Пређи на садржај

Елизабета Димитрова

С Википедије, слободне енциклопедије
Елизабета Димитрова
Лични подаци
Датум рођења(1962-07-28)28. јул 1962. (62 год.)
Место рођењаСкопље, СФРЈ
Научни рад
Пољеисторија уметности, византологија, професор

Елизабета Димитрова (Скопље, 28. јул 1962) је македонска историчарка уметности, византолог, професорка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирала је 1986. на Филозофском факултету у Скопљу, добивши награду Франз Маннинг као најбољи студент Филозофског факултета у деценији 1976—1986. и најбољи студент на Универзитет у Скопљу 1986. године. У академској години 1989—1990. била је стипендиста на Универзитет у Бечу преко Фондације Јохан Готфрид фон Хердер. Магистрирала је на Филозофски факултет Универзитета у Београду 1993 (ментор - проф. Др Јованка Максимовић), где је и докторирала 1998. (под менторством проф. Д. -р Иван М. Ђорђевић ). Године 1998. добила је стипендију Мери Чонкоф (Marie Chonhoff) и била је гостујући предавач на Универзитету Темпе - Аризона. Од 1987. године ради на Филозофском факултету у Скопљу, где је 2008. изабрана за редовног професора. У 2001. и 2002. је добила сертификат за организовање и управљање летњим школама, семинарима и обукама од Централноевропски универзитет у Будимпешти. У периоду од 2004—2011. била је директор авангардног - Охридског летњег универзитета (Универзитет Еуро Балкан) у оквиру на коме је организована прва Летња школа за византијска уметност (2002). Стални је члан Уредништва Археолошког часописа Folia Archaeologica Balkanica, који је у издању Филозофског факултета посвећен заслужним савременим археолошким ауторитетима[1].

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

У оквиру свог научног рада посветила се проучавању уметности, културе и социо-културним одликама ранохришћанске и византијске ере. У том контексту је дешифровала и први пут објавила програмске, иконографске и уметничке особине керамике „иконе“ са локалитета Виничко Кале, који је 90-их година 20. века постао једна од главних археолошких атракција на Балкану. Програмски и иконографски концепт фресака у Епископска базилика у Стоби идентификовала је на основу фрагментарно сачуваних делова украса из 4. века. Многи од њених научних радова посвећени су анализи и контекстуализацији симболичких значења иконографије ранохришћанских мозаика у Стоби, Хераклеа Линкестис и античком Лихниду. Посебна пажња у њеном истраживању посвећена је моделима визуелизације догматских порука кроз симболички језик уметничког изражавања у периоду 3-6 века.(у римске катакомбе, мозаицима у Равени, у домену камене пластике из региона Медитерана). На пољу византијске уметничке културе написала је монографију посвећену цркви „Успење Пресвете Богородице“ - Матејче (највећи средњовековни сликани ансамбл на македонској територији) и тачно је одредила хронологију градње и насликане фреске. Такође је контекстуализовала фреске у низу средњовековних цркава у Македонији:(Нерези, Курбиново, Вељуса, Водоча, Манастир Светог Андреје на Трески, Марков манастир итд.) Са својим научмим радовима, учествовала је на 53 домаћа и међународна научна скупа и била руководилац 29 међународних пројеката[2], [3], [4].

Библиографија

[уреди | уреди извор]

• Керамички рељефи из Виничко кале, Скопље 1993./Ceramic Reliefs of the Vinica Kale, Skopje 1995.[5]

• Најстарији хришћански симболи, Скопље 1995.[6]

• Виничке теракоте, Скопље 2000.[7]

• Средњовековне фреске у Македонији, Скопље 2000.[8]

• Манастир Матејче, Скопље 2002.[9]

• Macedonia. L’arte medioevale, Milano 2006/Византијска Македонија, Скопље 2006./ Macedoine Byzantine. Histoire de l’Art Macédonien du IXe au XIVe siècle, Thalia, Paris 2006 (у коауторству са С. Коруновски) [10]

• Охрид - богатство света, Скопље 2007.[11]

• Седам споменика културе у Скопљу и скопском региону, Скопље 2009./Skopje. Seven Monuments of Art and Architecture, Skopje 2010 Les Arts Sacrès de Sept Monuments à Skopje et dans ses environs du XIIe au XIXe siècle, Skopje 2012[12]

• Охрид Sub specie aeternitatis, Охрид 2011. (у коауторству са П. Кузман)[13]

• Painting and Architecture in Medieval Macedonia, Skоpje 2011. (у коауторству са С. Коруновски)[14]

• Матка - Културно наслеђе, Охрид 2011. (у коауторству са В. Лилчић, К. Антевска и А. Василевски)

• Мистерија Винице. Керамичка ризница касноантичке тврђаве /The Vinica Mystery. The Ceramic Treasuries of a Late Antique Fortress, Vinica 2012.[15]

• The Painterly Horizons of the Frescoes of the Episcopal Basilica: Iconographic Design, Symbolic Configuration, Stylistic Modularities, Early Christian Wall Paintings from the Episcopal Basilica in Stobi, Stobi 2012.[16]

• Македонија. Миленијумске културно-историјске чињенице (један од аутора енциклопедије и уредник), Скопље 2013.[17]

• Seven Medieval Churches in the Republic of Macedonia, Skопје 2014./ Седам средњовековних цркава у Републици Македонији, Скопље 2015. (у коауторству са г. Велков)[18]

• The Church of Saint Panteleimon at Nerezi, Skопје 2015./Црква Светог Пантелејмона у Нерезима, Скопље 2016.[19]

• The Church of Saint George at Kurbinovo, Skопје 2016/Црква Светог Ђорђа у Курбинову, Скопље 2016.[20]

• The Church of the Virgin Eleoussa at Veljusa, Skоpje 2016./Црква Свете Богородице Елеусе у Вељуси, Скопље 2016.[21]

• The Church of the Holy Mother of God at Matejče, Skопје 2016./Црква Свете Богородице у Матејче, Скопље 2016[22]

• The Terracotta Relief Plaques from Vinica, Skопје 2016./Керамичке рељефне плоче из Винице, Скопље 2016.[23]

• Perception of Beauty (with co-authors), Rijeka 2017.[24]

• Охридска архиепископија: историја, култура, традиција, идентитет, Скопље 2018.

• Скопље. Осам миленијума живота, културе, рада, Скопље. 2019. (у коауторству са Д. Митревским, В. Лилчићем Адамсом и Е. Маневом)[25]

• Seven Medieval Churches in the Region of Pelagonia and Prespa, Skopje 2019.[26]

• The Church of Saint Demetrius (King Marko’s Monastery) at Sušica, Skopje 2020./Црква Светог Димитрија (Марков манастир) у Сушици, Скопље 2020.[27]

• The Church of Saint Andreas In the Gorge of Matka, Skopje 2020./Црква Светог Андрије у кањону Матке, Скопље 2020.[28]

• и 120 научних радова објављених у домаћој и међународној периодици[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Elizabeta Dimitrova”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 08. 10. 2020. 
  2. ^ „Najstarite hristijanski simboli”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 08. 10. 2020. 
  3. ^ Macédoine Byzantine
  4. ^ IN THROUGH THE INNER DOOR (THE MOSAIC IN THE NARTHEX OF THE LARGE BASILICA IN HERACLEA LYNCESTIS)
  5. ^ Keramičkite reljefi od Viničkoto Kale
  6. ^ Najstarite hristijanski simboli
  7. ^ Виничките теракоти
  8. ^ Medieval frescoes in Macedonia
  9. ^ Manastir Matejče
  10. ^ Византиска Македонија
  11. ^ „Охрид богатството на светот”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 08. 10. 2020. 
  12. ^ Седум споменици на културата во скопје и скопско
  13. ^ Ohrid sub specie aeternitatis
  14. ^ Painting and architecture in medieval Macedonia : artist and works of art[мртва веза]
  15. ^ Vinica mystery
  16. ^ [1]
  17. ^ Македонија : милениумски културно-историски факти[мртва веза]
  18. ^ Седум средновековни цркви во Република Македонија
  19. ^ Црквата Свети Пантелејмон во Нерези
  20. ^ Свети Ѓорѓи во Курбиново
  21. ^ The Church of the Virgin Eleoussa at Veljusa, Skоpje 2016
  22. ^ Црквата Света Богородица во Матејче
  23. ^ Керамичките релјефни плочи од Виница
  24. ^ „Byzantine...”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 08. 10. 2020. 
  25. ^ Скопје. Осум милениуми живот, култура, творештво
  26. ^ Seven Churches in the Regions of Pelagonia, Mariovo and Prespa
  27. ^ Црквата Свети Димитрија (Марков манастир) во Сушица
  28. ^ Црквата Свети Андреја во кањонот Матка
  29. ^ Elizabeta Dimitrova

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабета_Димитрова&oldid=28614049”