Животињски језик

Животињски језик је облик комуникације животиња који показује сличност са људским језицима. Животињска комуникација може да се докаже коришћењем лексиграма. Неки сматрају да постоји значајна разлика између људске и животињске комуникације, те да нема ништа заједничкога. Неки мисле да су животињски језици међусобно повезани. Иако се термин "животињски језик" користи, готово се сви истраживачи слажу да животињски језици нису тако сложени и изражајни као људски језици^[1]^[2].

Референце

^ Hockett, Charles F. (1960). „Logical considerations in the study of animal communication”. Ур.: Lanyon, W.E.; Tavolga, W.N. Animals sounds and animal communication. American Institute of Biological Sciences. стр. 392—430.
^ Martinelli, Dario (2010). „Introduction to Zoosemiotics”. 5: 1—64. doi:10.1007/978-90-481-9249-6_1.

Литература

Hockett, Charles F. (1960). „Logical considerations in the study of animal communication”. Ур.: Lanyon, W.E.; Tavolga, W.N. Animals sounds and animal communication. American Institute of Biological Sciences. стр. 392—430.

Спољашње везе

Discussion: Starling Study: Recursion (Linguist List)
International Bioacoustics Council research on animal language.
The Animal Communication Project. More information on animal communication.
Excellent compendium of links to the websites of all of the major animal language studies
Listen to Nature Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2016) includes article "The Language of Birds"
Jarvis Lab homepage Evolution of Brain Structure for Vocal Learning

[1] Hockett, Charles F. (1960). „Logical considerations in the study of animal communication”. Ур.: Lanyon, W.E.; Tavolga, W.N. Animals sounds and animal communication. American Institute of Biological Sciences. стр. 392—430.

[2] Martinelli, Dario (2010). „Introduction to Zoosemiotics”. 5: 1—64. doi:10.1007/978-90-481-9249-6_1.

[1]

[2]