Епископ јегарски Јероним
Јероним Мочевић | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија бачка |
Чин | епископ |
Титула | викарни епископ јегарски |
Седиште | Нови Сад |
Године службе | 2014—2016. |
Претходник | Порфирије (Перић) |
Наследник | Нектарије (Самарџић) |
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. септембар 1969. |
Место рођења | Сарајево, СФР Југославија |
Датум смрти | 24. новембар 2016.47 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Србија |
Јероним (световно Синиша Мочевић; Сарајево, 26. септембар 1969 — Нови Сад, 24. новембар 2016) био је викарни епископ јегарски од 2014. до 2016.
Биографија
[уреди | уреди извор]Епископ Јероним је рођен у Сарајеву, дана 26. септембра 1969, гдје је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник Светог Саве 1991. рукоположен је у чин јерођакона руком епископа бачког Иринеја. Једно вријеме је боравио у манастиру Григоријату на Светој Гори гдје се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.
У чин архиђакона је рукопроизведен 1999. године, а 2002. дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду. Епископ бачки га је 2003. рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, гдје је 2005. стекао звање магистра. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У чин архимандрита је рукопроизведен 2008. руком митрополита митилинског Јакова на празник Светог апостола Филипа у Цркви Свете Филотеје у Смирни. У манастиру Светог пророка Илије у Митилени, на грчком острву Лезбосу, митрополит иконијски Теолипт рукопроизвео га је у духовника.[1]
Епископ
[уреди | уреди извор]На редовном прољећном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, дана 23. маја 2014, изабран је за епископа јегарског, викара епископа бачког. Чин хиротоније извршио је патријарх српски Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, дана 28. септембра 2014. године.[2]
Пред смрт бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, њемачки и енглески језик.
Епископ Јегарски Јероним упокојио се 24. новембра нешто после 22 часа у болници у Новом Саду.[3][4] Сахрањен је 29. новембра 2016. на манастирском гробљу у Ковиљу.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Животопис новоизабраног Епископа јегарског Јеронима („СПЦ“, 23. септембар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2015), Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ Животопис Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) („Епархија бачка“) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2016), Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2016) Упокојио се у Господу Епископ јегарски Јероним | Српска православна црква [Званични сајт]
- ^ Preminuo jedan od najmlađih vladika SPC
- ^ „Молитвени испраћај Епископа јегарског Јеронима (СПЦ, 30. новембар 2016)”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Полугодишњи парастос епископу Јерониму (СПЦ, 22. мај 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2017)
- Пет година од упокојења Епископа јегарског Јеронима (СПЦ, 25. новембар 2021) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2021)
- Шест година од упокојења Епископа јегарског Јеронима (СПЦ, 24. новембар 2022)