Екцем спољашњег ува
Екцем спољашњег ува | |
---|---|
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси |
Екцем спољашњег ува (лат. otitis externa eczematosa) је запаљењска промена у кожи ува неатопичног карактера која настаја под непосредним утицајем штетних фактора; физичке природе (ултравиолетно зрацење), хемијске природе или микроба (при сталном надражају секрета код хроничног запаљења ува). Промене су најчешће локализован у дисталном делу слушног ходника и суседном делу усне шкољке. Каткада им се придружују и сличне промене у ретроаурикуларној бразди.[1]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Болесник психички пати због ружног изгледа свога ува и свраба који му често не да да мирно спава, јер не може да се уздржати од чешања шиљастим предметима. Тиме изазивају још јаче запаљењске промене јер страним предметима уносе инфекцију у кожу, праћену честим рецидива фурункула (чирева) у уву.
Секрет, који се скупља заједно са детритусом у слушном ходнику, склон је распадању под утицајем микроба, и узрок неугодног мириса. Такође секрет са ољуштеним епителом често запушава лумена слушног ходника. Како се у виду наслага секрет таложи и на бубној опни, може да изазиве сметње слуха.
Наведеним тегобама придружује се и узнемиреност услед, наруженог ритма спавања и дужег безуспешног лечења.
Облици
[уреди | уреди извор]Екцем у уву дели се у складу са њиховом општом класификацијом у дерматологији на двва облика;[2]
- Атопични (алергијски)
У који спадају они облици који настају на основу сукоба антигена са антителом као алергијска реакција. Алергени који изазивају егкцем на уву могу да буду:
- животињске длаке (нпр, од крзненог оковратника на зимском капуту),
- перје и постељина
- држачи од наочара (пластичне масе).
Поред опште наследне алергијске конституције, за развој атопичног екцема може да буде одговорна и посебна склоност организма болесника, која настаје на основу неких општих хроничних болести, као што су шећерна болест или скрофулоза.
- Неатопични
Код овог облика етиологија болести није повезана са алергијком реакцијом.
Морфолошке промене
[уреди | уреди извор]
Морфолошки гледано промене на кожи ува код екцема могу бити сличне онима које се налазе код атопичних екцема на другим деловима тела, и могу се испољити као следећи облици дерматитиса:
- везикулозни,
- булозни,
- пустулозни,
- крустозни (крастасти) или сквамозни.[3]
У уву ипак најчешче виђамо једноставно влажно запаљење коже или влажни дерматитис (лат. dermatitis madidans).
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Лечење егцема у уву мора да се заснива на откривању етиолошког чиниоца. У првом реду треба диференцијално дијагностички утврдити да ли се ради о атопичном или неаатопичном екцему. У ту сврху потребна су алерголошка испитивања и обрада пацијента, која се спроводи у алерголошким амбулантама, које постоје у саставу отоларинголошких или дерматолошких одељења или самостално при већим болницама. Дијагноза, се добрим делом ослања на кожне тестове, међу којима важну улогу има епикутани (Паџетов) тест.
У анамнези треба обратити нарочиту пажњу на могућност професионалног оштећења ува у току радног процеса (хемијски продукти, нпр, олово).
Терапија
[уреди | уреди извор]У слушни ходник пласира се танка штајфна стерилне хидрофилне газе која има за циљ да спречи надражај екцематозних површина споља било водом, која мацерира површину, било механичким инзултима.
Ако је егзем у стању влажног излучивања, газа се натапа у 1% водени раствор резорцина. Ако је секреција густа, гнојна, фетидна или крустозна, газа се пре пласирања у слушни ходник натапа антибиотском машћу (теракортрил, клобестрол, енбецин]]).
Претходно пласирања штрајфне ушни ходник треба са неколико тампона вате натопљених парафинским уљем ослободи од наслага.
Сваког другог дана, стара штрајфна се вади, а уз помоћ отоскопије слушни ходник се ослобађа наслага. Након тога поново се ставља нова штрајфна, која треба да допире све до бубне опне. Лечење треба спроводити најмање 14, а према потреби и више дана.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. . Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. 2007. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ Лалевић-Васић Б, Меденица Љ, Николић М. Дерматовенерологија са дерматовенеролошком пропедевтиком, Савремена администрација, Београд, 2008.
- ^ Otto Braun-Falco u. a.: Dermatologie und Venerologie. 5. izdanje. Springer-Verlag. 2005. ISBN 978-3-540-40525-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |