Јегарски пашалук
Изглед
(преусмерено са Егерски пашалук)
Јегарски пашалук Eyālet-i Egīr | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1596.—1687. | |||||||||||||
Јегарски пашалук 1683. године | |||||||||||||
Главни град | Јегар | ||||||||||||
Регија | Средња Европа | ||||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
Владавина | |||||||||||||
• Облик | Пашалук | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1596. | ||||||||||||
• Укинуто | 1687. | ||||||||||||
|
Јегарски пашалук, односно Јегарски ејалет (осм. тур. ایالت اگی / Eyālet-i Egīr) био је једна од административних јединица Османског царства. Формиран је 1596. године, а постојао је до краја 17. века. Укључивао је делове данашњих дражава Мађарске, Србије и Словачке. Седиште пашалука је био град Јегар (Егер).[1][2]
Назив пашалука
[уреди | уреди извор]Пашалук је добио име по административном седишту Јегру (Егеру).
- Име пашалука на старотурском језику је било (Eyâlet-i Egir)
- На данашњем турском језику (Eğri Eyaleti)
- На мађарском језику (Egri vilajet)
Административна подела
[уреди | уреди извор]Пашалук је укључивао следеће санџаке:
- Санџак Сегедин (Segedin)
- Санџак Солнок (Sonluk)
- Санџак Сечењ (Seçen)
- Санџак Хатван (Hatvan)
- Санџак Керман (Kerman)
- Санџак Ноград (Nograd)
- Санџак Филек (Filek)
Демографија
[уреди | уреди извор]Становништво овог пашалука се састојало од Мађара и Словака (који су живели претежно на северу пашалука), затим Срба (који су живели претежно на југу пашалука), муслимана који су били различитог етничког порекла, Рома и осталих мањих етничких група.
Види још
[уреди | уреди извор]- Будимски пашалук
- Варадински пашалук
- Темишварски пашалук
- Кањишки пашалук
- Историја Србије у Османском царству
- Мађарска под Османлијском управом
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ивић 1929.
- ^ Зиројевић 1970, стр. 11-26.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Ђурђев, Бранислав; Зиројевић, Олга (1988). „Опширни дефтер Сегединског санџака”. Мешовита грађа (Miscellanea). 17-18: 7—79.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Тричковић, Радмила. „Јунаци дугог рата”. Старина Новак и његово доба. Београд: САНУ. стр. 41—64.
- Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193.