Железничка станица Нови Сад
| Железничка станица Нови Сад | |
|---|---|
| |
| Главни улаз у станицу пре урушавања (2024) | |
| Земља | Србија |
| Место | Нови Сад |
| Адреса | Булевар Јаше Томића 4 |
| Координате | 45° 15′ 55″ N 19° 49′ 46″ E / 45.26528° С; 19.82944° И |
| Коридор | 10 |
| Структура | надземна |
| Перона | 13 |
| Колосека | 3 путничка 4 терминална |
| Нивоа | 2 |
| Паркинг | Да |
| Приступ бициклима | Да |
| Затворена | Да |
| Дограђена | Не |
| Електрификована | Да |
| Приступ инвалидима | 
|
| Власник | Железнице Србије |
| Оператор | Железнице Србије |
| Путника годишње | 2 000 000 |
  Железничка станица Нови Сад Железничка станица Нови Сад на карти Новог Сада | |
Железничка станица Нови Сад је главна железничка станица у Новом Саду. Налази се на магистралној прузи број 105 (Београд Центар) – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница – (Келебија). На станици постоје четири пролазна, два локална колосека и пет колосека за возове на чекању. За пријем и отпрему путника користе се четири пролазна (1, 2, 3 и 4. колосек) и два слепа колосека (12. и 13. колосек).[1]
Станица се налази у саобраћајном средишту града, на самом почетку Булевара ослобођења, који чини саобраћајну „кичму“ града у правцу север–југ и преко Моста слободе води ка сремској страни града. У правцу исток–запад пружа се Булевар Јаше Томића, који преко Кисачке и Руменачке улице води до источних, северних и западних делова града. На свега 50 метара од самих перона налази се велики станични плато на којем је окретница линија градског и приградског превоза превоза, долазни перони међународне аутобуске станице Нови Сад (МАС), а нешто даље и одлазни перони МАС.[2]
Стара железничка станица
[уреди | уреди извор]Првобитна зграда Железничке станице Нови Сад налазила се на месту данашње Лиманске пијаце и изграђена је 1882. године, а следеће године, 5. марта 1883, у Нови Сад стиже први воз – из правца Суботице. Пруга ка Земуну пуштена је у саобраћај 10. децембра 1883.
Од 1901. за превоз путника са железничке станице до центра града коришћен је омнибус (трамвај са коњском запрегом). Електрични трамвај је уведен 1911, а 1958. се у граду укида трамвајски саобраћај и уводи аутобуски превоз. Зграда старе железничке станице је срушена, а данас је преостала једино некадашња пошта, која и даље ради.
Данашња железничка станица
[уреди | уреди извор]Због ширења Новог Сада према Дунаву, пруга се измешта ка северу, а стара станица се укида. Изградња данашње зграде железничке станице завршена је 1964, а свечано је отворена 31. маја 1964. када је у станицу пристигао путнички воз на релацији Београд—Нови Сад.[3] Грађена је у стилу модерне по пројекту архитекте инжењера Имреа Фаркаша и инжењера Милана Матовића, а грађевинске радове је извело грађевинско предузеће Неимар из Новог Сада.[4] Здање је карактеристично по тестерастом крову који представља кровове типичних панонских кућа. У функционалном смислу састоји се из четири дела: део за управљање саобраћајем, репрезентативни хол са чекаоницама, ресторан и сегмент за истовар и преглед возова.
Због вишедеценијског неулагања, зграда се налази у прилично лошем стању. Најављено је да би станица могла бити санирана у склопу ремонта и доградње другог колосека пруге Стара Пазова – Суботица до краја 2022. године.
Након завршетка реновирања, у марту 2022. председници Србије Александар Вучић и мађарске Виктор Орбан дочекали су свечано воз Соко који је тад први пут стигао до Новог Сада. Том приликом Вучић је изјавио "Ја не могу да вам опишем колико сам поносан. Обновили смо после 60 година ову станицу."[5] Поновна реконструкција рађена је током 2023. и 2024. године и поново свечано отворена 5. јула 2024. године. Нови станични вестибил,[6] са галеријом, шалтерима, чекаоницом и другим пратећим просторијама отворен је за путнике и кориснике услуга, у присуству министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића, председнице Покрајинске владе Маје Гојковић, генералне директорке Инфраструктуре железнице Србије Јелене Танасковић, новосадског градоначелника Милана Ђурића и других гостију.
Урушавање надстрешнице
[уреди | уреди извор]
Дана 1. новембра 2024, око 11.50 ч, 35 метара дугачка бетонска надстрешница изнад главног улаза се урушила.[7] Испод надстрешнице су се налазиле клупе, на којима се налазило више људи.[8] Страдало је 15 особа, укључујући и троје деце,[9] а 3 особe су теже повређене.[10] Три младе особе су тешко повређене и у животној опасности. Девет жртава је идентификовано до краја дана.[11][12] До следећег јутра, 13 жртава је идентификовано,[13] а до краја 2. новембра, сви су идентификовани. Међу жртвама је било 14 грађана Србије и један Северне Македоније.[14][15]
Пре пада надстрешнице у згради су се постављале шипке и наизглед припремали нови радови. Очевици су рекли да је надстрешница нагло пала и да је звук био налик експлозији.[16]
Убрзо након несреће на терен су изашла кола хитне помоћи, ватрогасци и полиција.[17] У акцији спасавања учествовало је око 80 ватрогасаца-спасилаца из више градова, уз помоћ тешке механизације отклањали рушевине.[18] Хитна помоћ је тај дан интервенисала 10 пута од 12 сати. Први је збринут мушкарац стар 18 година, са повредама ампутиране ноге. Између 16 и 17 часова истог дана, испод рушевина извучене две женске особе од 23 и 21 годину, без свести, са политрауматским повредама.[19]
Возови
[уреди | уреди извор] | Овај одељак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај одељак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Са железничке станице Нови Сад према реду вожње за 2017/2018. годину постојe 34 поласка возова у правцу Суботице, Сомбора (преко Богојева и преко Врбаса), Шида, Београда и Зрењанина (преко Орловата). Станица опслужује све путничке возове који пролазе кроз станицу Нови Сад – брзи (B), интер сити (IC) и регио експрес (RE).
Међународни саобраћај
[уреди | уреди извор]- Воз Београд: Београд – Нови Сад – Будимпешта (брзи)
- Воз Иво Андрић: Београд – Нови Сад – Будимпешта (брзи)
- Воз Авала: Београд – Нови Сад – Будимпешта – Беч (ИЦ)
- Воз Панонија: Суботица – Нови Сад – Београд Центар – Бар (брзи, саобраћа само у летњој сезони)
Унутрашњи саобраћај
[уреди | уреди извор]- Суботица – Нови Сад – Београд центар/Нови Београд (брзи)
- Суботица – Нови Сад – Београд центар (регио експрес)
- Нови Сад – Земун/Нови Београд/Београд центар (регио експрес)
- Нови Сад – Суботица (регио експрес)
- Нови Сад – Врбас – Сомбор (регио експрес)
- Нови Сад – Богојево – Сомбор (брзи)
- Нови Сад – Богојево – Сомбор (регио експрес)
- Нови Сад – Инђија – Сремска Митровица/Шид (регио експрес)
- Нови Сад – Римски шанчеви – Орловат стајалиште – Зрењанин (регио експрес)
Галерија
[уреди | уреди извор]_s%C3%ADnaut%C3%B3busz._Fortepan_23241.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Završena rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu”. 021.rs. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024.
- ^ Conić, Igor (18. 3. 2022). „Kako izgleda rekonstruisana stanica i polazak brzog voza iz Novog Sada”. gradnja.rs. Приступљено 23. 9. 2023.
- ^ „Отворена нова железничка станица у Новом Саду”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 6. 1964. стр. 5.
- ^ „Нови Сад: у мају железничка станица”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 1. 1964. стр. 14.
- ^ „Renoviranje renovirane železničke stanice u Novom Sadu: Sa nje se može samo ka Beogradu”.
- ^ „Реконструисана железничка станица Нови Сад, у оквиру изградње брзе пруге”.
- ^ Vasovic, Aleksandar (1. 11. 2024). „Serbian railway station roof collapse in Novi Sad leaves 14 dead” (на језику: енглески). Reuters. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „U urušavanju nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 14 osoba”. Vijesti.me. 1. 11. 2024. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Preminule Sara (5) i Tina (9): Devojčice povređene u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu umrle u bolnici”. Nova S. 1. 11. 2024.
- ^ „Dačić o nesreći u Novom Sadu: Završena akcija spasavanja u Novom Sadu, bilans 14 poginulih i troje povređenih”. Данас (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-01.
- ^ „Дачић: Међу страдалима у Новом Саду и дете од шест година”. Н1. 1. 11. 2024. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ С., С. (1. 11. 2024). „Вучић о трагедији у Новом Саду: Тражим и политичку и кривичну одговорност”. Н1. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ „Osim jedne ženske osobe, sve ostale žrtve tragedije u Novom Sadu su identifikovane”. Moj Novi Sad. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ P, K. (2024-11-02). „U tragediji u Novom Sadu poginuo naučnik iz Severne Makedonije: Iza sebe ostavio ženu i dvoje dece”. Telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Identifikovani svi preminuli i povređeni u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-11-02. Архивирано из оригинала 16. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „U Železničkoj stanici pre pada bili radovi: Šta se (ne) zna o rekonstrukciji?”. www.021.rs (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Urušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu: Više ekipa Hitne na terenu, ima povređenih”. N1 (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Осам особа настрадало у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду”. Министарство унутрашњих послова. 1. 11. 2024.
- ^ „Urušio se deo Železničke stanice u Novom Sadu: Četrnaestoro poginulih, među njima državljanin Severne Makedonije i devojčica od šest godina”. Danas (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
