Зимске олимпијске игре 1984.
Град домаћин | Сарајево, СФРЈ | ||
---|---|---|---|
Број држава | 49 | ||
Број спортиста | 1.272 (998 м и 274 ж.) | ||
Број спортова | 6 | ||
Број такмичења | 49 | ||
Отварање игара | 8. фебруар 1984. | ||
Затварање игара | 19. фебруар 1984. | ||
XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијске игре су били Сапоро, Јапан и Фалун / Гетеборг, Шведска.
Ово су биле прве зимске и друге заредом игре генерално одржане у источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи, као и прве и за сада једине Олимпијске игре одржане у држави из Покрета несврстаних и у већински муслиманском граду. Такође, ово је било први пут да се Олимпијске игре организују на Балканском полуострву након првих у модерном добу у Атини.
Надметање за домаћинство
[уреди | уреди извор]Надметање за домаћинство Зимских олимпијских игара 1984. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Град | Држава | Први круг | Други круг | ||
Сарајево | Југославија | 31 | 39 | ||
Сапоро | Јапан | 33 | 36 | ||
Гетеборг | Шведска | 10 | - |
Сарајево је организацију зимских олимпијских игара добило 19. маја 1978. у конкуренцији с јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг.[2] МОК се при томе делимично водио политичким разлозима - као несврстана земља, тадашња Југославија је давала мање прилике за хладноратовске бојкоте - али главни је мотив ипак била жеља да се Игре, као симбол свјетског мира и братства међу људима - одрже у граду који је дотада обично био везиван за избијање Првог свјетског рата.
За власти Југославије сарајевске Олимпијске игре су биле сјајна прилика да државу свету представе у најбољем могућем светлу, и у том настојању их није омела ни велика економска криза која је СФРЈ била погодила почетком 1980-их. У Игре су утрошена велика средства, те саграђен велики број импозантних грађевина и остале инфраструктуре. У томе су власти имале подршку Сарајлија, а већ пре самог одржавања су Игре довеле до повећања интереса за зимске спортове, дотада готово непознате у том делу Југославије.
Борилишта
[уреди | уреди извор]Борилишта у граду
[уреди | уреди извор]- Стадион Кошево - церемонија отварања
- Ледена дворана Зетра - уметничко клизање, хокеј на леду, церемонија затварања
- Клизалиште Зетра - брзо клизање
- Скендерија - хокеј на леду
Борилишта на планинама
[уреди | уреди извор]- Бјелашница - мушко алпско скијање
- Јахорина - женско алпско скијање
- Игман, Велико Поље - скијашко трчање, нордијска комбинација, биатлон
- Требевић - боб, санкање
-
Стадион Кошево
-
Јахорина
-
Стаза за боб на Требевићу
Детаљи са Олимпијских игара
[уреди | уреди извор]XIV Зимске олимпијске игре су отворене 8. фебруара 1984. на сарајевском стадиону Кошево. Олимпијску бакљу до највишег постоља донела Санда Дубравчић.
Кратак преглед
[уреди | уреди извор]- Ово су прве и за сада једине Зимске олимпијске игре у комунистичкој држави.
- Организација 14. ЗОИ коштала је 142,6 милиона долара, а половина прихода била је остварена од продаје права на ТВ пренос.
- Укупно је продато 250.000 улазница, а само у иностранству 200.000, док су ТВ пренос сарајевске „беле олимпијаде“ пратиле две милијарде људи.
- Учествовало је 1.272 спортиста из 49 земаља, а са Игара је извештавало више од 4.500 новинара.
- Трка на 20 км је додата у женско такмичење у нордијском скијању.
- Скијаш Јуре Франко је освојио прву медаљу за Југославију на ЗОИ у историји - сребрну медаљу у велеслалому.
- Марја-Лиса Хамалаинен је освојила све три појединачне трке у скијашком трчању.
- Гаетан Буше (Канада) и Карин Енке (Источна Немачка) су освојили по два злата у брзом клизању, док је женски тим Источне Немачке освојио 9 од 12 могућих медаља у том спорту.
- Биатлонац Ерик Квалфос из Норвешке је освојио по једно злато, сребро и бронзу.
- Близанци Фил и Стив Маре из САД су освојили прво и друго мјесто у слалому.
- Џејн Торвил и Кристофер Дин, плесни клизачки пар из Велике Британије, су својим наступом освојили максималне оцене за уметнички утисак.
- Након 14. ЗОИ Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2.850 новоизграђених комфорних станова, више лепих хотела и много тога другог, а било је отворено и 9.500 нових радних места.
- Изложба о олимпијском Сарајеву обишла је 1640 градова бивше Југославије и света.
Маскота
[уреди | уреди извор]Читаоци југословенских новина су замољени да одаберу маскоту Зимских олимпијских игара 1984. међу 6 финалиста. Победник је био Вучко, мали вук, којег је дизајнирао словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец. Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.[3]
Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.
Списак спортова
[уреди | уреди извор]Медаље
[уреди | уреди извор]Изглед медаље: на предњој страни је званични амблем, стилизована снежна пахуља коју је дизајнирао Мирослав Антонич изнад које се налазе Олимпијски кругови. По ободу круга је исписан текст XIV Zimske Olimpijske Igre - Sarajevo 1984. На задњој страни је стилизована глава атлетичара крунисаног ловоровим венцем.[4] Укупно је направљено 285 медаља у ковници Мајданпек, а 222 су додељене.[4]
Међународни олимпијски комитет не признаје опште бодовање по државама; табеле с медаљама имају информативну сврху. Табела по државама се заснива на броју освојених медаља, са златним које имају предност у односу на сребрне и бронзане. Победа тима рачуна се као једна медаља.[5]
Табела медаља освојених на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984. године:
Зимске олимпијске игре 1984. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Место | Држава | Укупно | |||
1 | Источна Немачка | 9 | 9 | 6 | 24 |
2 | Совјетски Савез | 6 | 10 | 9 | 25 |
3 | Сједињене Државе | 4 | 4 | 0 | 8 |
4 | Финска | 4 | 3 | 6 | 13 |
5 | Шведска | 4 | 2 | 2 | 8 |
6 | Норвешка | 3 | 2 | 4 | 9 |
7 | Швајцарска | 2 | 2 | 1 | 5 |
8 | Канада | 2 | 1 | 1 | 4 |
Западна Немачка | 2 | 1 | 1 | 4 | |
10 | Италија | 2 | 0 | 0 | 2 |
11 | Уједињено Краљевство | 1 | 0 | 0 | 1 |
12 | Чехословачка | 0 | 2 | 4 | 6 |
13 | Француска | 0 | 1 | 2 | 3 |
14 | Јапан | 0 | 1 | 0 | 1 |
СФР Југославија | 0 | 1 | 0 | 1 | |
16 | Лихтенштајн | 0 | 0 | 2 | 2 |
17 | Аустрија | 0 | 0 | 1 | 1 |
39 | 39 | 39 | 117 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sarajevo 1984 XIV Olympic Winter Games, одељак Olympic Collection EMBLEM
- ^ KO JE DOVEO OLIMPIJADU U SARAJEVO !? Zimske olimpijske igre 1984 (на језику: енглески), Приступљено 2022-11-10
- ^ Official website of the Olympic Movement
- ^ а б Sarajevo 1984 XIV Olympic Winter Games, одељак Olympic Collection MEDAL
- ^ Sarajevo 1984 XIV Olympic Winter Games, одељак OLYMPIC RESULTS
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- IOC сајт Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године
- „Official Report from the Organizing Committee”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г.
- Лепо је било у Сарајеву 1984. („Политика“, 13. фебруар 2016)
- Зимске олимпијске игре у Сарајеву: Вучко, Јурек-бурек и раја (Б92, 8. фебруар 2019)
- SARAJEVO '84 the best Olympic Winter Games ever - Documentary
- Zimske olimpijske igre Sarajevo 1984.
- Kako je raja iz Sarajeva golim rukama stvorila Olimpijske igre(Index, 08.02.9021.)