Дуњак
Дуњак | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Војнић |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  39 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 55″ С; 15° 40′ 11″ И / 45.2319987° С; 15.6696324° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 209 m |
  Дуњак Дуњак на карти Хрватске | |
 Дуњак Дуњак на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47221 Крстиња |
| Позивни број | +385 47 |
Дуњак је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Србе у овом крају су власти дискриминисале још 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.[1][2] Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура
[уреди | уреди извор]У Дуњаку је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[3] Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве Светог пророка Илије, изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, Клокоч, Кестеновац, Клупица, Мрачај, Рајић Брдо, Лисине, Липовац, Кусаја, Јохово и Михољско.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.[4]
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 49 | 138 | 175 | 221 | 278 | 260 | 266 | 305 | 282 | 316 | 305 | 285 | 239 | 216 | 193 |
Национални састав
[уреди | уреди извор]| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 48 (97,95%) | 136 (98,55%) | 164 (93,71%) | 218 (98,64%) | 275 (98,92%) |
| Хрвати | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 (1,07%) |
| Југословени | 0 | 0 | 8 (4,57%) | 3 (1,35%) | 0 |
| остали и непознато | 1 (2,04%) | 2 (1,44%) | 3 (1,71%) | 0 | 0 |
| Укупно | 49 | 138 | 175 | 221 | 278 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Србобран, бр. 233., Прогањање народних учитеља. Загреб. 1909.
- ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660.
- ^ а б „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Дуњак”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 11. 7. 2012.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 8. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
[уреди | уреди извор]- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
