Пређи на садржај

Жарко Слепчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Жарко Слепчевић
Гроб и надгробни споменик породице Слепчевић
Датум рођења1875.
Место рођењаБачко ГрадиштеАустроугарска
Датум смрти1938.(1938-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиНови СадКраљевина Југославија
Занимањеекономиста

Жарко Слепчевић (1875–1938) био је српски економиста, банкар и директор Српске трговачке банке.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Жарко је рођен 1875. године у Бачком Градишту у породици трговца Данила и мајке Јелене Јанковић. Убрзо по његовом рођењу, породица се преселила у Нови Сад где је Жарко завршио основно и средње образовање. Школу је наставио у Трговачкој оријенталној академији у Будимпешти. Још за време студенских дана залага се за оснивање Српске трговинске омладине. Једно време провео је у Београдској задрузи да би се потом вратио у Нови Сад на месту секретара Српског народног осигуравајућег друштва Добротвор. Године 1906. прелази да ради у Угарској комерцијалној банци.

По завршетку Првог светског рата, Жарко се враћа у Нови Сад и постаје управник Српске штедионице, а након њене реорганизације, директор Српске трговачке банке.

Године 1902. Жарко је учествовао у основању Новосадске омладинске задруге и постао њен први почасни председник.[1] За прославу тридесетогодишњице залагао се за изградњу Дома Новосадске задруге по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића уз покровитељство трговаца Николе Танурђића и Милоша Ралетића. Освећење дома обављено је 1934. и тим поводом је у Нови Сад допутовао краљ Александар I Карађорђевић. Тада је Жарко одликован Орденом Св. Саве другог степена.

У наставку своје професионалне каријере, Жарко је био председник Удружења војвођанских банака, Удружења трговаца и индустријалаца и члан Матице српске. Био је и председник Српског занатлијско-певачког друштва Невен и сарадник листа Застава. Од 1926. до 1932. био је активан у масонској ложи Митропилит Стратимировић.

Жарко је преминуо 11. јуна 1938. године у Новом Сад у и сахрањен је на Алмашком гробљу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ko je ko u Jugoslaviji — Pretraživa digitalna biblioteka”. pretraziva.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-19.