Пређи на садржај

Душан Марковић (уметник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Б. Марковић
Лични подаци
Датум рођења(1948-00-00)1948.(75/76 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, вајарство

Душан Б. Марковић (Београд, 1948) српски је академски сликар и вајар, који је од 1974. године када је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду, имао је преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више престижних награда за ликовну уметност, а његова дела се налазе у бројним приватним и јавним уметничким колекцијама у земљи и иностранству.[1]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1948. године у Београду, у коме је провео детињство и школовао се. Завршио је Факултет ликовних уметности у Београду, одсек вајарство 1974, а на истом факултету и постдипломске студије 1977. године.

Као стипендиста владе Белгије боравио је на усавршавању у Антверпену (National Hoger Institut). До сада је самостално излагао више од 30 пута у земљи и иностранству.

Живи и ствара у Београду, у лепо уређеном атељеу на Дорћолу у приземљу вишеспратнице.[2]

Добитник је више награда и признања из области скулптуре и мале пластике попут „Златно длето“ УЛУСа и многих других.

Ликовно стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Душан Б. Марковић, који је деценијама присутан на српској уметничкој сцени, као лични печат изабрао је да му радови и изложбе увек буду о нечем, па су тако досад били "О кастрацији", "О творцу торнада", "О родослову", "О деоби" "О срећи", "O камуфлажи", "О величини"..у разним поставкама, као објекати, слике и инсталације.[3]

Нови радови Душана Марковића представљају уметничке одговоре на догађаје који су обележили прве деценије 21. века и који су, сходно томе, преобразили нашу стварност:

Ово су само неки од догађаја из савремене стварности, који су за Душана Марковића довољно „занимљии“ да да буду уметнички пренета у његове радове с насловима: „Изгнанство“, „Да ли ме чујеш?“, „Тврде и тамне сенке“, „Бодљикаве вести“ и „Дајте Европи мало времена“. Сликајући и изложући радове са овом садржином, коју чине исечци упечатљивих и памћења вредних призора из света који нас окружује, настали су као уметникова опомена, и савет свима нама...

Самосталне изложбе
  • 1974. Београд, "Скулптуре и цртежи", Галерија Дома омладине
  • 1975. Нови Сад, "Слике и цртежи", Салон трибине младих
  • 1976. Београд, "Графике и цртежи", Галерија Графички колектив
  • 1977. Београд, "Скулптуре и графике", Галерија Дома омладине
  • 1979. Београд, "Скулптуре и гвашеви", Галерија КНУ
  • 1979. Крагујевац, "Скулптуре и графике", Мали ликовни салон Народног музеја
  • 1980. Антверпен, Белгија, "Цртежи и објекти", Натионал Хогер Институт
  • 1982. Београд, "Цртежи и мала пластика", Галерија Графички колектив
  • 1983. Ниш, "Радови 73-83", Солон 77
  • 1984. Београд, "Скулптуре и слике", Галерија Културни центар Цачак,
  • 1984. "Скулптуре и слике", Галерија Дом културе
  • 1986. Београд, "Носталгија маистора билијара", слике и објекти, Галерија Стар капетанија,
  • 1986. Бор, "Продавац илузија", скулптуре, Галерија Музеја металургије
  • 1991. Београд, "Слике и објекти", Галерија УЛУС-а
  • 1993. Београд, "Париски дневник", радови на папиру, Галерија Графички колектив
  • 1996. Београд, "Јахачи сазвежђа", објекти и цртежи, Галерија Зептер
  • 1997. Београд, "Студија руке, ексера и спирале", објекти и цртежи, Галерија Хаос
  • 1998. Будва, "Јахачи сазвежђа II", објекти, Галерија Аркаде
  • 2000. Ниш, "Скулптуре и слике", Галерија Србија
  • 2001. Београд, "О величини - језичка расправа", објекти, Галерија УЛУС-а
  • 2002. Осло, Норвешка, "Абоут тхе ...", објекти и цртежи, Југословенски културни центар
  • 2002. Дробак, Норвешка, "Абоут тхе ...", објекти и цртежи, Галерија Брyгерхусет
  • 2003. Пожега, "О родослову ...", објекти и слике, Градска галерија
  • 2004. Врање, "О деоби...", објекти и слике, Галерија Народног музеја
  • 2006. Београд, "О деоби", цртежи и објекти, Галерија Графичког колектива
  • 2006. Београд, "О кастрацији...", објекти и слике, Павиљон Цвијета Зузорић
  • 2007. Будва, „О синхроницитету”, слике, Град театар, Галерија Санта Марија;
  • 2008. Београд, „Матрица”, скулптуре, Национална галерија Београд,
  • 2011. Београд, „О срећи”, слике, Галерија Хаос;
  • 2012. Београд, “О камуфлажи”, објекти, Продајна галерија Београд;
  • 2013. Будимпешта (Мађарска), „Лево, лево, лево…”, просторна инсталација, Галерија Српског културног центра;
  • 2015. Београд, „Творац торнада”, Уметнички павиљон Цвјета Зузорић;
  • 2015. Београд, “Дигитални колаж – 20 година рада Галерије Хаос”, Галерија Хаос
  • 2018. Београд, „Колико горе толико доле“. Галерији 73.[4]
  • 2020. Ниш, „Нови радови”, Галерија Павиљон у Нишкој тврђави
Колективне изложбе

Колективно је излагао, на великом броју изложби у Србији и иностранству од 1974. године.

  • 1973. Београд, "Фонд ллије Коларевића за скулптуру на ФЛУ" Београд,
  • 1973. "Прва награда за сликарство ЈК - Берлин 73" Београд,
  • 1973. "Трећа награда за скулптуру ЈК - Берлин 73"
  • 1974. Врњачка Бања, "Прва награда за скулптуру ЛВС"
  • 1976. Београд, "Плакета златног пера Београда"
  • 1977. Београд, "Фонд Сретена Стојановића за скулптуру ФЛУ"
  • 1980. Београд, "Награда УЛУС-а за малу пластику"
  • 1989. Београд, "Златно длето УЛУС-а"
  • 1989. Београд, "Прва награда Простор 89"
  • 1998. Нови Сад, Награда за дизајн П.К.Н.С.
  1. ^ Душан Б. Марковић Колико горе — Толико доле Каталог за изложбу у Галерија 73, 2018. Београд, Приступљено: 15. 5. 2010.
  2. ^ Ivanji, Švab, Nađa. „O smrti mecene”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 15. 5. 2020. 
  3. ^ „Пловидба”. www.novosti.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
  4. ^ „Отварање изложбе објеката и скулптура Душана Б. Марковића у Галерији 73”. ГО Чукарица | Отварање изложбе објеката и скулптура Душана Б. Марковића у Галерији 73. Приступљено 16. 5. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]