Душан Радић (лекар)
Душан Радић | |
|---|---|
 Биста др Душана Радића у центру Врњачке Бање | |
| Датум рођења | 1892. |
| Место рођења | Крушевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1938. |
| Место смрти | Врњачка Бања, Краљевина Југославија |
Душан Радић (Крушевац, 1892. — Врњачка Бања, 20. августа 1938)[1] био је српски лекар и књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Душан Радић родио се 1892. у Крушевцу, а одрастао је у Мајдеву. По професији је био лекар и радио је у Врњачкој Бањи све до смрти 1938. године. Био је цењен и упамћен по благом и пријатељском приступу према пацијентима и бесплатном лечењу сиромашних. Називан је „Благим доктором“.
Др Душан Радић је био и књижевни писац. Писао је о „малим“ људима, сиромашнима, болеснима, људима са Гоча, Јастрепца и Копаоника, моравским и расинским сељацима, продирујући у њихов трагизам, и писао је њиховим језиком. Објавио је 109 приповедака из сеоског живота и живота српске паланке у пет збирки: Три километра на сат, Кроз живот, На сто огњева, Живи наковањ и Тако ми планинци. Српска књижевна задруга објавила је Радићев роман Село 1937. године. Писао је и позоришне комаде.
Др Душан Радић бавио се и музиком. Свирао је виолину и виолу, компоновао је и дириговао оркестром. Своје музичке афинитете, стечене још у младости, пренео је на своју децу и бањску омладину.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 22. авг. 1938, стр. 10
- ^ „ДР ДУШАН РАДИЋ (1892-1938)”. www.vrnjackabiblioteka.org.rs. Приступљено 24. 8. 2019.
