Пређи на садржај

Европска рударска индустрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудник Китила највећи је рудник злата у Европи. Финска има највећу концентрацију и производњу злата у Европској унији . [1] [2]

Европска рударска индустрија има дугу традицију. Иако рударство Европе остварује мали удио у БДП-у, он обезбеђује велики и значајан удео у светској производњи. [3]

Пре Другог светског рата, европска економија је остала у великој мери на угљу као основном извору примарне енергије, с врло мало диверзификације у нафту и гас који се већ догодио у Сједињеним Државама . [4] Индустрија рударства која експлоатише ове минерале веома је важна за индустријски, друштвени и технолошки процес у Европској унији (Европи) . [5] Индустријски минерали као што су барит, каолинит или сол извлаче се унутар Европе ради снабдијевања широког спектра индустрије. [6]

Европска рударска индустрија имала је дугу и профитабилну историју, која почиње чак пре 8000 година у источној Европи, а рударство бакра у источној Европи и Шпанији. Рударство злата и бакра у Шпанији, Кипру и источној Европи, као и калаја у Корнволу су веома важне. [7] [3] Још од неолита, у свим деловима Европе откопаване су и прерађиване све врсте минералних стена. [8] Подземно копање захтева знатно више енергије од површинске експоатације због потребе за вентилацијом, пумпама и дужим удаљеностима превоза. [9] Угаљ, је био извор горива највећих светских економија који је трајао више од једног века, а сада се његова употреба драстично смањује обновљивим изворима енергије [10] .Због тога је Уједињено Краљевство провело 55 сати без угља у корист обновљивих извора енергије попут ветрењача . Велика Британија је била једна од најранијих произвођача обновљивих извора енергије и у њој је инсталиран највећи број ветропаркова у Европи.

Европа је богата природним ресурсима, а минерали који се експлоатишу користе се у свакодневном животу као грађевински материјал за инфраструктуру, изградњу, путеве, производњу челика, аутомобила, рачунара, лекова, ђубрива... [11] Шведска је једна од водећих земаља Европске уније за производњу метала, а Шведска рударска индустрија је у периоду снажног раста. [12] Шведска рударска индустрија која се шири довела би до задовољавања већинских потреба за рудома метала у Европи, што је и био приоритет у „Иницијативи за сировине" ( задовољавање критичне потребе за растом економије и повећањем броја радних места у Европи“, коју је представила Европска комисија 2008. и 2010. године. [13] До 2025. ресурси рудника у Европској унији могу се повећати. [14] [15]

Радни однос

[уреди | уреди извор]

Европски сектор за производњу (експлоатацију) руда и минерала, као и индустрија за њихову обраду запошљава више од 200.000 људи. Директно и индиректно бројни послови зависе од њега, а промет који остварује само у Европи је 13 милијарди евра . [16] Поред тога, још 100.000 људи ради у подружницама широм света, зависно од седишта рударских компанија са седиштем у Европи. У западној Европи је изгубљено око 182.000 радних места у рударству угља у периоду између 1988. и 1993. године, смањење запослености за 40%, док је производња угља опала за око 8%, што је одражавало значајне добитке у продуктивности. [17]

Гранични приказ рудника Тегут за који је потврђено да је вредан преко 20 милијарди УСД, због лежишта бакра и молибдена, који се налази у Јерменији . [18]

У 2012. години, процењено је да је у рударској индустрији запослено 7 милиона људи, од којих је већина у рударству угља и лигнита. [19]

Профит

[уреди | уреди извор]

Домаћа производња руда метала (без угља) процењена је у просеку на 11 милијарди долара у 2018. години у поређењу са 10 милијарди долара у 2007. години и 9,2 милијарде долара у 2006. години. Индекс цена стварних произвођача за индустријске минерале у Немачкој повећан је за око 3% у 2008. години у поређењу са 4% у 2007. години. [20]

Природни ресурси

[уреди | уреди извор]

Лигнит

[уреди | уреди извор]

Неколико европских земаља истражује индустрију рудника лигнита, упркос чињеници да се индустрија суочава са падом профитне марже у конкуренцији са производњом енергије са ниским удјелом угљеника. [21] Глобална производња лигнита износи око милијарду метричких тона у 2012. години, а главна производња долази из Европе, а на континенту отпада отприлике 40% у залихама литијума. [22] Рудници лигнита на Косову (Србија) раде на једном од стратешких лежишта лигнита у Европи, због својих геолошких услова. [23]

По производњи лигнита, Грчка је на седмом месту у свету и на трећем месту у ЕУ после Немачке, на основу укупних резерви лигнита у земљи и планиране будуће стопе потрошње, процењује се да би резерве у земљи могле да трају више од 45 година. [24] Пољска је једна од највећих резерви лигнита у Европској унији, са око 1,4 милијарде тона лигнита у земљи и додатних 22,1 милијарди тона у економским резервама. [25]

Злато

[уреди | уреди извор]

Северни део Европе, посебно Шведска и Финска, показали су се као подручје са обиљем и великим потенцијалом за вађење злата. [26] Према часопису "Текниикка ја Талоус", Финска је претекла Шведску и треба да постане један од највећих произвођача злата у Европи. Рудник који се налази у Киттилаи и чији је власник канадска компанија Агницо Еагле, биће проширен и као резултат тога, његова производња ће се повећавати на 6.000 килограма годишње. [27] У 13. и 14. веку Бохемија је била једна од главних области производње злата у Европи. [28]

Угаљ

[уреди | уреди извор]

Укупна производња угља у Европи износи око 15,14 милиона тона, што представља 3,9% укупног произведеног угља у свијету, а угаљ се преферира као један од основних извора енергије, због ниских трошкова у односу на нафту и природне гасове. [29] Европска индустрија угља последњих година доживљава пад, јер је 25% земаља Европске уније до сада угасило руднике угља,а научници процењују да би више од 80% светских резерви угља требало да остане неискориштено (неизгорено) како би се глобално загревање ограничило на 2 °C (36 °F) [30]

Руде гвожђа

[уреди | уреди извор]

У Шведској се налази 91% руде гвожђа на континенту. У 2014. шведска производња руде оборила је нови рекорд пету годину заредом; пораст је био 2% у односу на претходну годину, а производња је износила скоро 89,1 милиона тона. [31] Од свих глобалних тржишних копања руде, источна Европа је била најмања регија која заузима око 1% тржишта. Употреба робота у индустрији за експлоатацију руде метала побољшава ефикасност и продуктивност рудника и смањује оперативне трошкове. [32] Сектор рударства метала у ЕУ производи широк спектар руда које дају металне материје. [33]

Види још

[уреди | уреди извор]
  • Рударство у Уједињеном Краљевству
  • Еуромајнс
  • Минерална индустрија Арменије

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „There's gold in them fells”. Yle Uutiset (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2018. 
  2. ^ „GOLD MINES IN THE EU – TGM”. www.tgm.gr (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2018. 
  3. ^ а б Crowson, Phillip (1. 3. 1996). „The European mining industry: What future?”. Resources Policy (на језику: енглески). 22 (1–2): 99—105. Bibcode:1996RePol..22...99C. ISSN 0301-4207. doi:10.1016/S0301-4207(96)00025-6. 
  4. ^ Odell, Peter R. (14. 10. 2013). Oil and World Power (Routledge Revivals) (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781134101719. 
  5. ^ „Minerals and non-energy extractive industries - Growth - European Commission”. Growth (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  6. ^ „Industrial minerals - Growth - European Commission”. Growth (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  7. ^ isbn:0444522336 - Sök på Google. books.google.se (на језику: шведски). Приступљено 12. 4. 2018. 
  8. ^ Mining, Monies, and Culture in Early Modern Societies: East Asian and Global Perspectives (на језику: енглески). BRILL. 7. 6. 2013. ISBN 978-9004253568. 
  9. ^ „Metallic minerals - Growth - European Commission”. Growth (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  10. ^ „UK goes a record 55 hours without coal as clean power expands”. mining.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2018. 
  11. ^ „European mining jobs | Talascend”. www.talascend.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  12. ^ „Sweden's Minerals Strategy” (PDF). www.government.se. септембар 2012. 
  13. ^ „Brochure” (PDF). www.hannansreward.com. септембар 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2015. г. Приступљено 02. 05. 2020. 
  14. ^ Hebestreit, Corina (јануар 2015). „The European Mining Industry ― An Outlook” (PDF). Framtidensgruvochmineral. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 4. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2020. 
  15. ^ Oetinnger, Günter (2011). „Energy 2020” (PDF). EC Europa. 
  16. ^ isbn:1329091159 - Sök på Google. books.google.se (на језику: шведски). Приступљено 13. 4. 2018. 
  17. ^ isbn:9221093301 - Sök på Google. books.google.se (на језику: шведски). Приступљено 13. 4. 2018. 
  18. ^ „Value Of Minerals In Teghut Mine Is $20 Billion, Yet Only $300 Million Is Anticipated In Taxes”. Lragir.am (на језику: енглески). Приступљено 8. 5. 2018. 
  19. ^ „Labour: Dirty jobs in a dirty industry | Heinrich Böll Foundation”. Heinrich Böll Foundation (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  20. ^ Inc, IBP (6. 5. 2015). Western European Countries Mineral Industry Handbook Volume 1 Strategic Information and Regulations (на језику: енглески). Lulu.com. ISBN 9781329091290. 
  21. ^ „Lignite power developments in Europe | Airclim”. www.airclim.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  22. ^ „Sanatized report” (PDF). www.ey.com. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 11. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2020. 
  23. ^ „Microsoft Word - WhitePaper_Lignite_ver1.doc” (PDF). Приступљено 15. 4. 2018. 
  24. ^ „Lignite in the Greek energy system: facts and challenges”. Energy Transition (на језику: енглески). 9. 2. 2016. Приступљено 13. 4. 2018. 
  25. ^ „Poland”. the voice of coal in Europe (на језику: енглески). 1. 11. 2014. Приступљено 15. 4. 2018. 
  26. ^ „Gold prospects in Europe” (PDF). www.euromines.org. 
  27. ^ „Finland rises to no. 1 gold producer in EU”. Good News from Finland (на језику: енглески). 9. 4. 2015. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 13. 4. 2018. 
  28. ^ „Research data” (PDF). journals.pan.pl. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 4. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2020. 
  29. ^ „The Top Coal Producing Countries in Europe”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  30. ^ „25% of Europe Quits Coal”. 7. 4. 2016. Приступљено 15. 4. 2018. 
  31. ^ „Learn more about Sweden's mining industry | Miningforgenerations”. Miningforgenerations (на језику: енглески). 14. 6. 2016. Приступљено 13. 4. 2018. 
  32. ^ „Global Metal Ore Mining Market Briefing 2017 - Research and Markets” (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018. 
  33. ^ „Metallic minerals - Tillväxt - European Commission”. Tillväxt. Приступљено 15. 4. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_рударска_индустрија&oldid=28360847”