Евроазијска плоча
| Евроазијска плоча | |
|---|---|
 Евроазијска тектонска плоча | |
| Епоним | Евроазија |
| Тип | главна |
| Композиција | океанска и континентална кора |
| Просечна површина | 67.800.000 km2 [1] (или: 1,43268 sr) |
| Границе | Средњоатлантски и Гакелски гребен; Цангпоски шав |
| Ротација1 | |
| — брзина | 0,8591 °/Ma |
| — Ојлеров пол | 61° 07′ С; 85° 82′ З |
| Покретање2 | |
| — брзина | 7 mm — 14 mm годишње (тачније: 9,5 mm годишње) |
| — смер | северозапад (Европа) југоисток (Азија) |
| Одлике | Европа, Азија; Атлантски океан, Арктички океан |
1 релативно у односу на Пацифичку плочу2 релативно у односу на Афричку плочу | |
Евроазијска плоча је тектонска плоча која укључује већину квазиконтинента Евроазије (копнена маса која се састоји од традиционалних, „правих” континената Европе и Азије), са значајним изузецима Индијског потконтинента, Арапског потконтинента и подручја источно од Черског гребена у источном Сибиру. Такође укључује океанску кору која се протеже западно до Средњоатлантског гребена и северно до Гакелског гребена.
Источна страна је граница са Северноамеричком плочом на северу и граница са Филипинскоморском плочом на југу, те могуће са Охотском плочом и Амурском плочом. Јужна страна је граница са Афричком плочом на западу, Арапском плочом у средини и Индо-аустралијском плочом на истоку. Западна страна је дивергентна граница са Северноамеричком плочом (чини део Средњоатлантског гребена на самом северу), која је уракљена Исландом. Све вулканске ерупције на Исланду — као што су оне када је 1973. године еруптирао Елдфел (вулкан исландског острва Хејмаеј), или када је 1783. године еруптирао Лаки, или када је 2010. еруптирао Ејафјадлајекидл — узроковане су разилажењем Северноамеричке и Евроазијске тектонске плоче, што је резултат дивергентних сила које делују на границама плоча.
Геодинамиком централне Азије доминира међуделовање између северне Евроазијске и Индијске плоче. У овом подручју, многе потплоче или блокови коре могу лако да се препознају. Ове потплоче или блокови коре формирају Централноазијску транзитну зону и Источноазијску транзитну зону.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sizes of Tectonic or Lithospheric Plates”. Geology.about.com. 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016.
- ^ Gatinsky, Y.; Rundquist, D.; Vladova, G.; Prokhodova, T. Up-to-Date Geodynamics and Seismicity of Central Asia.
-
Евроазијска плоча на мапи -
Ортографска пројекција Евроазијске плоче на глобус
