Пређи на садржај

Жижан (календар)

С Википедије, слободне енциклопедије

Жижан
Насловна страна календара Жижан - велики или мали (само не средњи)
Типхумористички календар
УредникЈован Јовановић Змај ; Илија Огњановић
Оснивање1876.
Језиксрпски
СедиштеНови Сад


Жижан је шаљиви календар за годину 1876, изашао у Новом Саду, а којег су уређивали Јован Јовановић Змај и Илија Огњановић.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Жижан уз име има одредницу: Велики или мали (само не средњи) шаљиви календар.

Изглед календара

[уреди | уреди извор]

102 стр.; 20,5X13,5cm.

Место издавања

[уреди | уреди извор]

Нови Сад, 1876.

Штампарија и издавач

[уреди | уреди извор]

Жижан је штампан у Српској народној задружној штампарији, чији је издавач и власник био Арса Пајевић.[2]

Тематика

[уреди | уреди извор]

Досетке

Шале

Анегдоте

Рубрике и садржај

[уреди | уреди извор]

Прављен је по узору на Винка Лозића шаљиве календаре и у њему се налазе пародије астролошких "прогностигона", "небески знаци". "Небески знаци" су карикатуре астролошких знакова уз које су објављени духовити текстови. У календару су објављиване и духовите карикатуре као коментар политичке ситуације.[1]

Из садржаја Жижана:[3]

  • (Шаљиви календарски део)
  • (четири сатиричне песме)- Мојим учитељима, Зимске мисли једног иронисте, моја пушка, На бадњи дан и вече
  • (Карикатура са текстом)
  • Рандеву (хумореска)
  • Анегдоте (16 примера)
  • Љубав - сарма ( слика из ђачког живота)
  • Наседаније(хумореска)
  • (Анегдоте) - укупно 14
  • Тик-тактика срца (осам афоризама)
  • Анегдоте (народне)
  • Србима (песма)
  • Ода маковом краљу (песма)

Уредници

[уреди | уреди извор]
  • Јован Јовановић Змај
  • Илија Огњановић Абуказем

Сарадници

[уреди | уреди извор]

Илустарације је цртао Миливој Мауковић.

Карикатуре

[уреди | уреди извор]

Од карикатура најпознатија је она која представља коментар распада Турске империје: на њој европски народи симболично скидају "месец" с неба. Аутор карикатуре је Миливој Мауковић.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 79—80. 
  2. ^ „Књижара Арсе Пајевића у Новом Саду”. Српско народно позориште. Приступљено 17. 9. 2020. 
  3. ^ Матицки, Миодраг (1986). Библиографија српских алманаха и календара I. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 787—788. 
  4. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици ( 1830-1918). нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 64—65; 246—247.