Пређи на садржај

Егрикапили Мехмед Расим Ефендија

С Википедије, слободне енциклопедије

{{Инфокутија биографија | име = Егрикапили Мехмед Расим Ефендија | слика = Kit'a_(calligraphic_specimen)_by_Egrikapili_Mehmed_Rasim_(SSM_110-0154).png | ширина_слике = 250п | опис_слике = Кит'а (калиграфски примерак), Музеј Сакип Сабанџи]] [[Датотека:Calligraphic_composition_by_Egrikapili_Mehmed_Rasim.png|мини| Калиграфска композиција, Албајрак Хат колекција | пуно_име = | датум_рођења = 1687 | место_рођења = | држава_рођења = | датум_смрти = 13. мај 1756.(1756-05-13) (68/69 год.) | место_смрти = | држава_смрти = | отац = | мајка = | супружник = | деца = }} Егрикапили Мехмед Расим Ефендија (1687 - 13. мај 1756) (модерни турски: Eğrikapılı Mehmed Râsim Efendi) је био османски калиграф и песник.

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Рођен у округу Егрикапи у Истанбулу, постао је познат као Егрикапили по месту свог рођења. Његов отац, Јусуф Ефендија (умро 1729.), био је имам Мола Ашки месџида и врсни калиграф.[1]

Као дете, Мехмед Расим је учио са својим оцем, а касније је постао ученик дворског калиграфа Једикулели Сеијид 'Абдулах Ефендије. Добио је иџазу (потврду) 1705.[2]

Мехмед Расим је стекао репутацију својим радом и постао главни дворски калиграф у Периоду лала током владавине султана Ахмеда III. Постављен је за учитеља калиграфије у палати Галата 1714, а касније у палати Топкапи 1737. Познат је по копирању преко 60 рукописа Курана, као и по изради многих натписа, укључујући натпис на чесми Салиха Султана у Азап Капију у Цариграду. Такође је био вешт у техници сликања - мермерирање папира.[3]

Расим Мехмед је био добро образован човек и писао је поезију на три различита језика.[4]

Умро је од туберкулозе 13. маја 1756. и сахрањен је у цркви изван Егрикапија.[5] Његов ученик, Местчизаде Ахмед Ефендија (умро 1761.) припремио је његов епитаф.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Islam Encyclopedia Online:
  2. ^ M. Uğur Derman, Ninety-nine Qur'an manuscripts from Istanbul, Istanbul, Kültür Ajansı, 2010, pp 100-101, Excerpt:; M. Uğur Derman, Letters in Gold: Ottoman Calligraphy from the Sakıp Sabancı Collection, Istanbul, Metropolitan Museum of Art, 1998, p. 94
  3. ^ Bloom, J.M. and Blair, S.S. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture, Volume 2. Oxford University Press. . 2009, p. 474
  4. ^ Osmanlı tarihi: cilt. 2. kısım. Uzunçarşılı, İ.H. XVIII. yüzyıl (1959), İsmail Hakkı Uzunçarşılı, Enver Ziya Karal, page 554
  5. ^ Islam Encyclopedia Online:

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Osmanlı Tarihi: cilt. 2. kısım. Uzunçarşılı, İ.H. XVIII. yüzyıl (1959), İsmail Hakkı Uzunçarşılı, Enver Ziya Karal, p. 554