Жистибор
Жистибор, Честибор | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | 859. |
Породица | |
Потомство | Славибор ? |
Родитељи | Цзимислав ? |
Краљ | |
Период | 840–859. |
Претходник | Цзимислав |
Наследник | Славибор |
Жистибор или Честибор, је био лужичкосрпски краљ.[1] Владао је од око 840. године до 859. године. Био је вазал Лудвига II Немачког и водио је Лужичане у битке против других лужичких племена, победио их је и ставио под немачку власт. После извесног времена, Лужички Срби су убили свог краља Жистибора.[2]
Владавина
[уреди | уреди извор]О Жистибору познато је веома мало. После смрти Цзимислава у борби са Франачком 840. године, наследио је престо. У 851. години поново су се поробљена племена подигла, исто тако и 858. године, па је Жистибор водио је побуну против Франачке, Ове борбе одвијале су се у оквиру ратовања између Великоморавског и Источнофраначког царства, а делимично као устанички савези (Aufstandsbunde), али су били поражен и на крају је Жистибор[3] признао власт краља Лудвига II Немачког. Борио се против других лужичких племена од 856. до 858. године. У 856. години Жистибор је допринео развоју односа између Лужичана и Франака.[4][5] 857. године је нашао уточиште код чешког кнеза, брата од чешког кнеза Славочеха.[6]
Међутим, то се његовом народу Лужичанима није допало наручито свештенству, племству, многобожцима и ратницима. 858/859. године је убијен. Нови кнез је постао Славибор.[4][5]
Половином 9. века, један Баварски географ је израчунао да Лужица има око 50 цивитаса.[7]
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Palacký, František (1844). Geschichte von Böhmen: Grösstentheils nach urkunden und handschriften, Volume 5. стр. 115.
- ^ Reuter, Timothy (1992). Annals of Fulda. стр. 32.
- ^ * Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
- ^ а б Timothy Reuter. The Annals of Fulda: Ninth-century Histories. Vol. II. Manchester. — p. 32.
- ^ а б Leszek Moczulski, Narodziny Międzymorza, Warszawa 2007, pp. 561.
- ^ Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, Wrocław 1975, pp. 241.
- ^ Pierre Riche (1. 01. 1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe. University of Pennsylvania Press. стр. 110—. ISBN 978-0-8122-1342-3.