Едуард Ул
| Едуард Ул | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 12. децембар 1813. | ||||||||||||
| Место рођења | Јозефштат, Аустријско царство | ||||||||||||
| Датум смрти | 1. новембар 1892. (78 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Беч, Аустроугарска | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Едуард Ул (нем. Eduard Uhl; Јозефштат, 12. децембар 1813 — Беч. 1. новембар 1892) био је аустријски адвокат и градоначелник Беча.
Живот
[уреди | уреди извор]Едуард Ул је рођен у Нојшотенгасе број 131 (данас: осми бечки округ, Пиаристенгасе број 7), као син лекара Леополда и Катарине, рођене Адлер.[1] Кућа у којој је рођен је 1944. године уништена у америчком бомбардовању Беча у Другом светском рату.[2]
Рана каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је почео као службеник магистрата од 1832. до 1840. Године 1848. служио је као капетан у Националној гарди, а 1861. постао је члан Градског већа Беча.
Градоначелник Беча
[уреди | уреди извор]Године 1882. Ул је унапређен у градоначелника, функцију коју је обављао до 1889. Током свог мандата, Ул је унапредио ватрогасне и спасилачке службе, као и бечке пијаце. Он је 1887. године, заједно са неколико месних одборника, основао „Централно друштво за исхрану сиромашне школске деце” како би најсиромашнијим ученицима понудио топли ручак током зимских месеци.[3] Политички, Ул је као либерал, био у потпуној супротности са хришћанско-социјалним политичарем Карлом Лугером и немачким националистичким табором око Георга фон Шенерера. Био је члан масонске ложе Хуманитас у месту Нојдорфл, који је тада био део Мађарске, а данас је део аустријске савезне државе Бургенланд (Градишће).
Почасти
[уреди | уреди извор]Град Беч га је 14. новембра 1889. прогласио почасним грађанином.[2] Његов почасни гроб налази се на Средишњем бечком гробљу (група 14 А, број 27).[4] Године 1894. у његовом родном Јозефштату (осмом бечком округу) трг Улплац је назван по њему.
Ордење:
[уреди | уреди извор]- 1870: Витешки крст реда Франца Јозефа[1]
- 1879: Орден гвоздене круне III реда[1]
- 1890: Унапређење у звање витеза[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Eintrag zu Eduard Ritter von Uhl auf Österreichisches Biographisches Lexikon
- ^ а б Biografie von Eduard Uhl auf Wien Geschichte Wiki
- ^ Die Hilfsaktion für die hungernden Schulkinder. In: Die Presse. 16. Oktober 1897, S. 14.
- ^ Ehrengrab von Eduard Uhl auf Kunst und Kultur in Wien - Ehrengräber
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Constantin von Wurzbach: Uhl, Eduard. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 48. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1883, S. 237–239.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Едуард Ул, биографија (на немачком језику)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
