Епитафи Милутиновићима на гробљу Врањача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Милутиновићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Милутиновићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Милутиновића више нема у Ртарима.[2] Били су потомци старе ртарске фамилије Јелисијевића и један род са Радичевићима, Танасијевићима и Обрадовићима. Славили су Стевањдан.[2]
Милутиновићи су презиме добили по Милутину (Жуњу) Јелесијевићу. Милутин је имао два сина - Павла који је имао ћерке Станику и Станију и Вучића, који је имао сина Јована. Последњи мушки изданци Милутиновића били су Владимир (†1914) и Филип (†1906). У њиховим кућама живи део Радичевића.[2]
Епитафи на споменицима Милутиновићима[уреди | уреди извор]
Споменик Станки Милутиновић (†1868)
- СТАНКА
- невеста кћер Михаила Недовића
- поживи 28 г.
- умрла лета 1868
- (супруга Павла Милутиновића)[3]
Споменик деци Филипа Милутиновића
- Овде почивају два неачка сина
- Филипа Милутиновића
- ВИТОМИР
- од 4 год. умро 8 јануара 1896
- ДРАГУТИН
- од 2 г. умро 13 маја исте године
- Овде Драгутин
- а са десне стране свога брата.
- Спомен подигоше им отац
- и чича В.[3]
Споменик Филипу Милутиновићу (†1906)
- Овде почивају земни остатци
- ФИЛИПА Милутиновића из Ртара
- бивш. војника у рату против турака
- за ослобођење и независност
- и добивене краљевине
- а Владе књаза Милана Обреновића 4-тог
- Поживи 60 год
- А умре 6. децембра 1906 год…
- (текст даље оштећен)[3]
Споменик Милици Милутиновић (†1911)
- Овде почива раба божја
- МИЛИЦА
- жена Вилимана Милутиновића.
- Пож. 60 год
- Умрла 5 маја 1911 г
- Овај спомен подигоше јој њени укућани
- зет Новица и девер Влајко[3]
Споменик Владимиру Радичевићу-Милутиновићу (†1914)
- Овде почива упокојени раб Божи
- ВЛАДИМИР Радичевић Милутиновић из Ртара.
- Поживи 60 год
- А умре 14 јуна 1914 gод.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше му супруга Јела
- и зет Новица Радичевић
- Са леве стране свог оца
- МИЉКА од 2 год
- Умре 1900 године[3]
Споменик Јели Милутиновић (†1936)
- ЈЕЛА Милутиновић
- 1856-1936
- Спомен подиже унук Милован Радичевић
- са породицом[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.