Енки

Енки
Енки
Бог стварања, интелигенције, заната, плодности, семена, магије, несташлука
	Детаљ Енкија са печата Ада, древног акадског цилиндричног печата који датира око 2.300 година пре нове ере.
Митологија
Симбол	коза, риба, коза-риба, химера
Еквиваленти
Грчки еквивалент	Посејдон, Прометеј

Енки је сумерски бог воде, знања (gestú), заната (gašam) и стварања (nudimmud) и један од Анунакија.^[4] Касније је био познат као Еа или Ае у акадској (асирско-вавилонској) религији, а неки научници га поистовећују са Иа у хананској религији. Име је преведено као Аос у грчким изворима (нпр. Дамаскије).^[5]

Првобитно је био бог заштитник града Еридуа, али се касније утицај његовог култа проширио широм Месопотамије и на Ханане, Хете и Хурите. Повезиван је са јужним појасом сазвежђа званим звезде Еа, али и са сазвежђем AŠ-IKU, Пољем (сазвежђе Пегаз).^[6] Почевши од другог миленијума пре нове ере, понекад се у писаној форми помињао нумеричким идеограмом за „40“, повремено називан његовим „светим бројем“.^[7] Планета Меркур, повезана са вавилонским Набуом (Мардуковим сином) је, у сумерско доба, идентификована са Енкијем,^[8] као и звезда Канопус.

Многи митови о Енкију сакупљени су са разних локација, од јужног Ирака до левантинске обале. Он се помиње у најранијим сачуваним клинописним натписима широм региона и био је истакнут од трећег миленијума до хеленистичког периода. Велики број митова који су везани за њега покупљени су са различитих локација. Енки је описан у Енума Елиш, досада најстаријем познатом тексту који је писан клинастим писмом. Постоји веровање да су многи митови о њему имали велики утицај на многе библијске приче^[9].

Атрибути

Енки је бог мудрости, креатор света као и свих магија које служе само за добробит човека и богова који затраже помоћ од њега. Енки је господар Абзу^[10] слатководног подземног мора које се налази у унутрашњости земље. Енки је господар подземља, он управља оплодњом, он је господар воде и сперме. Према веровању Енки је поклонио људима дар краљевања.

Енки се често показује са рогатом круном на глави, обучен у кожу шарана. Његови симболи су коза и риба. У астрологији његова планета је Меркур. Енки је унук Абзу док је његова мајка богиња праисторијске креативности Наму.

Описивање

Енки је сматран богом живота и често је био приказиван са две водене струје које му излазе из рамена и обе представљају Тигар и Еуфрат^[11]. Поред њега су два дрвета која представљају мушки и женски аспект природе. Енки је бог који никада не лаже и када бива преварен он није будала. Енки својом магијом помаже другима.

Референце

^ „The Adda Seal”. British Museum.
^ Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569. p. 324, note 28: "... Leonard Palmer suggests in his Interpretation of Mycenaean Greek texts (1963), p. 255, that the name of Poseidon is a direct translation of "calque" of the Sumerian EN.KI, 'lord of the earth'".
^ Stephanie West. "Prometheus Orientalized" page 147 Museum Helveticum Vol. 51, No. 3 (1994), pp. 129–149 (21 pages)
^ Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569. p. 324, note 27.
^ Langdon, S. (1918). „The Babylonian Conception of the Logos”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Cambridge University Press: 433—449. ISSN 0009-8353. JSTOR 25209408. p. 434.
^ Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions by J.H. Rogers
^ Foster, Benjamin R. (2007). „4 Mesopotamia”. Ур.: Hinnells, John R. A Handbook of Ancient Religions. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-139-46198-6.
^ Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, The British Museum Press, стр. 133, ISBN 978-0-7141-1705-8
^ Kramer, Samuel Noah (1998). Sumerian Mythology: A Study of Spiritual and Literary Achievement in the Third Millennium B.C. ISBN 978-0-8122-1047-7. (University of Pennsylvania Press; Revised edition).
^ Bottero 2004.
^ Kramer, S.N. and Maier, J.R. (1989), Myths of Enki, the Crafty God (Oxford).

Литература

Bottéro, Jean (1992). Mesopotamia : writing, reasoning, and the gods (1st paperback изд.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06727-8.
Bottéro, Jean (2001). Religion in ancient Mesopotamia. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-06718-1.
Espak, Peeter. The God Enki in Sumerian Royal Ideology and Mythology (PDF). 2010. ISBN 978-9949-19-522-0. . Dissertationes Theologiae Universitatis Tartuensis 19. (Tartu University Press)
Kramer, Samuel Noah (1963). The Sumerians: Their History, Culture, and Character. University of Chicago Press. ISBN 0-226-45238-7.

Даље читање

Jacobsen, Thorkild (1976). Treasures of Darkness; A History of Mesopotamian Religion. Yale University Press. ISBN 0-300-02291-3.
Kramer, S.N.; Maier, J.R. (1989). Myths of Enki, the Crafty God. Oxford University Press. ISBN 0-19-505502-0.
Galter, H.D. (1983). Der Gott Ea/Enki in der akkadischen Überlieferung: eine Bestandsaufnahme des vorhandenen Materials. Verlag für die Technische Universität Graz. ISBN 3-7041-9018-7.

Спољашње везе

Enki and Ninhursaja

[seal-1] „The Adda Seal”. British Museum.

[2] Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569. p. 324, note 28: "... Leonard Palmer suggests in his Interpretation of Mycenaean Greek texts (1963), p. 255, that the name of Poseidon is a direct translation of "calque" of the Sumerian EN.KI, 'lord of the earth'".

[auto2-3] Stephanie West. "Prometheus Orientalized" page 147 Museum Helveticum Vol. 51, No. 3 (1994), pp. 129–149 (21 pages)

[4] Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569. p. 324, note 27.

[5] Langdon, S. (1918). „The Babylonian Conception of the Logos”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Cambridge University Press: 433—449. ISSN 0009-8353. JSTOR 25209408. p. 434.

[6] Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions by J.H. Rogers

[7] Foster, Benjamin R. (2007). „4 Mesopotamia”. Ур.: Hinnells, John R. A Handbook of Ancient Religions. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-139-46198-6.

[8] Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, The British Museum Press, стр. 133, ISBN 978-0-7141-1705-8

[9] Kramer, Samuel Noah (1998). Sumerian Mythology: A Study of Spiritual and Literary Achievement in the Third Millennium B.C. ISBN 978-0-8122-1047-7. (University of Pennsylvania Press; Revised edition).

[FOOTNOTEBottero2004-10] Bottero 2004.

[11] Kramer, S.N. and Maier, J.R. (1989), Myths of Enki, the Crafty God (Oxford).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

п р у Сумерска религија
Примордијална бића	Абзу Ан Енмешара Ки Наму
Примарна божанства	Енки Енлил Инана Нана Нинхурсаг Уту
Остала божанства	Думузид пастир Ерешкигал Иштаран Нергал Нисаба Ниназу Нинегал Нингал Нингишзида Нинлил Ниншубур Нинурта Нушка
Мања божанства	Азимуа Биту Гештинана Гугалана Хушбишаг Исимуд Намтар Нинима Нинкаси Нинсијана Ниминтаба Нинсун Нунгал Шерида Угур Уту
Демони, духови и чудовишта	Асаг Анзу Галу Хумбаба Сируш Удуг Рабису
Хероји	Енкиду Енмеркар Етана Гилгамеш Лугалбанда Зиусудра

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	IdRef