Жуазеиро
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Жуазеиро порт. Juazeiro | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бразил |
Савезна држава | Баија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 197.965 [1] |
— густина | 30,86 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 9° 24′ 50″ Ј; 40° 30′ 10″ З / 9.413889° Ј; 40.502778° З |
Апс. висина | 368 m |
Површина | 6.415,4 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Жозе Валас Фарија Бандерија |
Веб-сајт | |
www.juazeiro.ba.gov.br |
Жуазеиро (порт. Juazeiro) град је у Бразилу у савезној држави Баија. Према процени из 2007. у граду је живело 230.538 становника на површини од 6415,4 km². Град је добио име по жуазеиро дрвету који расте у околини. Статус града је добио још 1833. године.
Положај
[уреди | уреди извор]Град је смјештен на десној обали ријеке Сао Франсиско, а преко ријеке, на другој страни се налази град близанац, Петролина, Пернамбуко. Ова два града међусобно повезана мостом заједно чине урбану зону са око 500.000 становника.
Удаљеност од већих градова
[уреди | уреди извор]Салвадор 495 km
Ресифе 790 km
Рио де Жанеиро 1906 km
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је топла и сува. Жуазеиро припада полу-сувом појасу сјевероисточног Бразила са мало падавина, које варирају током године. Кишно раздобље је од децембра до маја, а сушно од јуна до новембра. Са друге стране, дневне температуре мало варирају у току године. У најтоплијим мјесецима (од септембра до јануара), просјечна температура је око 27°C, а у најхладнијим (од фебруара до августа) око 24°C.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени из 2007. у граду је живело 230.538 становника.
1991. | 2000. | 2010. |
---|---|---|
128,767 | 174,567 | 197.965 |
Дистрикти
[уреди | уреди извор]Општина Жуазеиро је састављена од 7 дистрикта:
- Abóbora,
- Carnaíba,
- Itamotinga,
- Junco,
- Juremal,
- Massaroca и
- Pinhões
Привреда
[уреди | уреди извор]Ово подручје је најпознатије по пољопривреди, која је почела да се развија, када је почело и наводњавање сушнијих дијелова у позадини.
Изградњом вјештачког језера Собрадињо на ријеци Сао Франсиско, омогућио је велике количине воде за наводњавање читаве лијеве и десне стране ријеке, које су до тада биле прилично исушене и неплодне. Наводњавање, у комбинацији са константном температуром, током цијеле године, створило је огроман пољопривредни потенцијал. Најчешће се узгајају воће и поврће, па је ова регија и највећи бразилски извозник воћа и поврћа.
Некада успавани градови на ријеци, Жуазеиро и Петролина, постају пољопривредни центри. Ово отвара нова радна мјеста, што привлачи људе у ове градове. Једина два мјеста у унутрашњости сјеверозападног Бразила која су увећала број становника су Петролина и Жуазеиро (Петролина-Жуазеиро, како их често заједно зову). Број становника у ова два града се за двадесет година увећао са 50%.
Осим воћа и поврћа, такође је значајно и сточарство, али само у локалним оквирима.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „«Tabela 1.6 - População nos Censos Demográficos, segundo os municípios das capitais - 1872/2010».”. Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística. 2010. Архивирано из оригинала 21. 03. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2014.