Пређи на садржај

Занатске исправе

С Википедије, слободне енциклопедије

Занатске исправе сваког занатлије представљају његову личну документацију и доказ о стеченим знањима и вештинама и ретко се срећу у архивима или сродним институцијама. Историјски архив у Панчеву располаже оваквом грађом, која датира из 18. и 19. века и односи се, пре свега, на исправе издате у градовима данашње Војводине, иако се чувају и исправе из осталих градова некадашње Хабзбуршке монархије. Занатске исправе представљају драгоцену грађу за изучавање занатства, хералдике, сфрагистике, симболике, орнаментике као и графике штампања. Занатске исправе издаване су за много различитих заната.

Калфенска писма

[уреди | уреди извор]
Калфенско писмо издато у Панчеву 1828. године

Калфенска писма су потврде о завршеном учењу заната и положеном испиту за калфу. Сачувана калфенска писма представљају уоквирене штампане формуларе различитог формата и до величине 78x50 цм, на којима су уписани подаци о калфама којима се издају. Писмо је печатирано еснафским печатом, од црвеног воска, са двоглавим орлом. Изучавање заната трајало је три године ако се шегрт сам одева или четири године ако га мајстор одева.[1] Ово правило се није увек поштовало. Шегрт је ослобођен и проглашен за калфу пред старијим калфама у скупштини и за то је плаћао један талир. Формулар је набављао шегрт када му је калфенско писмо било потребно, тако да се датуми издавања писма и датум када је шегрт постао калфа не поклапају увек.

Потврде о раду

[уреди | уреди извор]
Потврда о раду издата у Белој Цркви 1804. године

Потврде о раду представљају другу категорију занатских исправа, које су издаване све до обавезног увођења вандровки 1829. године. Општа карактеристика за текстуални део ових потврда је та да је у формуларе дотични еснаф којем припада калфа уносио следеће податке: занат еснафских мајстора, занат дотичног калфе, име калфе, место његовог рођења, године старости, податке о стасу и коси и о дужини рада.[1] Са овим подацима овлашћено лице одговарајућег еснафског одељења потврђује калфи његову припадност еснафу, дужину рада, његово понашање и владање и раскид рада. На многим потврдама су се налазиле и панораме градова, у коме су потврде издате.

Мајсторска писма

[уреди | уреди извор]
213.993x213.993п

Мајсторско писмо или мајсторску повељу добијао је калфа, који је желео да постане мајстор. Он је прво морао да се обрати скупштини и да јој поднесе доказе за мајсторшаг, о уредном учењу заната, о томе да је радио у месту код неког мајстора и каквог је порекла и како се владао. Ако би се мајстори усагласили да га приме онда је калфа одлазио у Магистрат да тражи дозволу. После тога, добијао је задатак да направи тзв. пробу, коју је морао да изради у присуству два мајстора и то у дому једног од њих. Готов рад је износио пред друге мајсторе, који су му издавали мајсторско писмо и он би га носио у Магистрат. За добијање ове исправе, мајсторски кандидат плаћао је таксу од 8 форинти.[1] За калфе које су желеле да постану мајстори, а нису биле из Панчева, поступак је био исти, само што су морале да поднесу доказ да им је било одобрено да дођу у Панчево и на крају да затраже грађанско право. Мајсторска писма, такође, представљају уоквирене штампане формуларе различитог формата, код којих су се у остављеним празнинама уписивали подаци о кандидату којем се издају. И ови формулари су израђивани са панорамом града где се издају, али и без ње.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Heš 1985, стр. 65–87

Литература

[уреди | уреди извор]
  • H. Elza, Zanatske isprave iz XVIII i XIX veka u istorijskom arhivu u Pančevu, u: Informatoru (sveska 20), Istorijski arhiv Pančevo, Pančevo, 1985. (65-87)