Епитафи на Пауновића гробљу (Планинци) у Дучаловићима
Епитафи у Дучаловићима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Дучаловићи |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век - 20. век |
Епитафи на Пауновића гробљу (Планинци) у Дучаловићима представљају вредна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на гробљу у засеоку Планинци у Дучаловићима, Општина Лучани.[1]
Пауновића гробље
[уреди | уреди извор]Фамилијарно гробље Пауновића налази се на планини Овчар, откриљу Врлаје, у засеоку Планинци, поред пута који из Овчар Бање води у Дљин.[2] Овде су сахрањивани чланови дучаловичких фамилија Миливојевић, Јовановић, Пауновић, Радојичић, Сретеновић и других. Гробље је основано у првим деценијама 19. века, а најстарији очувани споменик подигнут је Јелки Јовановић (†1824).[2] Релативно добро очуване споменике поред локалних, радили су и Кабларски каменоресци.[2]
Епитафи
[уреди | уреди извор]Споменик Јелки Јовановић (†1824)
- Овде је ЈЕЛКА
- супруга Милана Јовановића из Дучаловића
- Поживи 60 г. а умрла 14 ијулија 1824 г.
- Овај спомен подигоше јој њене ћери
- Томанија и Јелисавка[2]
Споменик Јованки (†1841)
- Овде почива р:Б:
- ЈОВАНКА
- супруга Василијева П: 20 г.
- Умре 1841.[2]
Споменик Стани Мирковић (†1857)
- Овде почива Раба Божија
- СТАНА
- супруга Пауна Ж. Мирковића
- Поживи 54: г.
- Прес. 10 феврала 1857 г.[2]
Споменик Лазару (†1858)
- Овде почива р. Б:
- ЛАЗАР син Пауна
- Поживи 10 г.
- а престависе 20 Марта
- 1858. год.[2]
Споменик Петрији Мирковић (†1860)
- Дјевица ПЕТРИЈА
- кћер Пауна Ж. Мирковића
- поживи 16 год.
- а прест. 26 септ. 1860. г:[2]
Споменик Јерими Пауновић (†1863)
- Овде почива ЕРИМА
- 1. супруга Симеуна Пауновића
- Поживи 30 г. а умре 6 Марта 1863. год.[2]
Споменик Сави Јовановић (†1863)
- Овде почива
- САВА супруга Миливоја Ш. Јовановића.
- Поживи 75 г.
- а престави се у вјечнос 16 априла 1863. г.[2]
Споменик Милошу Јовановићу (†1866)
- Овде почива раб божи
- МИЛОШ
- син Миливоја Ш. Јовановића и матере Саве
- Поживио е 30 год: а престависе у вјечност 1866.г.[2]
Споменик Миливоју Јовановићу (†1870)
- У овом гробу почива тело
- МИЛИВОЈА Ш. ЈОВАНОВИЋА
- родом из старе Србије село Сугубине.
- И пребего је од Турског насиља
- са 9 синова три ћерке и 9 брата.
- Са Мирком и Милованом
- чим је Карађорђе подиго устанак
- он је се придружијо с њим до Милоша
- и ратовање продужијо са Милошем.
- За војничке врлине одликован је
- Таковским крстом под владом
- Књаза Михаила Обреновића.
- Поживијо 80 год. a умро 1870 год.
- Овај споменик подигоше му
- унук Вилиман сна Лепосава
- праунука Зорка зет Радојко
- и Беле челе Миломир Славољуб и Светомир.[2]
Споменик Вулу Миловојевићу (†1872)
- ВУЛЕ МИЛИВОЈЕВИЋ из Дучаловића
- поживи 63 г. а умре 21 јуна 1872. год.
- Овај спомен подиже му супруга Милосава.[2]
Споменик Живану Сретеновићу (†1876) и његовој супрузи Перки (†1935)
- Овде почива
- ЖИВАН Р. СРЕТЕНОВИЋ
- из Дучаловића брав. Дунђер
- Поживи часно 55 г. a умре 1876 год.
- А са источне стране почива му супруга Перка
- која поживи 60 г. а умре 21 Марта 1935 г ...
- Овај спомен подиже: син Љубомир,
- снаха Дивна и унучад:
- Милан, Милојко, Миленко, Радисав и Ковина.[2]
Споменик Милошу Јовановићу (†18??)
- Овде почива раб Божии
- МИЛОШ Јовановић из Дучаловића.
- Поживи 50: г: а умро новембра 18...
- Овај спомен подигоше му ћери његове...[2]
Споменик Стевану Пауновићу (†1881)
- Бог да прости упокојеног р. Божијег
- СТЕВАНА ПАУНОВИЋА
- бившег житеља овог села дучаловић
- који је ко добар домаћин чесно поживео 48 год.
- а пресели се у вечност на васкрс 1881 год.
- Овај спомен подигоше му синови
- Недељко и Арсеније Војин и Ранко
- Станимир и Младен и Урош
- и верна супруга Стака.[2]
Споменик Стојки Пауновић (†1884)
- Овде почива раба божија
- СТОЈКА
- 2 супруга Симеуна Пауновића из Дучаловића
- поживела 46 година а умрла 1 марта 1884: г.[2]
Споменик Стаки (†1886)
- Овде почива раба
- Божија ЈОВАНА мајка Стакина.
- Поживила је 70. година а умрла на Божић 1886.г.
- Овај спомен подиже јој њена кћер Стака
- са својим синовима Арсенијом својим праунуком.[2]
Споменик Милеви Миливојевић (†1886)
- р: Б: МИЛЕВА
- кћер Вула Миливојевића из Дучаловић
- Умре од 13 г. 21 Марта 1886. г.[2]
Споменик Станојлу Сретеновићу (†1887)
- Тек што почек радити очевину храбрити,
- покоси ме смртна коса не пожали што сам роса.
- Овде почива
- СТАНОЈЛО СРЕТЕНОВИЋ из Дучаловића
- кои је рођен 1864 г. а умро 1887.г.
- Овај спомен подиже му брат Саватије
- мајка Сава и сна му Једоксија
- Сретеновићи[2]
Споменик Вујици Миливојевићу (†1889)
- Овде почива ВУИЦА
- син П. Милована Миливојевића из Дучаловића
- који је рођен 1888 г. а умро 1889.г.[2]
Споменик Павлу Миливојевићу (†1889)
- Овде почива
- ПАВЛЕ МИЛИВОЈЕВИЋ из Дучаловића
- Поживи 77 година а умре 1889 г.[2]
Споменик Обренији Пауновић (†1889)
- Бог да прости упокојену
- ОБРЕНИЈУ
- супругу Танасија С. Пауновића из Дучаловића
- која је от рођења 35 година поживила а с мужом 9 год.
- а умрла је 30 новембра 1889 год.
- Овај вечити споменик подиже јој Танасије П. њени муж.[2]
Споменик Марку Миливојевићу (†1890)
- Овде почива МАРКО Миливојевић из Дучаловића
- Часно поживи 50 г. а умро 16 Новембра 1890 го:
- Спомен му подиже сна Божана[2]
Споменик Петру Сретеновићу (†1891)
- Овај над гробни спомен показује
- на ком месту земља сахрањује дичног србина
- а доброг домаћина
- ПЕТРА Сретеновића из Дучаловића...
- Умре 1891.год.
- Овај спомен подиже му верна супруга Сава
- са својим сином Саватијом и снаом Једоксијом
- Сретеновић[2]
Споменик Трифуну Пауновићу (†1891)
- Овде почива раб божии
- ТРИФУН
- син Симеуна Пауновића из Дучаловића.
- Поживи 32 год. а умре септембра 1891.г.
- Овај спомен подиже му Симеун отац његов.[2]
Споменик Филипу Пауновићу (†1893)
- Овде почива раб Божи
- ФИЛИП
- син Симеуна Пауновића из Дучаловића
- који поживи 7 г. а умре 9 априла 1893 г.[2]
Споменик Милијани Сретеновић (†1896)
- Овде је МИЛИЈАНА
- кћи Бојане и Саве Сретеновића из Дучаловића.
- Умре од 8 г. Маја 1896 г.
- Споменуше је сестра Стамена
- и унук Вучко Ристивојевић из Дљина. [2]
Споменик опанчару Вилипу Миливојевићу (†1899)
- Овде у овом гробу почива Тело дичног Срба
- ВИЛИПА МИЛИВОЈЕВИЋА из Дучаловића
- Бивши опанчар у Чачку.
- Поживијо 97 год. а преставио се 15 Марта 1899 ...[2]
Споменик Димитрију Максимовићу (†1900)
- Бог да прости упокојеног
- ДИМИТРИЈА † Максимовића из Дучаловића.
- Поживи 31. г. а престависе 13 јануара 1900 г.
- Овај спомен подиже му...[2]
Споменик Марици Миливојевић (†1902)
- МАРИЦА
- супруга Павла Миливојевића из Дучаловића
- поживи 96 г. А умре 21 децембра 1902.г.
- Овај спомен подиже јој син Љубисав[2]
Споменик Миленији Миливојевић (†1906)
- овде почива МИЛЕНИЈА
- II супруга Милована Миливојевића из Дучаловића
- Поживи 45 г. а умре 25 јануара 1906 год.
- Овај спомен подиже јој Милисав са женом и децом[2]
Споменик Саватију Сретеновићу (†1907)
- Овде се одмарају кости пок.
- САВАТИЈА Сретеновића из Дучаловића
- Поживи 47 г. а умре 31 јануара 1907 г.
- По судби Божијој деце неимаде
- након себе остави Верну : супругу Једоксију
- и сестричину Ангелину
- Које му и овај Спомен Подигоше
- Као вечни знак дага заборавиле нису.
- Изради: Обрад А. Оџић каменорезац из Врнчана[2]
Споменик Сави Сретеновић (†1907)
- овде почива САВА
- супруга Петра Сретеновића из Дучаловића.
- Поживи 60 г. а умре 27 децембра 1907 г.
- Спомен подигоше сна Једоксија и унука Ангелина.[2]
Споменик Милосави Миливојевић (†1908)
- Овде почива раба божја
- МИЛОСАВА
- супруга пок. Вула Миливојевића из Дучаловића
- која поживи 70 г. а умрла је 8 јануара 1908 год.
- Спомен подигоше јој наследници
- синовци Радосав Вилиман и унука Зорка
- и снахе Инђија и Лепосава.[2]
Споменик Милојки Сретеновић (†1909)
- Овде почива наша мила и никад не прежаљена упокојена
- МИЛОЈКА
- супруга пок. Милојка Сретеновића из Дучаловића.
- ћерка Цмиљке и Видосава Златића из Лучана.
- Која поживи (у браку) 2 г. а свега 23 год. а умре 30 јан. 1909 г.
- Бог да јој душу прости.
- Овај споменик подиже јој мајка Цмиљка
- и браћа Никола Адам и Драгутин.
- Писа: Б. Николић и Тих. Д. П. - Лисице [2]
Споменик Пауновићима - оцу Симеуну-Симу (†1909) и сину Илији (†19??)
- Овде почива
- СИМЕУН-СИМО Пауновић из Дучаловића,
- који поживи 88 г. а умре 29 децембра 1909 г.
- а са друге стране почива му син
- ИЛИЈА пауновић
- који поживи 60 г. а умре 28 фебруара 19... г.
- Бог даиг прости.
- Овај спомен подигоше им унуци-синови
- Тихомир и Славко и пра-праунук Братислав[2]
Споменик Стаки Пауновић (†1910)
- У овом ладном гробу а вечном дому,
- одмара се Тјело и уморне кости
- добре мајке својих Потомака
- СТАКЕ побожне хришћанке
- и верне супруге почившег Стевана :
- Пауновића зем. из Дучаловића
- која чесно и поштено поживи 75 г.
- а пређе у вјечност 1910 год.
- Бог да јој душу прости.
- Овај спомен подигоше јој њени синови
- Војин, Ранко, Станко, Младен и Урош
- и унуци Милисав и Миладин
- Пауновићи[2]
Споменик Станији Миливојевић (†1911)
- Авај свету мој жалости цвету
- рано цветак а рано увенук
- као ружа од јаркога сунца.
- Овде вене младост девојачка
- СТАНИЈЕ
- једине ћерке Радосава и Инђије Миливојевић из Дучаловића
- која је у најлепшем цвету у 17 лету уцвелила своје родитеље.
- Престави се у вечност 9 априла 1911. го. Бог да јој душу прости. [2]
Споменик Војимиру Пауновићу (†1914)
- ВОЈМИР
- син Иване Пауновића
- поживе 16
- умро 13-IХ-1914 год.
- Спомену га брат Тихомир.[2]
Споменик Миљку Сретеновићу (†1913)
- МИЉКО СРЕТЕНОВИЋ из Дучаловића
- рођен од родитеља Бојане и Саве П. Сретеновића око 1887 г.
- А као изнурен ратним последицама умреје 6-IV-191З. Г
- и овде је сахрањен. Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му од сестре Стамене
- сестрић Милутин Ристивојевић са женом Здравком[2]
Споменик Радисаву Миливојевићу (†1914)
- Овај помен показује име
- РАДОСАВА МИЛИВОЈЕВИЋА
- који поживи 36 г.
- Учестово у рату као војник II чете I Бат. 5 преко бројног пука
- погинуо 15 септ. 1914. год. на Церу против Немаца.
- Спомен подижу му син Гвозден унуци Миливоје Мијодраг
- жена Милосава и сна Анка и унука Мира.
- И себе за живота спомен подиже Милосава Мића
- која свега поживи 84 г. a умре 17-XII-1962 г.[2]
Споменик Милошу Пауновићу (†1914)
- МИЛОШ
- син пок. Јеле и Илије С. Пауновића
- који поживи 25 г
- а бранећи своју отаџбину
- као ратоборац погибе на положају
- 27-ХI-1914. г. и тамо је сахрањен.
- Бог дага прости.
- Овај споменик подигоше браћа
- Тихомир Славко и синовац Братислав[2]
Споменик Станиславу Миливојевићу (†1914)
- Спомен ратнику
- СТАНИСАВУ М. МИЛИВОЈЕВИЋУ из Дучаловића
- погибе у рату у 42 г. св: века 26 Нов. 1914 г. Слава му
- Спомен подиже му супруга Божана и сама себи за живота[2]
Споменик Миломиру Радојичићу (†1914)
- Овде почива младенац МИЛОМИР
- син Милића и Борисава Радојичић из Дучаловића.
- Умре од 8 год. 28 Децембра 1914.
- Спомен му подиже баба Божана и родитељи[2]
Споменик Ивани Пауновић (†1915)
- ИВАНА ПАУНОВИЋ
- Поживила 50 год. умрла 25-III-1915.г.[2]
Споменик Пауновићима - оцу Арсенију (†1915) и сину Раденку (†1913)
- АРСЕНИЈЕ Пауновић
- Поживи 55 год. умро 13-IV-1915 г.
- син РАДЕНКО Поживе 21 год. умро 30-VI-1913 год.
- Спомен подиже син и брат Тихомир.[2]
Споменик Стани Миливојевић (†1917)
- Пред овом хладном стеном
- леже земни остатци наше мајке
- СТАНЕ
- супруге Милана Миливојевића из Дучаловића
- која часно поживе 76 г. а умре 9-II-1917. г.
- Овај споменик јој подигоше њени синови Вилиман...[2]
Споменик Сретену Пауновићу (†191?)
- СРЕТЕН С. ПАУНОВИЋ из Дучаловића
- рођен 16-II-1871. г. а бранећи своју отаџбину
- заробљен је у Браун-Нау. Тамо је и сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му син Михаило и унук Миломир.[2]
Споменик Саву Сретеновићу (†1922) и његовом зету Јездимиру Стефановићу (†1918)
- Овде почива САВА П. Сретеновић из Дучаловића.
- Који поживи 66 г. а умре 2. фебруара 1922. г.
- А са леве стране поред Саве почива му зет
- ЈЕЗДИМИР Т. Стефановић из Ртара
- који поживи 28 год. а умре 16 новем. 1918: г.
- Овај спомен подигоше оцу Сави и првом мужу Јездимиру,
- Стамена, ђеду Сави и очуху Јездимиру Милутин Ристивојевић.[2]
Споменик Драгославу Пауновићу (†1921)
- ДРАГОСЛАВ
- син Милисава и Наталије Пауновића из Дучаловића
- Умро од 10 г. 1921 год.
- Спомен подижу мајка и браћа.[2]
Споменик пекару Станку Пауновићу (†1923)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе с одмара тело од умора
- ђеје правда подједнака свима
- ђе се просјак равна с царевима.
- Ђе се не зна за чемерне дане
- ђе су сваком сузе убрисане.
- СТАНКО ПАУНОВИЋ
- који е рођен у селу Дучаловићима.
- У својих 54 г. као по занимању пекар
- умрије у Чачку 19 Априла 1923 г.
- Овде је сахрањен.
- Споменик овај подиже му брат Војин
- и Урош Синовац Милисав снаха Вида
- и остале снахе и унуци у 1923. год.[2]
Споменик Станојли Миливојевић (†1929)
- Овде вене леп цвет
- СТАНОЈЛА
- кћи Стоје и Обрада Љ. Миливојевића
- рођена Марта 1911. г. а умре Августа 1929. г.
- Спомен подиже јој отац Обрад брат Милан снаха Зорка
- (П.Т.Д. Петронијевић)[2]
Споменик Радисаву Миливојевићу (†1932)
- Овде почива дични Србин крабри ратоборац
- РАДОСАВ Миливојевић из Дучаловића
- бивши војник 1 чете 1 Батаљона 10 пешадинског Пука 3 позива
- Који је учестово у рат Турски Бугарски и Аустро Немачком
- од 1912 - па до 1918. г. Рођен је 14 фебруара 1869. г.
- а умро 19 августа 1932.г. Слава му и бог да му душу прости
- Спомен овај подиже му верна супруга Крстина Миливојевић[2]
Споменик Радинки Алексић (†1934)
- Овде почива РАДИНКА
- I супруга Миленка Алексића из Дљина
- а кћи Стамене и П. Јездимира Стевановић из Ртара.
- Која поживи у браку 4 год. а свега 19 г.
- Умре 12 јула 1934. г. Бог да је прости.
- Овај спомен подиже јој свекар Љубомир муж Миленко,
- син Сретен, мајка Стамена и девери:
- Поздрав што незнадок да ћу умријети
- да мајци и свекрви аманет предам
- да ми Сретена до пунолетства чувају.
- Али и то замишљати нећу
- жеља ће се испунити моја,
- јер сам њима увек добра била
- и лепо их послушала... Збогом.[2]
Споменик Милосављевићима – Загорки (†1927), Миломиру (†1941) и Лепосави (†1954)
- ЗОРКА МИЛОСАВЉЕВИЋ поживела 27 год. умрла 19-ХI-1927 год.
- син МИЛОМИР поживео 22 год. погинуо 15-ХII-1941 год.
- мајка ЛЕПОСАВА поживела 77 год. умрла 9-III-1954 год.
- Спомен подижу синови Славко и Светомир са породицом.[2]
Споменик Вучку Ристивојевићу (†1941)
- ВУЧКО РИСТИВОЈЕВИЋ
- вој. обав. у рату 1912 до 1918 г. Живи 51 г.
- Погибе у рату 19-IV-1941 г. у Тетову. Тамо је сахрањен.
- Жена му СТАМЕНА живи 65 г. умре 14-I-1958 год.[2]
Споменик Пауновићима – оцу Десимиру (†1941) и ћерки Сиди (†1939)
- ДЕСИМИР ПАУНОВИЋ рођен 1902 г. погину од окупатора 1941 г.
- кћи СИДА рођ. 1937 г. умрла 1939 г.
- Спом. под. супруга Стана са децом[2]
Споменик Љубиши Пауновићу (†1945)
- ЉУБИША ПАУНОВИЋ
- погинуо на Сремском фронту
- 1945. год. у 21 г. живота.
- Гроб му је непознат.
- Спомен подижу браћа
- Драгиша Дражимир
- Драгослав и Мирослав[2]
Споменик Миљки Пауновић (†1949)
- Овде почива МИЉКА
- кћи Росе и Илије Аничића,
- из села Дебеље од Нове Вароши
- а жена Пок. Сретена С. Пауновића.
- Рођ. Јула 1888. г. а умрла 11-V-1949.г.
- Споменуше је син Михајило и унук Миломир[2]
Споменик Милораду Радојичићу (†1951)
- Овде почива МИЛОРАД
- син Селомира и Загорке Радојичић из Дучаловића
- живи 10 г. а умре 29 Марта 1951 год.
- Спомен подиже брат Мирољуб и мати Загорка.[2]
Споменик Вилиману Миливојевићу (†1951)
- Пред овим споменом почива тело
- часног и поштеног грађанина
- пок. а никад не прежаљеног
- ВИЛИМАНА Миливојевића
- земљорадника из Дучаловића
- Поживи 80 год. а испусти своју душу
- у 15 јула 1951. год. Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше из поштовања његови унуци
- Славко Светомир снахе милена и Радмила
- праунуци Радован Зоран и Миломирка и Зорка.
- Писа: Станимир Јаћимовић из Пухова.[2]
Споменик Види Пауновић (†1954)
- Овде почива ВИДА ПАУНОВИЋ 8-IV-1864+23-XI-1954
- Порода није имала
- свачија мајка била,
- гладна наранила
- жедна напојила
- себе у спомен оставила[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
Литература
[уреди | уреди извор]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.