Европски јеж

Европски јеж
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Eulipotyphla
Породица:	Erinaceidae
Род:	Erinaceus
Врста:	E. europaeus
Биномно име
	Erinaceus europaeus; Linnaeus, 1758
	Целокупан опсег европског јежа
	Природини опсег европског јежа

Европски јеж (Erinaceus europaeus: Linnaeus, 1758) врста је јежа која се може наћи у западној Европи и на Скандинавском полуострву. То је заступљена врста која може да преживи у различитим стаништима.^[3]

Грађа

Европски јеж је сисар средње величине. Нешто је већи од врста које настањују тропске и суптропске области. Његова дужина варира од 20 до 30 cm. Маса одрасле јединке је углавном око 400 g након зимског сна до 1200 g пред зимски сан. Најтежи забележени примерак у дивљини тежио је скоро 2000 g. Тело европског јежа прекривено је са око 6000 браон и белих бодљи.

Распрострањење

Врста је ендем Европе и њен ареал покрива велики део континента. Може се пронаћи широм Велике Британије и Пиринејског полуострва на западу, у целој централној Европи и на северном балтичком региону као и на северозападу европске Русије. Taкође је бележена на Азорским и другим острвима у Медитерану. Најчешће живи на надморским висинама до 600 m, међутим у Алпима може да живи и на 1500-2000 m надморске висине. Ова врста је одсутна у југозападној Европи и јужном делу Русије.^[4] На овим подручјима је замењена врстом из истог рода-Erinaceus roumanicus. Ове две врсте су морфолошки врло сличне, а неке од разлика се могу увидети и на фотографијама.

Станиште

Европски јеж се може наћи у шумама и на ливадама као и на прелазу између ова два станишта. Све чешће се дешава да јежеви настањују паркове и баште.

Исхрана

Европски јеж је бубојед. То значи да једе црве, пужеве голаће, гусениц и инсекте. Он се такоће храни и мањим змијама, жабама, рибамаm малим птицама и њиховим јајима. Понекад своју исхрану обогаћује неким одређеним воћем и печуркама.

Размножвање

Сезона парења почиње након зимског сна. Женке су скотне од 31 до 35 дана након чега на свет доносе од 4 до 6 младунаца.

Галерија

Референце

^ Hutterer, R. (2005). „Order Erinaceomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 214. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
^ Amori, G. (2016). „Erinaceus europaeus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T29650A2791303. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T29650A2791303.en .
^ Burton, M. (1969) The Hedgehog: A Survival Book on Hedgehogs. London. Andre Deutsch.
^ „Erinaceus europaeus (Western Europaean Hedgehog)”. Приступљено 4. 12. 2022.

Литература

The European Hedgehog Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2018) by Bethany-Jane Stewart. Copyright (2012).
Mammals of Europe by David W. Macdonald & Priscilla Barrett. Princeton University Press . 1993. ISBN 978-0-691-09160-0..

Спољашње везе

ARKive Photographs and Videos.
WildlifeOnline – Natural History of the European Hedgehog
Hedgehog in the night

[msw3-1] Hutterer, R. (2005). „Order Erinaceomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 214. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.

[iucn-2] Amori, G. (2016). „Erinaceus europaeus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T29650A2791303. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T29650A2791303.en .

[3] Burton, M. (1969) The Hedgehog: A Survival Book on Hedgehogs. London. Andre Deutsch.

[4] „Erinaceus europaeus (Western Europaean Hedgehog)”. Приступљено 4. 12. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел
Остале	Енциклопедија Британика