Пређи на садржај

Жарко Трпковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Жарко Трпковић
Др Жарко Трпковић
Лични подаци
Датум рођења(1874-01-16)16. јануар 1874.
Место рођењаЗајечар, Кнежевина Србија
Датум смрти1946.(1946-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (71/72 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
Војна каријера
Служба1900 — 1934
Чин Санитетски бригадни генерал
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден Светог Саве
Орден Карађорђеве звезде
Орден Југословенске круне
Златна медаља за ревносну службу

Жарко Трпковић (Зајечар, 16. јануар 1874 — Београд, 1946) био је српски лекар, учесник Балканских и Првог светског рата, санитетски бригадни генерал, управник Војно санитетске школе и управник Главне војне болнице од 1933 до 1934. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Жарко Трпковић рођен је у Зајечару 16. јануара 1874. године.[1] Основну школу завршава у Зајечару. Након завршене средње школе 1893. године као државни питомац одлази у Грац на студије медицине.[2] Дипломирао је на Медицинском факултету у Грацу 1900. године. По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу и 23. јула 1900. године добио чин санитетског поручника.[3]

Специјализација у Москви

[уреди | уреди извор]

Како је у том периоду војни санитет српске војске имао мали број школованих специјалиста, др Михаило Мика Марковић послао је Жарка Трпковића као државног питомца на специјализацију код чувеног професора хирурга окулисте Крјукова у Москву.[4]

Повратак у Србију

[уреди | уреди извор]

По повратку са специјализације Трпковић постаје лекар војне академије 11. октобра 1902. године.[5] Крајем новембра 1902. године у дунавској сталној војној болници отворено је одељење за очне болести где је главни лекар био Жарко Трпковић.[6]

На годишњем скупу официра београдског гарнизона, који је одржан 30. децембра 1903. године, изабран је за члана Управног одбора Официрског дома и Београду за 1904. годину.[7] Крајем марта месеца 1904. године унапређен је у чин капетана II класе,[8] а недуго затим постављен је за трупног лекара 6. пешадијског пука. Након годину дана, 9. марта 1905. године постављен је за трупног лекара VIII пешадијског пука и управника амбуланте београдске тврђаве.[9] Унапређен је 29. јуна 1907. године у капетана I класе.[10] Шеф одељења за очне болести опште војне болнице у Београду постаје 3. маја 1909. године.[11] Почетком 1910. године Жарко Трпковић унапређен је у чин мајора.[12]

Балкански ратови и Први светски рат

[уреди | уреди извор]

За време Балканских ратова 1912. и 1913. године као санитетски мајор био је командир Дунавске болничке чете.[1]

За време Првог светског рата од 1914. до 1918. године био је референт санитета Дунавске дивизијске области. На захтев српске владе посланик у Петрограду, др Мирослав Спалајковић организује неколико група руских лекара, медицинара и милосрдних сестара које шаље дунавским путем преко Ренија и Прахова у Ниш, одакле су распоређивани по војним болницама. У Нишу је основана тзв. Руско-српска градска лекарска помоћ смештена у згради основне школе код Саборне цркве у којој су даноноћно дежурали и пружали помоћ потпуковник др Жарко Трпковић и пет младих лекара и медицинара, као и руски лекари добровољци.[13]

Напредовање у каријери

[уреди | уреди извор]

Почетком маја 1920. године постављен је за сталног члана Војно–санитетског комитета,[14] а недуго затим и за шефа очног одељења сталне војне болнице I армијске области.[1] Поред редовне дужности постављен је за управника Војно-санитетске школе 22. јула 1922. године.[15] На месту управника био је до 24. октобра 1925. године.[16]

Краљ Александар I Карађорђевић је на на предлог Министра војске и морнарице Душана П. Трифуновића унапредио Жарка Трпковића у чин бригадног генерала 1. децембра 1925. године.[17] Жарко Трпковић био је члан лекарске комисије 1929. године за пријем питомаца на Војну академију.[18] Сем њега чланови комисије били су: др Јордан Стајић, генерал Јосиф Костић, др Сава Поповић, пуковник Јован Ристић и генерал Ђорђе Протић.

Почетком јуна, тачније 6. јуна 1930. године постављен је за шефа очног одељења Главне војне болнице у Београду.[19]

Управник Главне војне болнице

[уреди | уреди извор]

Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Драгомира Ж. Стојановића, поставља 28. марта 1933. године Жарка Трпковића за управника Главне војне болнице у Београду, и да врши и дужност шефа очног одељења исте болнице.[20]

Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља. За првог управника Главне војне болнице постављен је санитетски генерал др Сава Поповић.

Санитетски бригадни генерал др Жарко Трпковић, на овом положају остаје до 19. јула 1934. године, када је разрешен дужности управника Главне војне болнице.[21]

Жарко Трпковић одлази у пензију 27. августа 1934. године.[22]

У више наврата био је члан регрутне комисије, члан испитне комисије за чин активног санитетског мајора од 1921 до 1925. године. Био је редован члан санитетског комитета, стални члан Санитетско-Ветеринарског комитета. Председник испитне комисије I Армијске области за ниже чинове у санитетској и ветеринарскј струци био је 1926/27 и 1928/29. Жарко Трпковић био је председник испитне комисије за чин активног и резерног санитетског капетана од 1930. до 1933. године.

За дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Жарко Трпковић преминуо је 1946. године у Београду у 72. години живота.[1]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  1. Трпковић Ж., Критике на „Таблице за испитивање вида” од др Нешића, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, година XIII (1907), свеска 5. стр. 245.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Бјелајац 2004, стр. 295.
  2. ^ Станојевић В., Четврт века мирнодопског рада. У Станојевић В., Историја српског војног санитета; Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 155.
  3. ^ Службени војни лист, година XX, ванредни број, Београд, 23. јул 1900. године. стр. 613-614.
  4. ^ Станојевић В., Четврт века мирнодопског рада. У Станојевић В., Историја српског војног санитета; Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 177.
  5. ^ Службени војни лист, година XXII, број 41, Београд, 20. октобар 1902. године. стр. 919-920.
  6. ^ Службени војни лист, година XXII, број 47, Београд, 1. децембар 1902. године. стр. 871-874.
  7. ^ Службени војни лист, година XXIV, број 5, Београд, 4. фебруар 1904. године. стр. 871-874.
  8. ^ Службени војни лист, година XXIV, број 2, Београд, 28. март 1904. године. стр. 221-222.
  9. ^ Службени војни лист, година XXV, број 2, Београд, 13. март 1905. године. стр. 221-222.
  10. ^ Службени војни лист, година XXVII, број 21, Београд, 29. јун 1907. године. стр. 437-438.
  11. ^ Службени војни лист, година XXIX, број 21, Београд, 6. мај 1909. године. стр. 395-396.
  12. ^ Службени војни лист, година XXX, број 1, Београд, 9. јануар 1910. године. стр. 5-6.
  13. ^ Недок А., Руска санитетска помоћ Србији у њеним ослободилачким и одбрамбеним ратовима XIX и раног XX века (1804–1917. године), Војносанитетски преглед : Часопис лекара и фармацеута Југословенске народне армије, годиште 66 (2009), број 7. стр. 594.
  14. ^ Службени војни лист, година 39, број 23, Београд, 5. јун 1920. године. стр. 863-864.
  15. ^ Службени војни лист, година 41, број 32, Београд, 3. август 1922. године. стр. 1457-1458.
  16. ^ Службени војни лист, година 44, број 51, Београд, 14. новембар 1925. године. стр. 1823-1824.
  17. ^ Службени војни лист, година 44, број 54, Београд, 1. децембар 1925. године. стр. 1945-1946.
  18. ^ Пријем питомаца на Војну академију, Време, године IX, број 2765, Београд, 6. септембар 1929 године. стр. 4.
  19. ^ Службени војни лист, година 49, број 23, Београд, 6. јун 1930. године. стр. 1163-1164.
  20. ^ Службени војни лист, година 52, број 12, Београд, 1. април 1933. године. стр. 431-432.
  21. ^ Службени војни лист, година 53, број 28, Београд, 21. јул 1934. године. стр. 1149-1150.
  22. ^ Службени војни лист, година 53, број 34, Београд, 1. септембар 1934. године. стр. 1137-1138.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Институт за новију историју Србије, Београд. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жарко_Трпковић&oldid=28619348”