босне и Херцеговине (1878—1958), Београд 1959, 114-115.
Кашић, Душан Љ. (1960). „Стање у Пећској патријаршији после емиграције патријарха Арсенија IV” (PDF). Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду. 19 (1-2): 16—30. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 03. 05. 2019.
Душан Љ. Кашић, Црквени историчар др. Викентије Ф. Фандински, Богословље, 20 (1961), Београд, 27-32.
Душан Љ. Кашић, Национална тематика у иконографији славонских Срба, Православна мисао, 4 (1961), 38-42.
Душан Љ. Кашић, Михајло кратовски, Богословље, 21, Београд 1962, 17-28.
Кашић, Душан Љ. (1967). Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској. Загреб: Савез удружења православног свештенства Хрватске.
Душан Љ. Кашић, "Манастир Крупа (историјски преглед)", у: Манастир Крупа, Београд 1968, 7-20.
Душан Љ. Кашић, "Српска црква под Турцима", у: Српска православна црква 1219-1969, Београд 1969, 139-162.
Душан Љ. Кашић, "Стање српског народа и његове цркве у Далмацији у XVIII вијеку", у: Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба: Споменица о 200-годишњици његове смрти (1769—1969), Београд 1970, 9-27.
Кашић, Душан Љ. (1971). Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд: Српска Патријаршија.
Душан Љ. Кашић, "Срби и православље у сјеверној Далмацији", у: Алманах: Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб 1971, 7-30.
Душан Љ. Кашић, „Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској“, у: Српска православна црква 1920-1970, Београд 1971, 183-204.
Душан Љ. Кашић, „Српска црква под немачком окупацијом“, у: Српска православна црква 1920-1970, Београд 1971, 225-236.
Душан Љ. Кашић, "Црква у крушевачком крају", у: Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 93-109.
Душан Љ. Кашић, "Хиландар и Србија (Поводом обнове манастира Св. Стефана у Сланцима)", у: Српска православна црква: Њена прошлост и садашњост, III, Београд 1972, 26-35.
Душан Љ. Кашић, "Српска православна црква и њене административне јединице", у: Српска православна црква: Њена прошлост и садашњост, III, Београд 1972, 50-56.
Душан Љ. Кашић, "Манастири Раваница и Света Петка", у: Српска православна црква: Њена прошлост и садашњост, III, Београд 1972, 104-111.
Душан Љ. Кашић, "Школе и учитељи", у: Историја школа и образовања код Срба, Београд 1974, 57-69.
Кашић, Душан Љ. (1975). Манастир Гомирје: Поводом прославе 375-годишњице оснивања манастира. Карловац: Православна епархија горњокарловачка.
Душан Љ. Кашић, Светли гробови православних Шибенчана, Шибеник 1975.
Душан Љ. Кашић, Богословски факултет (1920—1980), Богословље, 39 (1980), св. 1-2, Београд, 1-7.
Душан Љ. Кашић, "Др Радослав Грујић", Богословље, 39 (1980), св. 1-2, Београд, 47-71.
Душан Љ. Кашић, "Др Драгослав Страњаковић", Богословље, 39 (1980), св. 1-2, Београд, 171-173.
Душан Љ. Кашић, Манастир Светог Николе Озрен, Тузла 1982.
Душан Љ. Кашић, Манастир Светог Ђорђа Ловница, Тузла 1982.
Душан Љ. Кашић, Поглед у прошлост Српске цркве: Кратак историјски преглед, Београд 1984.
Душан Љ. Кашић, "Протојереј-ставрофор Стеван М. Димитријевић 1866-1953", Богословље, 43 (1984), св. 1-2, Београд, 1-15.
Кашић, Душан Љ. (1986). Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија. Београд: Православље.
Кашић, Душан Љ. (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији. Загреб: Савез удружења православних свештеника Хрватске.
Душан Љ. Кашић, Манастир Гргетег у XVIII веку, Зборник Матице српске за ликовне уметности 24, Нови Сад 1988, 103-128.
Душан Љ. Кашић, Унутрашњи црквени живот Старе Србије у првој половини XVI века, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 27-28 (1991-1992), Нови Сад 1994, 97-125.

Референце

^ „Душан Кашић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2023-01-20.

Литература

Кашић, Душан (С. Милеуснић. стр. 431—432), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
Епископ жички Стефан, Живот у изобиљу (Слово на опелу протојереју- ставрофору др Душану Кашићу), Православље 24 - 556 (1990) 6
Д. Вукић, Др Душан Кашић, протојереј-ставрофор, Православље 24 - 556 (1990)
П. Пузовић, Протојереј-ставрофор Др Душан Љ. Кашић, ректор Богословије Св. Сава и хонорарни професор БогословскоГ факултета у пензији (некролог), Гласник СПЦ 71-5 (1990) 115- 117;
П. Пузовић, Др Душан Кашић (1914—1990) - Биографија и библиографија, Богословље 35 (50), 1-2(1992) 97-98.

Протојереј-ставрофор, др Душан Кашић, ректор Богословије Св. Саве у пензији, одликован је орденом Светог Саве I степена 1988. Године.
10. мај 1962. године - прослава школске славе. Испред зграде Богословје Св. Саве високе госте дочекао је ректор протојереј др Душан Кашић,
Васељенски Патријарх Атинагора посетио је 12. октобра 1967. године Богословију Св. Саве и тада је промовисан од стране Савета Богословског факултета за почасног доктора богословских наука.
Душанов гроб на Новом гробљу у Београду

Спољашње везе

[1] „Душан Кашић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2023-01-20.

[1]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Сједињене Државе
Остале	COBISS.SR