Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Италија Сан Марино |
Датум | 16. јун — 30. јун 2019. |
Екипе | 12 (из 1 конфедерације) |
Стадиони | 6 (из 6 градова градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Шпанија (5. титула) |
Друго место | Немачка |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 21 |
Постигнуто голова | 78 (3,71 по мечу) |
Укупно гледалаца | 214.637 (10.221 по мечу) |
Најбољи стрелац | Лука Валдшмит (7 голова) |
Најбољи играч | Фабијан Руиз |
Европско првенство у фудбалу до 21 године (познато и као УЕФА Европско омладинско првенство 2019.) је било 22. издање УЕФА Европског првенства до 21 године (25. издање ако је укључено и доба млађе од 23 године), који организује Међународна омладинска фудбалска заједница УЕФА за мушке групе до 21. године у Европи. Домаћин финалног турнира је била Италија (а неких утакмица и Сан Марино) средином 2019. године, након што је извршни одбор УЕФА изабрао њихову кандидатуру 9. децембра 2016. године у Ниону, у Швајцарској.[1][2]
Укупно 12 репрезентација је учествовало на овом турниру, са играчима рођеним 1. јануара 1996. или касније.[3]
Као и претходна првенства до 21 године која су се одржавала годину дана пре Олимпијаде, овај турнир је служио као европски квалификациони турнир за Олимпијске игре 2020. Четири најбоља тима тј. полуфиналисти су се пласирали из Европе на Олимпијске игре 2020. у Токију, у Јапану, где ће их представљати играчи до 23. године, с тим што ће само тројици играча од 23. година бити допуштено да играју за једну омладинску репрезентацију.[4] По први пут се користила ВАР технологија на Европском првенству за младе до 21. године.[5]
Немачка је бранила титулу.
Избор домаћина
[уреди | уреди извор]Фудбалски савез Италије је потврдио да ће Италија понудити да буде домаћин турнира 2019. године, [6] такође је и Фудбалски савез Сан Марина укључен у домаћинство турнира 2019. Италија и Сан Марино су именовани за домаћине на састанку Извршног одбора УЕФА у Ниону 9. децембра 2016. године.[1]
Дворане
[уреди | уреди извор]Дана 9. децембра 2016. године, Фудбалски савез Италије је одабрао места одржавања турнира (укључујући једно у Сан Марину):[7]
- Стадион Ренато Дал'Ара, Болоња, Италија
- Стадион Чита дел Триколоре, Сасуоло - Ређо Емилија, Италија
- Стадион Дино Мануци, Чезена, Италија
- Стадион Нерео Роко, Трст, Италија
- Стадион Фријули, Удине, Италија
- Стадион Олимпико Серавале, Серавале, Сан Марино
Болоња | Ређо Емилија | Чезена | |
---|---|---|---|
Стадион Ренато Дал'Ара | Стадион Чита дел Триколоре | Стадион Дино Мануци | |
Капацитет: 38.279 | Капацитет: 21.584 | Капацитет: 20.198 | |
Трст | Удине | Серавале | |
Стадион Нерео Роко | Стадион Фријули | Стадион Олимпико Серавале | |
Капацитет: 28.565 | Капацитет: 25.144 | Капацитет: 6.664 | |
Квалификације
[уреди | уреди извор]Свих 55 земаља УЕФА ушло је у такмичење, са домаћинима Италијом који су се аутоматски квалификовали на финални турнир (други ко-домаћин Сан Марино се неје квалификовао аутоматски), остала 54 тима су се такмичила у квалификацијама да би се одредило осталих 11 репрезентација које ће учествовати на финалном турниру.[8] Квалификационо такмичење, које је одржано од марта 2017. до новембра 2018. године, састојало се од два круга:[3]
- Квалификациона група: 54 екипе су биле смештене у девет група од по шест тимова. У свакој групи играло се по формату домаћин-гост. Девет победника група се директно квалификовало на Европско првенство, док су четири најбољепласирана другопласирана тима из група (не рачунајући резултате против шестопласираних тимова у групи) ишла у Плеј-оф.
- Плеј-оф: Четири екипе су подељене у две групе су одиграле полуфиналне мечеве. Победници из полуфиналних мечева су се пласирали на Европско првенство.
Квалификоване репрезентације
[уреди | уреди извор]Следеће репрезентације су се квалификовале на финални турнир.
Репрезентација | Квалификовани као | Датум квалификације | Укупно наступа | Последњи наступ | Најбољи пласман |
---|---|---|---|---|---|
Италија | Домаћин | 9. децембар 2016 | 20 | 2017 (полуфинале) | Шампион (1992, 1994, 1996, 2000, 2004) |
Шпанија | Победник групе 2 | 6. септембар 2018 | 14 | 2017 (другопласирани) | Шампион (1986, 1998, 2011, 2013) |
Француска | Победник групе 9 | 7. септембар 2018 | 9 | 2006 (полуфинале) | Шампион (1988) |
Енглеска | Победник групе 4 | 11. октобар 2018 | 15 | 2017 (полуфинале) | Шампион (1982, 1984) |
Србија | Победник групе 7 | 12. октобар 2018 | 11 | 2017 (групна фаза) | Шампион (1978) |
Немачка | Победник групе 5 | 12. октобар 2018 | 12 | 2017 (шампион) | Шампион (2009, 2017) |
Хрватска | Победник групе 1 | 15. октобар 218 | 3 | 2004 (групна фаза) | Групна фаза (2000, 2004) |
Данска | Победник групе 3 | 16. октобар 2018 | 8 | 2017 (групна фаза) | Полуфиналиста (1992, 2015) |
Белгија | Победник групе 6 | 16. октобар 2018 | 3 | 2007 (полуфинале) | Полуфиналисти (2007) |
Румунија | Победник групе 8 | 16. октобар 2018 | 2 | 1998 (четвртфинале) | Четвртфиналисти (1998) |
Пољска | Победник у Плеј-оф рунди | 20. новембар 2018 | 7 | 2017 (групна фаза) | Четвртфиналисти (1982, 1984, 1986, 1992, 1994) |
Аустрија | Победник у Плеј-оф рунди | 20. новембар 2018 | 1 | — | Дебитанти |
Екипе
[уреди | уреди извор]Свака репрезентација мора да има екипу састављену од најмање 23 играча, од којих 3 морају бити голмани. Ако је играч повређен или болестан довољно озбиљно да спречи своје учешће на турниру, пре почетка меча свог тима, може га заменити други играч.[3]
Групе
[уреди | уреди извор]Жреб
[уреди | уреди извор]Жреб за финални турнир је одржан 23. новембра 2018. у 18:00 CET (UTC+1) у седишту фирме Ламборгини у италијанском селу Сант'Агата Болоњезе. [9][10][11], а водио га је амбасадор турнира Андреа Пирло који је са Италијом освојио овај турнир 2000. године.[12]
12 тимова је подељено у три групе од по четири репрезентација. Домаћини Италија је смештена у групу А на позицију 1, док су остали тимови били распоређени према рангирању коефицијента након завршетка квалификационе фазе, израчунати на основу следећег:[12]
- Европско првенство у фудбалу до 21 године 2015. финални турнир и Квалификације за Европско првенство у фудбалу до 21 године 2015. (20%)
- Европско првенство у фудбалу до 21 године 2017. финални турнир и Квалификације за Европско првенство у фудбалу до 21 године 2015. (40%)
- Квалификације за Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019. (само у групној фази) (40%)
Шешири
[уреди | уреди извор]У свакој групи је домаћин или једна екипа из Шешира 1 (која је била повучена на позицију Б1 или Ц1), и један тим из Шешира 2 и два тима из Шешира 3 (који су били повучени на било коју позицију 2-4 у групама). Шешири за извлачење су следећи:[13]
|
|
|
|
Групе
[уреди | уреди извор]Група А | Група Б | Група Ц |
---|---|---|
Групна фаза
[уреди | уреди извор]Победници група се пласирају у полуфинале, а после одигране групне фазе се ствара табела другопласираних из које најбољепласирани пролази у полуфинале нокаут фазе-елиминационе фазе.
Правила
[уреди | уреди извор]У случају нерешеног резултата: У групној фази, тимови се рангирају према бодовима (3 бода за победу, 1 бод за нерешен исход, 0 бодова за пораз) и ако су везани за бодове, примењују се следећи критеријуми, у датом редоследу (Чланови 18.01 и 18.02):[3]
- Освојени бодови;
- Међусобни скор (мечеви између тимова који имају идентичан број бодова);
- Гол разлика у мечевима између тимова;
- Голови постигнути у мечевима између та два или више тимова;
- Укупна гол разлика ;
- Укупно постигнутих голова;
- Шутеви са пенала само ако два тима имају исти број бодова;
- Дисциплински бодови (црвени картон=3 бода, жути картон=1 бод, искључење због два жута картона=3 бода);
- Позиција у УЕФА рангирању коефицијента националног тима до 21 године .
Група А
[уреди | уреди извор]Табела групе А | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Шпанија (П) | 3 | 2 | 0 | 1 | 8 | 4 | +4 | 6 |
2. | Италија (Д) | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 3 | +3 | 6 |
3. | Пољска (Е) | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 7 | -3 | 6 |
4. | Белгија (Е) | 3 | 0 | 0 | 3 | 4 | 8 | -4 | 0 |
- (Д) - домаћин
- (П) - пролазак даље
- (Е) - елиминација
Група Б
[уреди | уреди извор]Табела групе Б | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Немачка (П) | 3 | 2 | 1 | 0 | 10 | 3 | +7 | 7 |
2. | Данска (П) | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 4 | +2 | 6 |
3. | Аустрија (Е) | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 0 | 4 |
4. | Србија (Е) | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 10 | -9 | 0 |
Немачка | 6:1 | Србија |
---|---|---|
Рихтер 16’ Валдшмит 30’, 37’, 80’ Дауд 69’ Мајер 90+2’ |
Извештај | Живковић 85’ (пен.) |
Данска | 2:0 | Србија |
---|---|---|
Брун Ларсен 21’ Расмунсен 51’ |
Извештај |
Група Ц
[уреди | уреди извор]Табела групе Ц | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Румунија (П) | 3 | 2 | 1 | 0 | 8 | 3 | +5 | 7 |
2. | Француска (П) | 3 | 2 | 1 | 0 | 3 | 1 | +2 | 7 |
3. | Енглеска (Е) | 3 | 0 | 1 | 2 | 6 | 9 | -3 | 1 |
4. | Хрватска (Е) | 3 | 0 | 1 | 2 | 4 | 8 | -4 | 1 |
Табела другопласираних репрезентација
[уреди | уреди извор]Табела другопласираних репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Ц | Француска | 3 | 2 | 1 | 0 | 3 | 1 | +2 | 7 |
2. | А | Италија | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 3 | +3 | 6 |
3. | Б | Данска | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 4 | +2 | 6 |
- Легенда:
- Напомена: У случају да Енглеска, која није члан Међународног олимпијског комитета и због тога није подобна за Олимпијаду, напредује у полуфинале, олимпијско доигравање ће се играти између двеју другопласираних репрезентација, не квалификујући се за полуфинале, да би се одлучио последњи УЕФА тим који се квалификује за Летњу олимпијаду 2020.[13]
- Утакмице полуфинала зависе од тога која се другопласирана репрезентација квалификује (Члан 17.02 Правилника):[3]
Најбољи другопласирани тим | Најбоље другопласирани мечеви | Друго полуфинале |
---|---|---|
Група А | Победник Групе Б | Победник Групе А — Победник Групе Ц |
Група Б | Победник Групе А | Победник Групе Б — Победник Групе Ц |
Група Ц | Победник Групе А | Победник Групе Б — Победник Групе Ц |
Елиминациона фаза
[уреди | уреди извор]Полуфинале | Финале | |||||
27. јун — Болоња | ||||||
Шпанија | 4 | |||||
30. јун — Удине | ||||||
Француска | 1 | |||||
Шпанија | 2 | |||||
27. јун — Ређо Емилија | ||||||
Немачка | 1 | |||||
Немачка | 4 | |||||
Румунија | 2 | |||||
Полуфинале
[уреди | уреди извор]Шпанија | 4:1 | Француска |
---|---|---|
Марк Јока 28’ Орјазабал 45+5’ (пен.) Олмо 47’ Мајорал 67’ |
Извештај | Матета 16’ (пен.) |
Финале
[уреди | уреди извор]Репрезентације које су се квалификовале на Олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Следеће четири репрезентације су се квалификовале на турнир у фудбалу на Олимпијским играма 2020.
Репрезентација | Датум квалификације | Претходни наступ на ОИ1 |
---|---|---|
Шпанија | 22. јун 2019. | 10 (1920, 1924, 1928, 1968, 1976, 1980, 1992, 1996, 2000, 2012) |
Немачка | 23. јун 2019. | 9 (1912, 1928, 1936, 1952, 1956, 1972, 1984, 1988, 2016) |
Румунија | 24. јун 2019. | 3 (1924, 1952, 1964) |
Француска | 24. јун 2019. | 12 (1900, 1908, 1920, 1924, 1928, 1948, 1952, 1960, 1968, 1976, 1984, 1996) |
- 1 Подебљано означава шампиона за ту годину. Укошено означава домаћине за ту годину.
Коначне позиције
[уреди | уреди извор]Поз | Тим | Г | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финале | |||||||||||
1 | Шпанија | А | 5 | 4 | 0 | 1 | 14 | 6 | +8 | 12 | |
2 | Немачка | Б | 5 | 3 | 1 | 1 | 15 | 7 | +8 | 10 | |
Елиминисани у полуфиналу | |||||||||||
3 | Румунија | Ц | 4 | 2 | 1 | 1 | 10 | 7 | +3 | 7 | |
4 | Француска | Ц | 4 | 2 | 1 | 1 | 4 | 5 | -1 | 7 | |
Елиминисани у поретку на табели | |||||||||||
5 | Италија | А | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 3 | +3 | 6 | |
6 | Данска | Б | 3 | 2 | 0 | 1 | 6 | 4 | +2 | 6 | |
Елиминисани у групној фази | |||||||||||
7 | Пољска | А | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 7 | -3 | 6 | |
8 | Аустрија | Б | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 0 | 4 | |
9 | Енглеска | Ц | 3 | 0 | 1 | 2 | 6 | 9 | -3 | 1 | |
10 | Хрватска | Ц | 3 | 0 | 1 | 2 | 4 | 8 | -4 | 1 | |
11 | Белгија | А | 3 | 0 | 0 | 3 | 4 | 8 | -4 | 0 | |
12 | Србија | Б | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 10 | -9 | 0 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Italy to host 2019 Under-21 EURO”. uefa.com. 9. 12. 2016.
- ^ „LA UEFA ASSEGNA ALL’ITALIA E SAN MARINO L’EUROPEO UNDER 21 DEL 2019”. Фудбалска федерација Сан Марино. 9. 12. 2016.
- ^ а б в г д „2017-19 UEFA European Under-21 Championship regulations” (PDF). UEFA.
- ^ „OC for FIFA Competitions approves procedures for the Final Draw of the 2018 FIFA World Cup”. FIFA.com. 14. 9. 2017. Архивирано из оригинала 24. 06. 2018. г. Приступљено 24. 03. 2019.
- ^ „VAR to be used in UEFA Champions League knockout phase”. UEFA.com. Савез Европских фудбалских асоцијација. 3. 12. 2018. Приступљено 3. 12. 2018.
- ^ „ITALY WILL SUBMIT APPLICATION TO HOST U21 2019 EUROPEAN CHAMPIONSHIP TO UEFA”. FIGC.it. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала 26. 8. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2019.
- ^ „La UEFA assegna all’Italia l’Europeo Under 21 del 2019”. Фудбалски савез Италије. 9. 12. 2016. Архивирано из оригинала 22. 8. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2019.
- ^ „Seedings set for live 2019 U21 qualifying draw”. UEFA.com. 25. 1. 2017.
- ^ „Final tournament draw”. UEFA.com.
- ^ „Alle 18 a Bologna il sorteggio del Campionato Europeo: l’Italia inserita nel Gruppo A”. Фудбалски савез Италије. 23. 11. 2018.
- ^ „U21 EURO 2019 final tournament draw”. UEFA.com. 23. 11. 2018.
- ^ а б „A tribute to U21 EURO ambassador Andrea Pirlo”. UEFA.com. 23. 11. 2018.
- ^ а б „Draw Press Kit” (PDF). UEFA.com.
- ^ „2019 Under-21 EURO calendar: all the fixtures”. UEFA.com. 30. 11. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- UEFA European U-21 Championship at uefa.com
- The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation Contains full record of U-21/U-23 Championships.