Епархија рашко-призренска у егзилу
| Епархија рашко-призренска у егзилу | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивач | Артемије Радосављевић |
| Оснивање | 2010. |
| Признање | канонски непризната |
| Верски поглавар | Ксенофонт Томашевић |
| Седиште | Лелић (код Ваљева) |
| Јурисдикција |  Србија Република Српска |
| Дијаспора |  Аустрија Немачка Русија Украјина САД Канада |
| Језик | Црквенословенски и српски |
| Календар | Јулијански календар |
| www | |
| Број | |
| Верских објеката | 45 |
Епархија рашко-призренска у егзилу је верска заједница у Србији, која је настала након свргавања владике Артемија. Део свештенства и верника Епархије рашко-призренске се није повиновао одлуци СПЦ и оснивају ово владичанство, које се у званичном православљу сматра неканонским. Њен оснивач и до 21. новембра 2020. године верски поглавар био је рашчињени епископ Артемије (Радосављевић).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Епархија рашко-призренска у егзилу започета је 3. јуна 2010, када је касније рашчињени и из Српске православне цркве искључени бивши епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) протеран са Косова и Метохије, а већи део монаштва ове епархије кренуо за њим.[2]
Епархија рашко призренска у егзилу данас има више од 45 катакомбалних манастира и скитова широм света.[2]
2015. године, Српска православна црква је у саопштењу Епархију рашко-призренску у егзилу назвала "сектом артемита".[3]
2017. године, епархија је одржала мисију у Јоханезбургу у Јужној Африци.[4]
Седиште епархије је Манастир Нова Никеја у Лелићу код Ваљева.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ nemanja. „Кратка историја Епархије”. ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ а б Tasić, Piše: Jelena (2020-06-05). „Lelić: Slava u Novoj Nikeji”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ „Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године | Српска Православна Црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 2020-11-23.
- ^ „Духовна мисија СПЦ – ЕРП у егзилу на афричком континенту”. srbinaokup.info (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ Tasić, Piše: Jelena. „Lelić: U sedištu „Egzila“”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.