Жабе (роман)
 | Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
| Жабе | |
|---|---|
 Корице књиге Жабе на српском језику | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | 蛙 |
| Аутор | Мо Јен |
| Земља | Кина |
| Језик | кинески |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 2009. |
Жабе (кин: 蛙) је роман Мо Јена први пут објављен 2009. године. Роман говори о Гугу (姑姑 „тетка по оцу“), тетки „Пуноглавца“, нараторки романа. Гугу врши разне побачаје након увођења политике за једно дете. [1] Роман говори и о разлозима због којих је политика спроведена и о последицама. [2]
Роман дотиче најболнија места у души кинеског народа у двадесетом веку, и умногоме проширује досадашње представе о романескном књижевном изразу.[3]
На енглески га је превео Howard Goldblatt, најистакнутији преводилац савремене кинеске књижевности и бивши професор истраживања на Одељењу за источноазијске језике и културе Универзитета Нотре Даме. [4] Служио је као Мо Јенов дугогодишњи преводилац за енглески језик. [5]
На мандаринском кинеском реч за жабу 蛙 ( ва ) звучи слично звуку бебе (娃ва), а име приповедача значи „ пуноглавац ”. [6]
Janet Maslin из Њујорк тајмс-а написала је да сукоби између владиних планера побачаја, који верују да раде исправно, и будућих родитеља чине роман Жабе „запањујуће драматичном књигом“. [7] Steven Moore из Вашингтон Пост-а написао је да, будући да роман укључује сцене тескобе, Жабе „није полемика која подржава неопходну, бездушну политику према једном детету“. [2]
Радња
[уреди | уреди извор]У центру пажње је лик нараторове тетке, која је као врсна бабица у младости стекла статус добре виле, да би потом била сатанизована пошто је следећи директиву партије обавила велики број абортуса, чак и у касним стадијумима трудноће.[3]
Гугу, рођена 1937, прва је модерна бабица у граду Тадполеа. Заљубила се у пилота ваздухопловства 1960. године, али официр је отишао на Тајван. [7]
Упечатљиво су описани снови у којима бабица бежи од хорде осветољубивих жаба, бременитих снажном симболиком с обзиром на то да се у кинеском језику речи "жаба" и "баба" слично изговарају, "тетка" ће, преплављена осећајем кривице, покушати да се искупи тако што ће замолити свог супруга уметника да ваја глинене фигурице деце према описима побачених беба.[3]
Роман је подељен на пет делова, а сваки део је писмо пуноглавца јапанском професору. Након недавне посете професор тражи више информација о каријери своје тетке. Испричан кроз флешбекове прошаране његовим рефлексијама, пуноглавац нас води кроз своја сећања на Гугуов живот.
Касније роман стиже све до данас и прати мање Гугуа, а више самог Пуноглавца.
Пријем
[уреди | уреди извор]Julia Lovell из Њујорк тајмс-а написала је да би поређење са "Мрачним путем" Мо Јен-а, такође о абортусима у Кини, било неизбежно; хвалећи завршни део Жаба, она је тврдила да се два романа у почетку чине прилично различитим, али да оба „описују земљу која је залутала, земљу у којој је репресивна држава појединце учинила неспособним да самостално доносе моралне судове о политичким, економским и социјално понашање и у којем жене и даље пате од безобзирних мушких политичара и мужева који су фиксирани синовима “. Али Julia Lovell је такође написала: „Они који предвиђају анализу Гугуове најдубље психологије биће разочарани. Током читаве књиге Мо Јенова наративна пажња стрели ту и тамо [. . . ] Мо Јен је стекао име и богатство као најпродаванији романописац. Ипак се понекад питам да ли његово срце лежи у визуелнијим, лингвистички скраћеним књижевним жанровима “. [1]
Издање на српском језику
[уреди | уреди извор]Роман Жабе је објавила издавачка кућа "Лагуна" 2013. године, а на српски језик га је превела Ана Јовановић.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]Роман Жабе је овенчан највишом наградом за књижевно стваралаштво у Кини "Мао Дун".[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Mo Yan’s ‘Frog’" (Archive). The New York Times. February 8, 2015. Retrieved on March 5, 2016. Print: February 8, 2015, p. BR14 of the Sunday Book Review, title: "Missing Children".
- ^ а б Moore, Steven. "Book review: ‘Frog,’ by Mo Yan" (). Washington Post. March 23, 2015. Retrieved on March 5, 2016.
- ^ а б в г д Јен, Мо (2013). Жабе. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-1305-7.
- ^ "Notre Dame’s direct link to Nobel Literature Prize." Notre Dame News. October 11, 2012. Retrieved on April 8, 2017.
- ^ "China's Mo Yan wins Nobel in literature." Associated Press at the Houston Chronicle. October 11, 2012. Retrieved on March 5, 2016.
- ^ Machart, Bruce (Bridgewater State University). "Review: Mo Yan’s “Frog” is a tale of modern China Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2016)" (). Houston Chronicle. January 25, 2015. Retrieved on March 5, 2016. Article posted by Maggie Galehouse.
- ^ а б Maslin, Janet. "Review: In Mo Yan’s ‘Frog,’ a Chinese Abortionist Embodies State Power" (). The New York Times. February 26, 2015. Retrieved on March 5, 2016.
