Ефраим Кишон
Ефраим Кишон | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. август 1924. |
Место рођења | Будимпешта, Краљевина Мађарска |
Датум смрти | 29. јануар 2005.80 год.) ( |
Место смрти | Апенцел, Швајцарска |
Званични веб-сајт | www |
Ефраим Кишон (хебр. אפרים קישון; Ephraim Kishon, Будимпешта, 23. август 1924 — Апенцел, 29. јануар 2005) био је израелски сатиричар, драматург, сценариста и филмски редитељ.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Будимпешти (Мађарска) као Ференц Хофман. Студирао је ликовну уметност, сликарство и скулптуру, а током студија је писао хумористичке есеје и сценска дела. Преживљава холокауст током Другог светског рата и након 1945. мења презиме у Кишонт. Емигрирао је у Израел 1949. где му је имиграциони радник променио име у Ефраим Кишон.[2]
Иако није знао хебрејски, брзо га је савладао и постаје аутор сатиричне колумне у дневнику на једноставном хебрејском, Омер (Omer), већ после две године. Од 1952. је био аутор колумне Хад Гадја ("Had Gadya") у дневнику Ма'арив (Ma'ariv). Посветио се писању политичке и социјалне сатире, али је писао и дела чистог хумора, тако да је убрзо ова колумна постала најпопуларнија у целој земљи. Његов изврсни смисао и за језик и за ликове је применио и у бројним скечевима за позоришта. Своју супругу (невезано коју) увек у делима ословљава са најбоља од свих жена.
Дела
[уреди | уреди извор]- Код куће је најгоре
- Није фер, Давиде
- Mein Kamm - Мој чешаљ
- Приручник за менаџере
- Благо оном ко верује
- Књига за пореске обвезнике
- Једнодневне мушице живе дуже
- Срећковић
- Кита боли море
- Кућна апотека за здраве
- Лисац у кокошињцу
- Приче о животињама
- Помози свету на своју штету
- Рај у најам
- Нема нафте, Мојсије
Награде
[уреди | уреди извор]- Нордау награда за књижевност 1953. године;
- Соколов награда за новинарство 1958. године;
- Кинор Давид награда 1964. године;
- Биалик награда за књижевност 1998. године;
- Израелска награда за животно достигнуће и посебан допринос друштву и држави Израел 2002. године.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кишон, Ефраим (2010). Кишон за заљубљене. Београд: Book. ISBN 978-86-7572-089-8.
- ^ „Efraim Kišon”. knjizara.com. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „Efraim Kišon”. biografija.org. Приступљено 29. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ephraim Kishon (језик: немачки), (језик: енглески), (језик: шпански)
- Ephraim Kishon, 1924 – 2005 на www.chessbase.com (језик: енглески)