Епитафи Миловановићима на гробљу Врањача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
![]() Споменик Јовану Миловановићу | |
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | ![]() |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Миловановићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Миловановићи из Ртара
[уреди | уреди извор]Миловановићи воде порекло од Сима (Мојсиловића) Пуховца (†1852) за кога се не зна одакле је дошао.[2] Симов син Ђорђе је са супругом Марицом имао три ћерке - Гвозденију, Марију и Милеву. Најстарија Гвозденија се 1865. године удала за Јована Миловановића, пинтера из Дучаловића, који се „призетио” у Ђорђеву кућу.[2]
Јован и Гвозденија имали су два сина - Алексу и Милана. Оба су били добри домаћини и чланови Радикалне странке. Милан је у Првом светском рату показао успешност у командовању, па је из рата изашао с официрским чином, а по демобилизацији и превођењем у резерву постао мајор.[2]
Миловановићи данас живе у Ртарима и Гучи. Славе Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Миловановићима
[уреди | уреди извор]Споменик Милеви Миловановић (†1897)
- Девојка МИЛЕВА
- кћер Јована Миловановића
- умрла 1897 г.[3]
Споменик Јовану Миловановићу (†1903)
- Српски роде
- сетите се мога смртног дана 29 Децембра
- и прочитајте где леже смртни остатци
- доброг домаћина и незаборављеног оца
- и поштеног грађанина села Ртара
- ЈОВАНА Миловановића
- кои часно поживи 61. год.
- а на тужну жалост својих синова
- Престави се у вечност. 29. деце. 1903. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај ожалошћени Спомен подигоше му
- ожалошћена супруга Гвозденија
- и синови Алекса и Милан[3]
Споменик Гвозденији Миловановић (†1917)
- Овај белег показује тамне и мрачне дворе пок.
- ГВОЗДЕНИЈЕ
- супруге Јована Миловановића из Ртара
- поживи 70.г.
- Умре на васкрс 1917. г.
- Бог да јој душу прости.
- Спомен јој подигоше синови Алекса и Милан[3]
Споменик Винки (†1941) и Милошу (†1943) Миловановићу
- ВИНКА
- супруга Алексе Ј. Миловановића
- живи 65 г.
- Умрла 16.IV.1941. г.
- МИЛОШ син Алексин и Винке.
- Живи 36.
- А погибе за време окупације 1943 г.
- Спомен подиже мајци и брату
- Петар и сна Добрила[3]
Споменик Алекси Миловановићу (†1961) и његовом сину Велимиру (†1910)
- АЛЕКСА Миловановић
- поживи 86 г.
- Умро 6.I I.1961. г.
- У овом гробу почива
- ВЕЛИМИР
- син Алексин
- живи 14 г.
- А умро 1910. г.
- Спомен подиже оцу и брату
- Петар и сна Добрила
- са својом децом[3]
Споменик Милану Миловановићу (†1946), ћерки Олги (†1948) и супрузи Перки (†1954)
- МИЛАН мајор р.1877†1946
- ОЛГА кћи р.1924†1948
- ПЕРКА супруга р.1884†1954
- Спомен подиже родитељима и сестри
- син-брат Драгослав
- и снаха Радмила
- са децом[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
[уреди | уреди извор]- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.