Жерви
Жерви | |
|---|---|
 Улица у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Пела |
| Општина | Воден |
| Становништво | |
| — 2021. | 273 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 51′ 25″ С; 21° 49′ 08″ И / 40.856833° С; 21.818833° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 760 m |
  Жерви Жерви на карти Грчке | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 58002 |
| Позивни број | 2381 |
| Регистарска ознака | EE |
Жерви (Серви, Серби, грч. Ζέρβη, Зерви) је насеље у Грчкој у општини Воден, периферија Средишња Македонија. Према попису из 2021. било је 273 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Село се налази на 23 км западно од Водена, у јужном делу подножја планине Ниџе, на надморској висини од 760 м.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Руски слависта Виктор Григорович је 1848. године описао, у Очерк за пътешествие по Европейска Турция, Жерве као бугарско село.[3] Крајем 19. века Милош Милојевић је забележио 40 српских кућа у Жервима. Између 1896. и 1900. године село је потпало под Бугарском егзархијом.[4] Према Василу Канчову, у Жервима је 1900. године живело 290 Словена хришћана.[5] Секретар Бугарске егзархије Димитар Мишев је 1905. године забележио да у месту Жерви има 280 Словена егзархиста.[6] Боривоје Милојевић 1920. године наводи да у Жервима има 40 кућа Словена хришћана.[7] Године 1913. у Жервима је било 256 житеља, 1920. године 244, 1928. године 304, а 1940. године је било 457 житеља. Жерви су током Грађанског рата доста настрадали, због чега је неколико породица избегло у Југославију (СР Македонију), а други су избегли на безбеднија места. Након завршетка рата већина мештана се вратила.[2]
Пописи
[уреди | уреди извор]| Година | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 | 2021 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 260 | 392 | 375 | 326 | 334 | 349 | 303 | 273 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Жерви су полупланинско и прилично пасивно село. Највише се узгајају пшеница, кукуруз, орах и трешња, а развијено је и сточарство. У близини села се налазе наслаге мермера.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
- ^ а б в Христов Симовски 1998, стр. 49.
- ^ Григоровичъ, В. Очеркъ путешествія по Европейской Турціи, Москва, 1877, стр. 91.
- ^ Илюстрация Илинден, 1936, бр.79, стр. 1
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1902, стр. 149.
- ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 190-191.
- ^ Милојевић 1920, стр. 22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милојевић, Боривоје Ж. (1920). Јужна Македонија: антропогеографска испитивања. Београд.
- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Δήμος Έδεσσας (језик: грчки)
