Пређи на садржај

Епитафи на Пауновића гробљу (Планинци) у Дучаловићима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Епитафи у Дучаловићима
Стари надгробник на Пауновића гробљу у Планинцима. У позадини види се Овчар.
Опште информације
МестоДучаловићи
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век - 20. век

Епитафи на Пауновића гробљу (Планинци) у Дучаловићима представљају вредна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на гробљу у засеоку Планинци у Дучаловићима, Општина Лучани.[1]

Пауновића гробље

[уреди | уреди извор]

Фамилијарно гробље Пауновића налази се на планини Овчар, откриљу Врлаје, у засеоку Планинци, поред пута који из Овчар Бање води у Дљин.[2] Овде су сахрањивани чланови дучаловичких фамилија Миливојевић, Јовановић, Пауновић, Радојичић, Сретеновић и других. Гробље је основано у првим деценијама 19. века, а најстарији очувани споменик подигнут је Јелки Јовановић (†1824).[2] Релативно добро очуване споменике поред локалних, радили су и Кабларски каменоресци.[2]

Епитафи

[уреди | уреди извор]

Споменик Јелки Јовановић (†1824)

Овде је ЈЕЛКА
супруга Милана Јовановића из Дучаловића
Поживи 60 г. а умрла 14 ијулија 1824 г.
Овај спомен подигоше јој њене ћери
Томанија и Јелисавка[2]


Споменик Јованки (†1841)

Овде почива р:Б:
ЈОВАНКА
супруга Василијева П: 20 г.
Умре 1841.[2]


Споменик Стани Мирковић (†1857)

Овде почива Раба Божија
СТАНА
супруга Пауна Ж. Мирковића
Поживи 54: г.
Прес. 10 феврала 1857 г.[2]


Споменик Лазару (†1858)

Овде почива р. Б:
ЛАЗАР син Пауна
Поживи 10 г.
а престависе 20 Марта
1858. год.[2]


Споменик Петрији Мирковић (†1860)

Дјевица ПЕТРИЈА
кћер Пауна Ж. Мирковића
поживи 16 год.
а прест. 26 септ. 1860. г:[2]


Споменик Јерими Пауновић (†1863)

Овде почива ЕРИМА
1. супруга Симеуна Пауновића
Поживи 30 г. а умре 6 Марта 1863. год.[2]


Споменик Сави Јовановић (†1863)

Овде почива
САВА супруга Миливоја Ш. Јовановића.
Поживи 75 г.
а престави се у вјечнос 16 априла 1863. г.[2]


Споменик Милошу Јовановићу (†1866)

Овде почива раб божи
МИЛОШ
син Миливоја Ш. Јовановића и матере Саве
Поживио е 30 год: а престависе у вјечност 1866.г.[2]


Споменик Миливоју Јовановићу (†1870)

У овом гробу почива тело
МИЛИВОЈА Ш. ЈОВАНОВИЋА
родом из старе Србије село Сугубине.
И пребего је од Турског насиља
са 9 синова три ћерке и 9 брата.
Са Мирком и Милованом
чим је Карађорђе подиго устанак
он је се придружијо с њим до Милоша
и ратовање продужијо са Милошем.
За војничке врлине одликован је
Таковским крстом под владом
Књаза Михаила Обреновића.
Поживијо 80 год. a умро 1870 год.
Овај споменик подигоше му
унук Вилиман сна Лепосава
праунука Зорка зет Радојко
и Беле челе Миломир Славољуб и Светомир.[2]


Споменик Вулу Миловојевићу (†1872)

ВУЛЕ МИЛИВОЈЕВИЋ из Дучаловића
поживи 63 г. а умре 21 јуна 1872. год.
Овај спомен подиже му супруга Милосава.[2]


Споменик Живану Сретеновићу (†1876) и његовој супрузи Перки (†1935)

Овде почива
ЖИВАН Р. СРЕТЕНОВИЋ
из Дучаловића брав. Дунђер
Поживи часно 55 г. a умре 1876 год.
А са источне стране почива му супруга Перка
која поживи 60 г. а умре 21 Марта 1935 г ...
Овај спомен подиже: син Љубомир,
снаха Дивна и унучад:
Милан, Милојко, Миленко, Радисав и Ковина.[2]


Споменик Милошу Јовановићу (†18??)

Овде почива раб Божии
МИЛОШ Јовановић из Дучаловића.
Поживи 50: г: а умро новембра 18...
Овај спомен подигоше му ћери његове...[2]


Споменик Стевану Пауновићу (†1881)

Бог да прости упокојеног р. Божијег
СТЕВАНА ПАУНОВИЋА
бившег житеља овог села дучаловић
који је ко добар домаћин чесно поживео 48 год.
а пресели се у вечност на васкрс 1881 год.
Овај спомен подигоше му синови
Недељко и Арсеније Војин и Ранко
Станимир и Младен и Урош
и верна супруга Стака.[2]


Споменик Стојки Пауновић (†1884)

Овде почива раба божија
СТОЈКА
2 супруга Симеуна Пауновића из Дучаловића
поживела 46 година а умрла 1 марта 1884: г.[2]


Споменик Стаки (†1886)

Овде почива раба
Божија ЈОВАНА мајка Стакина.
Поживила је 70. година а умрла на Божић 1886.г.
Овај спомен подиже јој њена кћер Стака
са својим синовима Арсенијом својим праунуком.[2]


Споменик Милеви Миливојевић (†1886)

р: Б: МИЛЕВА
кћер Вула Миливојевића из Дучаловић
Умре од 13 г. 21 Марта 1886. г.[2]


Споменик Станојлу Сретеновићу (†1887)

Тек што почек радити очевину храбрити,
покоси ме смртна коса не пожали што сам роса.
Овде почива
СТАНОЈЛО СРЕТЕНОВИЋ из Дучаловића
кои је рођен 1864 г. а умро 1887.г.
Овај спомен подиже му брат Саватије
мајка Сава и сна му Једоксија
Сретеновићи[2]


Споменик Вујици Миливојевићу (†1889)

Овде почива ВУИЦА
син П. Милована Миливојевића из Дучаловића
који је рођен 1888 г. а умро 1889.г.[2]


Споменик Павлу Миливојевићу (†1889)

Овде почива
ПАВЛЕ МИЛИВОЈЕВИЋ из Дучаловића
Поживи 77 година а умре 1889 г.[2]


Споменик Обренији Пауновић (†1889)

Бог да прости упокојену
ОБРЕНИЈУ
супругу Танасија С. Пауновића из Дучаловића
која је от рођења 35 година поживила а с мужом 9 год.
а умрла је 30 новембра 1889 год.
Овај вечити споменик подиже јој Танасије П. њени муж.[2]


Споменик Марку Миливојевићу (†1890)

Овде почива МАРКО Миливојевић из Дучаловића
Часно поживи 50 г. а умро 16 Новембра 1890 го:
Спомен му подиже сна Божана[2]


Споменик Петру Сретеновићу (†1891)

Овај над гробни спомен показује
на ком месту земља сахрањује дичног србина
а доброг домаћина
ПЕТРА Сретеновића из Дучаловића...
Умре 1891.год.
Овај спомен подиже му верна супруга Сава
са својим сином Саватијом и снаом Једоксијом
Сретеновић[2]


Споменик Трифуну Пауновићу (†1891)

Овде почива раб божии
ТРИФУН
син Симеуна Пауновића из Дучаловића.
Поживи 32 год. а умре септембра 1891.г.
Овај спомен подиже му Симеун отац његов.[2]


Споменик Филипу Пауновићу (†1893)

Овде почива раб Божи
ФИЛИП
син Симеуна Пауновића из Дучаловића
који поживи 7 г. а умре 9 априла 1893 г.[2]


Споменик Милијани Сретеновић (†1896)

Овде је МИЛИЈАНА
кћи Бојане и Саве Сретеновића из Дучаловића.
Умре од 8 г. Маја 1896 г.
Споменуше је сестра Стамена
и унук Вучко Ристивојевић из Дљина. [2]


Споменик опанчару Вилипу Миливојевићу (†1899)

Овде у овом гробу почива Тело дичног Срба
ВИЛИПА МИЛИВОЈЕВИЋА из Дучаловића
Бивши опанчар у Чачку.
Поживијо 97 год. а преставио се 15 Марта 1899 ...[2]


Споменик Димитрију Максимовићу (†1900)

Бог да прости упокојеног
ДИМИТРИЈА † Максимовића из Дучаловића.
Поживи 31. г. а престависе 13 јануара 1900 г.
Овај спомен подиже му...[2]


Споменик Марици Миливојевић (†1902)

МАРИЦА
супруга Павла Миливојевића из Дучаловића
поживи 96 г. А умре 21 децембра 1902.г.
Овај спомен подиже јој син Љубисав[2]


Споменик Миленији Миливојевић (†1906)

овде почива МИЛЕНИЈА
II супруга Милована Миливојевића из Дучаловића
Поживи 45 г. а умре 25 јануара 1906 год.
Овај спомен подиже јој Милисав са женом и децом[2]


Споменик Саватију Сретеновићу (†1907)

Овде се одмарају кости пок.
САВАТИЈА Сретеновића из Дучаловића
Поживи 47 г. а умре 31 јануара 1907 г.
По судби Божијој деце неимаде
након себе остави Верну : супругу Једоксију
и сестричину Ангелину
Које му и овај Спомен Подигоше
Као вечни знак дага заборавиле нису.
Изради: Обрад А. Оџић каменорезац из Врнчана[2]


Споменик Сави Сретеновић (†1907)

овде почива САВА
супруга Петра Сретеновића из Дучаловића.
Поживи 60 г. а умре 27 децембра 1907 г.
Спомен подигоше сна Једоксија и унука Ангелина.[2]


Споменик Милосави Миливојевић (†1908)

Овде почива раба божја
МИЛОСАВА
супруга пок. Вула Миливојевића из Дучаловића
која поживи 70 г. а умрла је 8 јануара 1908 год.
Спомен подигоше јој наследници
синовци Радосав Вилиман и унука Зорка
и снахе Инђија и Лепосава.[2]


Споменик Милојки Сретеновић (†1909)

Овде почива наша мила и никад не прежаљена упокојена
МИЛОЈКА
супруга пок. Милојка Сретеновића из Дучаловића.
ћерка Цмиљке и Видосава Златића из Лучана.
Која поживи (у браку) 2 г. а свега 23 год. а умре 30 јан. 1909 г.
Бог да јој душу прости.
Овај споменик подиже јој мајка Цмиљка
и браћа Никола Адам и Драгутин.
Писа: Б. Николић и Тих. Д. П. - Лисице [2]


Споменик Пауновићима - оцу Симеуну-Симу (†1909) и сину Илији (†19??)

Овде почива
СИМЕУН-СИМО Пауновић из Дучаловића,
који поживи 88 г. а умре 29 децембра 1909 г.
а са друге стране почива му син
ИЛИЈА пауновић
који поживи 60 г. а умре 28 фебруара 19... г.
Бог даиг прости.
Овај спомен подигоше им унуци-синови
Тихомир и Славко и пра-праунук Братислав[2]


Споменик Стаки Пауновић (†1910)

У овом ладном гробу а вечном дому,
одмара се Тјело и уморне кости
добре мајке својих Потомака
СТАКЕ побожне хришћанке
и верне супруге почившег Стевана :
Пауновића зем. из Дучаловића
која чесно и поштено поживи 75 г.
а пређе у вјечност 1910 год.
Бог да јој душу прости.
Овај спомен подигоше јој њени синови
Војин, Ранко, Станко, Младен и Урош
и унуци Милисав и Миладин
Пауновићи[2]


Споменик Станији Миливојевић (†1911)

Авај свету мој жалости цвету
рано цветак а рано увенук
као ружа од јаркога сунца.
Овде вене младост девојачка
СТАНИЈЕ
једине ћерке Радосава и Инђије Миливојевић из Дучаловића
која је у најлепшем цвету у 17 лету уцвелила своје родитеље.
Престави се у вечност 9 априла 1911. го. Бог да јој душу прости. [2]


Споменик Војимиру Пауновићу (†1914)

ВОЈМИР
син Иване Пауновића
поживе 16
умро 13-IХ-1914 год.
Спомену га брат Тихомир.[2]


Споменик Миљку Сретеновићу (†1913)

МИЉКО СРЕТЕНОВИЋ из Дучаловића
рођен од родитеља Бојане и Саве П. Сретеновића око 1887 г.
А као изнурен ратним последицама умреје 6-IV-191З. Г
и овде је сахрањен. Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му од сестре Стамене
сестрић Милутин Ристивојевић са женом Здравком[2]


Споменик Радисаву Миливојевићу (†1914)

Овај помен показује име
РАДОСАВА МИЛИВОЈЕВИЋА
који поживи 36 г.
Учестово у рату као војник II чете I Бат. 5 преко бројног пука
погинуо 15 септ. 1914. год. на Церу против Немаца.
Спомен подижу му син Гвозден унуци Миливоје Мијодраг
жена Милосава и сна Анка и унука Мира.
И себе за живота спомен подиже Милосава Мића
која свега поживи 84 г. a умре 17-XII-1962 г.[2]


Споменик Милошу Пауновићу (†1914)

МИЛОШ
син пок. Јеле и Илије С. Пауновића
који поживи 25 г
а бранећи своју отаџбину
као ратоборац погибе на положају
27-ХI-1914. г. и тамо је сахрањен.
Бог дага прости.
Овај споменик подигоше браћа
Тихомир Славко и синовац Братислав[2]


Споменик Станиславу Миливојевићу (†1914)

Спомен ратнику
СТАНИСАВУ М. МИЛИВОЈЕВИЋУ из Дучаловића
погибе у рату у 42 г. св: века 26 Нов. 1914 г. Слава му
Спомен подиже му супруга Божана и сама себи за живота[2]


Споменик Миломиру Радојичићу (†1914)

Овде почива младенац МИЛОМИР
син Милића и Борисава Радојичић из Дучаловића.
Умре од 8 год. 28 Децембра 1914.
Спомен му подиже баба Божана и родитељи[2]


Споменик Ивани Пауновић (†1915)

ИВАНА ПАУНОВИЋ
Поживила 50 год. умрла 25-III-1915.г.[2]


Споменик Пауновићима - оцу Арсенију (†1915) и сину Раденку (†1913)

АРСЕНИЈЕ Пауновић
Поживи 55 год. умро 13-IV-1915 г.
син РАДЕНКО Поживе 21 год. умро 30-VI-1913 год.
Спомен подиже син и брат Тихомир.[2]


Споменик Стани Миливојевић (†1917)

Пред овом хладном стеном
леже земни остатци наше мајке
СТАНЕ
супруге Милана Миливојевића из Дучаловића
која часно поживе 76 г. а умре 9-II-1917. г.
Овај споменик јој подигоше њени синови Вилиман...[2]


Споменик Сретену Пауновићу (†191?)

СРЕТЕН С. ПАУНОВИЋ из Дучаловића
рођен 16-II-1871. г. а бранећи своју отаџбину
заробљен је у Браун-Нау. Тамо је и сахрањен.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му син Михаило и унук Миломир.[2]


Споменик Саву Сретеновићу (†1922) и његовом зету Јездимиру Стефановићу (†1918)

Овде почива САВА П. Сретеновић из Дучаловића.
Који поживи 66 г. а умре 2. фебруара 1922. г.
А са леве стране поред Саве почива му зет
ЈЕЗДИМИР Т. Стефановић из Ртара
који поживи 28 год. а умре 16 новем. 1918: г.
Овај спомен подигоше оцу Сави и првом мужу Јездимиру,
Стамена, ђеду Сави и очуху Јездимиру Милутин Ристивојевић.[2]


Споменик Драгославу Пауновићу (†1921)

ДРАГОСЛАВ
син Милисава и Наталије Пауновића из Дучаловића
Умро од 10 г. 1921 год.
Спомен подижу мајка и браћа.[2]


Споменик пекару Станку Пауновићу (†1923)

Ево гроба неизбежна двора
ђе с одмара тело од умора
ђеје правда подједнака свима
ђе се просјак равна с царевима.
Ђе се не зна за чемерне дане
ђе су сваком сузе убрисане.
СТАНКО ПАУНОВИЋ
који е рођен у селу Дучаловићима.
У својих 54 г. као по занимању пекар
умрије у Чачку 19 Априла 1923 г.
Овде је сахрањен.
Споменик овај подиже му брат Војин
и Урош Синовац Милисав снаха Вида
и остале снахе и унуци у 1923. год.[2]


Споменик Станојли Миливојевић (†1929)

Овде вене леп цвет
СТАНОЈЛА
кћи Стоје и Обрада Љ. Миливојевића
рођена Марта 1911. г. а умре Августа 1929. г.
Спомен подиже јој отац Обрад брат Милан снаха Зорка
(П.Т.Д. Петронијевић)[2]


Споменик Радисаву Миливојевићу (†1932)

Овде почива дични Србин крабри ратоборац
РАДОСАВ Миливојевић из Дучаловића
бивши војник 1 чете 1 Батаљона 10 пешадинског Пука 3 позива
Који је учестово у рат Турски Бугарски и Аустро Немачком
од 1912 - па до 1918. г. Рођен је 14 фебруара 1869. г.
а умро 19 августа 1932.г. Слава му и бог да му душу прости
Спомен овај подиже му верна супруга Крстина Миливојевић[2]


Споменик Радинки Алексић (†1934)

Овде почива РАДИНКА
I супруга Миленка Алексића из Дљина
а кћи Стамене и П. Јездимира Стевановић из Ртара.
Која поживи у браку 4 год. а свега 19 г.
Умре 12 јула 1934. г. Бог да је прости.
Овај спомен подиже јој свекар Љубомир муж Миленко,
син Сретен, мајка Стамена и девери:
Поздрав што незнадок да ћу умријети
да мајци и свекрви аманет предам
да ми Сретена до пунолетства чувају.
Али и то замишљати нећу
жеља ће се испунити моја,
јер сам њима увек добра била
и лепо их послушала... Збогом.[2]


Споменик Милосављевићима – Загорки (†1927), Миломиру (†1941) и Лепосави (†1954)

ЗОРКА МИЛОСАВЉЕВИЋ поживела 27 год. умрла 19-ХI-1927 год.
син МИЛОМИР поживео 22 год. погинуо 15-ХII-1941 год.
мајка ЛЕПОСАВА поживела 77 год. умрла 9-III-1954 год.
Спомен подижу синови Славко и Светомир са породицом.[2]


Споменик Вучку Ристивојевићу (†1941)

ВУЧКО РИСТИВОЈЕВИЋ
вој. обав. у рату 1912 до 1918 г. Живи 51 г.
Погибе у рату 19-IV-1941 г. у Тетову. Тамо је сахрањен.
Жена му СТАМЕНА живи 65 г. умре 14-I-1958 год.[2]


Споменик Пауновићима – оцу Десимиру (†1941) и ћерки Сиди (†1939)

ДЕСИМИР ПАУНОВИЋ рођен 1902 г. погину од окупатора 1941 г.
кћи СИДА рођ. 1937 г. умрла 1939 г.
Спом. под. супруга Стана са децом[2]


Споменик Љубиши Пауновићу (†1945)

ЉУБИША ПАУНОВИЋ
погинуо на Сремском фронту
1945. год. у 21 г. живота.
Гроб му је непознат.
Спомен подижу браћа
Драгиша Дражимир
Драгослав и Мирослав[2]


Споменик Миљки Пауновић (†1949)

Овде почива МИЉКА
кћи Росе и Илије Аничића,
из села Дебеље од Нове Вароши
а жена Пок. Сретена С. Пауновића.
Рођ. Јула 1888. г. а умрла 11-V-1949.г.
Споменуше је син Михајило и унук Миломир[2]


Споменик Милораду Радојичићу (†1951)

Овде почива МИЛОРАД
син Селомира и Загорке Радојичић из Дучаловића
живи 10 г. а умре 29 Марта 1951 год.
Спомен подиже брат Мирољуб и мати Загорка.[2]


Споменик Вилиману Миливојевићу (†1951)

Пред овим споменом почива тело
часног и поштеног грађанина
пок. а никад не прежаљеног
ВИЛИМАНА Миливојевића
земљорадника из Дучаловића
Поживи 80 год. а испусти своју душу
у 15 јула 1951. год. Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше из поштовања његови унуци
Славко Светомир снахе милена и Радмила
праунуци Радован Зоран и Миломирка и Зорка.
Писа: Станимир Јаћимовић из Пухова.[2]


Споменик Види Пауновић (†1954)

Овде почива ВИДА ПАУНОВИЋ 8-IV-1864+23-XI-1954
Порода није имала
свачија мајка била,
гладна наранила
жедна напојила
себе у спомен оставила[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
Епитафи на Пауновића гробљу (Планинци) у Дучаловићима на Викимедијиној остави.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_на_Пауновића_гробљу_(Планинци)_у_Дучаловићима&oldid=26879028”