Живот и прикљученија
| Живот и прикљученија | |
|---|---|
 Прво издање, Лајпциг, 1783. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Доситеј Обрадовић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски језик |
Живот и прикљученија је аутобиографско дело Доситеја Обрадовића, главне и средишне личности српске књижевности свога времена.[1]
Оригинални наслов дела је:
нареченога у калуђерству Доситеја
њим истим исписан и издат[2]
О делу
[уреди | уреди извор]Доситејев "Живот и прикљученије" је, поред осталог, прича о ослобађању сопственог ума за самостално мишљење. У делу се смењују приче о догађајима и наравоученија - моралистичке поуке. Понегде се и преплићу, када одмах за описом догађаја следи и пишчев коментар. У том погледу Доситејева аутобиографија личи на моралистички роман 18. века, какви су и Робинсон Крусо Данијела Дефоа и Волтеров Кандид.[3]
Ово дело није само сведочанство пишчевог живота, већ и српског друштва тог времена, које је он критички осмотрио и субјективно анализирао. Зато се не може класификовати ни као роман, ни као прича, већ као својеврсно “писмо”, написано како би њиме писац комуницирао с друштвом. Најпре са својом породицом, а онда и свима који желе да слушају. Ова стара форма има јаку документаристичку вредност, јер јасно предочава слике из неких прошлих времена.[4]
Садржај
[уреди | уреди извор]Књига је оригинално објављена у два дела, са пет година размака између издања. Први и други део се тематски разликују.
Први део живота
[уреди | уреди извор]Састоји се из поглавља у којима се описује рођење, родитељи, ујак, детињство, занат, бекство у манастир Хопово. Ово своје казивање Доситеј час назива „историја“ час „доживљај“. Детаљно приповеда о свим појединостима најранијег детињства, али је то приповедање прожето моралним коментарима, саветима родитељима и читаоцима, коментарима свега што описује. Свако поглавље завршава се есејистичко-филозофским сегментом са идеолошком критиком манастира, монаха и сујеверја или пак излагањем сопствених идеја о слободном мишљењу, васпитању појединца и просвећивању народа. Тако се свака целина овог дела живота може поделити на два дела - приповедни и рефлексивни са наравоученијем.[5]
Други део живота
[уреди | уреди извор]Описује историју која започиње „бекством из раја“, из Хопова, па све до боравка y Лајпцигу, где ће започети издавање својих књига. У чему су приказани сви они догађаји који везују младог Доситеја за овај свет наспрам оног y којем је до тада живио. Игуман овога манастира Теодор Милутиновић главни је кривац управо за такво нешто, наиме он га одвраћа у некој мери од свих до тада познатих књига о манастиру, вјери и другим нематеријалним тј духовним стварима којима се он и био посветио. Тјера га да путује и упознаје нове обичаје, језике - људе уопште итд.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Скерлић, Јован (2005). „Доситеј Обрадовић”. Изабрана Дела (Доситеј Обрадовић). Београд: Народна књига. стр. 5—33. ISBN 978-86-331-1904-7.
- ^ Обрадовић, Доситеј (2005). „Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја њим истим исписан и издат I-II”. Изабрана Дела (Доситеј Обрадовић). Београд: Народна књига. стр. 45—214. ISBN 978-86-331-1904-7.
- ^ Грдинић, Никола (2007). „Откривање Доситеја”. Дела (Доситеј Обрадовић) (2. изд.). Београд: Драганић. стр. 353. ISBN 978-86-441-0771-2.
- ^ Б., В. „Живот и прикљученија (1. део)”. lektire.rs. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ а б „Dositej Obradović: Život i priključenija analiza, detaljno prepričano”. beleske.com. Приступљено 20. 1. 2020.
