Пређи на садржај

Епитафи Миловановићима на гробљу Врањача у Ртарима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Јовану Миловановићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Епитафи Миловановићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Миловановићи из Ртара

[уреди | уреди извор]

Миловановићи воде порекло од Сима (Мојсиловића) Пуховца (†1852) за кога се не зна одакле је дошао.[2] Симов син Ђорђе је са супругом Марицом имао три ћерке - Гвозденију, Марију и Милеву. Најстарија Гвозденија се 1865. године удала за Јована Миловановића, пинтера из Дучаловића, који се „призетио” у Ђорђеву кућу.[2]

Јован и Гвозденија имали су два сина - Алексу и Милана. Оба су били добри домаћини и чланови Радикалне странке. Милан је у Првом светском рату показао успешност у командовању, па је из рата изашао с официрским чином, а по демобилизацији и превођењем у резерву постао мајор.[2]

Миловановићи данас живе у Ртарима и Гучи. Славе Стевањдан.[2]

Епитафи на споменицима Миловановићима

[уреди | уреди извор]

Споменик Милеви Миловановић (†1897)

Девојка МИЛЕВА
кћер Јована Миловановића
умрла 1897 г.[3]


Споменик Јовану Миловановићу (†1903)

Српски роде
сетите се мога смртног дана 29 Децембра
и прочитајте где леже смртни остатци
доброг домаћина и незаборављеног оца
и поштеног грађанина села Ртара
ЈОВАНА Миловановића
кои часно поживи 61. год.
а на тужну жалост својих синова
Престави се у вечност. 29. деце. 1903. год.
Бог да му душу прости.
Овај ожалошћени Спомен подигоше му
ожалошћена супруга Гвозденија
и синови Алекса и Милан[3]


Споменик Гвозденији Миловановић (†1917)

Овај белег показује тамне и мрачне дворе пок.
ГВОЗДЕНИЈЕ
супруге Јована Миловановића из Ртара
поживи 70.г.
Умре на васкрс 1917. г.
Бог да јој душу прости.
Спомен јој подигоше синови Алекса и Милан[3]


Споменик Винки (†1941) и Милошу (†1943) Миловановићу

ВИНКА
супруга Алексе Ј. Миловановића
живи 65 г.
Умрла 16.IV.1941. г.
МИЛОШ син Алексин и Винке.
Живи 36.
А погибе за време окупације 1943 г.
Спомен подиже мајци и брату
Петар и сна Добрила[3]


Споменик Алекси Миловановићу (†1961) и његовом сину Велимиру (†1910)

АЛЕКСА Миловановић
поживи 86 г.
Умро 6.I I.1961. г.
У овом гробу почива
ВЕЛИМИР
син Алексин
живи 14 г.
А умро 1910. г.
Спомен подиже оцу и брату
Петар и сна Добрила
са својом децом[3]


Споменик Милану Миловановићу (†1946), ћерки Олги (†1948) и супрузи Перки (†1954)

МИЛАН мајор р.1877†1946
ОЛГА кћи р.1924†1948
ПЕРКА супруга р.1884†1954
Спомен подиже родитељима и сестри
син-брат Драгослав
и снаха Радмила
са децом[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Миловановићима_на_гробљу_Врањача_у_Ртарима&oldid=26879007”