Елизабета Георгиев
| Елизабета Георгиев | |
|---|---|
 Елизабета Георгиев 2016. године у пиротској библиотеци | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. мај 1975. |
| Место рођења | Димитровград, СФРЈ |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање | књижевница преводилац драматург |
| Књижевни рад | |
| Жанр | дечја књижевност поезија |
| Филолошки факултет Београд | |
Елизабета Георгиев (Димитровград, 24. мај 1975.) је српска књижевница, песникиња, преводилац, ауторка драмских текстова за децу и докторка филолошких наука.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Димитровграду а тренутно живи у селу Смиловци где је и одрасла. Основну школу је завршила у Смиловцима, средњу школу у Димитровграду а завршила је Филолошки факултет Београд.[1] Докторирала је на истој високошколској установи са дисертацијом Бугарски извори о читалиштима у Србији 2023. године.
Као дипломирана библиотекарка саветница је радила у библиотеци „Детко Петров“ од 2000. до 2024. године. Када је почела да ради у Библиотеци, основала је Песничку радионицу коју је похађало преко 500 деце. [2]
У истој установи је била в.д. директора 2013. године.
Њена књижевна активност је обухватила рад на оба језика - српском и бугарском. Она је добитница бројних награда и признања за свој рад, укључујући признање и награду Општине Димитровград, и награде Селимир В. Милосављевић за допринос и залагање у области драмске уметности намењеној деци 2018. године у Јагодини.
Њени драмски текстови за децу су извођени на сценама у Србији, Бугарској и Републици Српској. Поред тога, она је ауторка и уредница двojeзичних телевизијских емисија за децу, "Клинци и хлапета" и "Попонајци". Као један од блиских сарадника Удружења „Емблема" и „FAR"-а, она је такође уредница часописа за децу и младе "Фарче".[3]
Георгиева је чланица редакције часописа Библиотека који издаје Народна библиотека „Свети Ћирило и Методије“ у Софији. Преводила је радове библиотекара из Србије који су објављивани у часопису.
Издала је и неколико књига од којих су најпопуларнији наслови: Када и Сунце мјауче, Путоказ за сновотрагаче, Одбачене приче, У жбуњу погледа, Три лица и птица, Још десет корака књиге, Ћошак иза ћошка, Шуш и миш у библиотеци...
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „DIMITROVGRAD OD „A“ DO „Š“ – E – Elizabeta Georgiev”. Radio Televizija Caribrod (на језику: српски). 22. 11. 2022. Приступљено 6. 9. 2024.
- ^ „Библиотекари су другари”. Medium (на језику: енглески). 25. 7. 2024. Приступљено 6. 9. 2024.
- ^ cp_far, Napisao/la (5. 9. 2024). „VIDEO: Elizabeta Georgiev – Volela bih da mladi budu borbeniji i svoji”. Far (на језику: српски). Приступљено 6. 9. 2024.