Пређи на садржај

Европски јеж

С Википедије, слободне енциклопедије

Европски јеж[1]
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Eulipotyphla
Породица: Erinaceidae
Род: Erinaceus
Врста:
E. europaeus
Биномно име
Erinaceus europaeus
Целокупан опсег европског јежа
Природини опсег европског јежа

Европски јеж (Erinaceus europaeus: Linnaeus, 1758) врста је јежа која се може наћи у западној Европи и на Скандинавском полуострву. То је заступљена врста која може да преживи у различитим стаништима.[3]

Европски јеж је сисар средње величине. Нешто је већи од врста које настањују тропске и суптропске области. Његова дужина варира од 20 до 30 cm. Маса одрасле јединке је углавном око 400 g након зимског сна до 1200 g пред зимски сан. Најтежи забележени примерак у дивљини тежио је скоро 2000 g. Тело европског јежа прекривено је са око 6000 браон и белих бодљи.

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Врста је ендем Европе и њен ареал покрива велики део континента. Може се пронаћи широм Велике Британије и Пиринејског полуострва на западу, у целој централној Европи и на северном балтичком региону као и на северозападу европске Русије. Taкође је бележена на Азорским и другим острвима у Медитерану. Најчешће живи на надморским висинама до 600 m, међутим у Алпима може да живи и на 1500-2000 m надморске висине. Ова врста је одсутна у југозападној Европи и јужном делу Русије.[4] На овим подручјима је замењена врстом из истог рода-Erinaceus roumanicus. Ове две врсте су морфолошки врло сличне, а неке од разлика се могу увидети и на фотографијама.

Erinaceus roumanicus (Северни белогруди јеж)
Erinaceus europaeus (Европски јеж)

Станиште

[уреди | уреди извор]

Европски јеж се може наћи у шумама и на ливадама као и на прелазу између ова два станишта. Све чешће се дешава да јежеви настањују паркове и баште.

Европски јеж је бубојед. То значи да једе црве, пужеве голаће, гусениц и инсекте. Он се такоће храни и мањим змијама, жабама, рибамаm малим птицама и њиховим јајима. Понекад своју исхрану обогаћује неким одређеним воћем и печуркама.

Размножвање

[уреди | уреди извор]

Сезона парења почиње након зимског сна. Женке су скотне од 31 до 35 дана након чега на свет доносе од 4 до 6 младунаца.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hutterer, R. (2005). „Order Erinaceomorpha”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 214. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ Amori, G. (2016). Erinaceus europaeus. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T29650A2791303. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T29650A2791303.enСлободан приступ. 
  3. ^ Burton, M. (1969) The Hedgehog: A Survival Book on Hedgehogs. London. Andre Deutsch.
  4. ^ „Erinaceus europaeus (Western Europaean Hedgehog)”. Приступљено 4. 12. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]