Заниград

Заниград
Заниград;
Административни подаци
Држава	Словенија
Општина	Копар
Становништво
— (2011)	0
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	267,4 m
Остали подаци
Поштански број	6275 (Чpни Кaл)

Заниград -(итал. Sanigrado) је насеље у северној Истри, обронци Ћићарије, у саставу Опшине Копар, Словенија.

Географија

Мало збијено село без сталних становникa^[1] смештено на Крашком рубу (између кречњачког краса и јужног флишног краја Истре) над извором речице Рижане и над пругом Истарске железнице *Прегара-Копар). Пут из села Дол при Храстовљах са скретањем лево на првој раскрсници води до Заниграда у близини Зазида. Северозападно од села од неколико камених кућа су развалине каштела на кречњачком подручју гдје се налази сачувана каснороманичка цркца св. Стефана и Маријe^[2]. Са тог врха (долази се пешице или теренским возилом) пружа се панорамски поглед на добро обрађену долину Рижане са Табором Храстовља на дну драге, Кубедом лево међу зеленим брежуљцима, а десно се, попут орловог гнијезда смјестио Подпеч са својим торњем.

До Заниграда води и добро означен пешачки пут који од Храстовља води до Подпечи и Туљаки кроз аркадијски пејсаж.

Назив

Име мјеста Заниград можда је у смислу Задњи град, који је био задњи и највиши од низа градова (каштела) над долином ријеке Рижане. Спомињу се још и називи Сваниград, Xаnigrad (венетски: заниград или жаниград), а и Цастел Сарниан (итaл. и Castel Sarnio).

Историја

Мало се зна о прошлости овог места. У XI. в. на опустелом подручју је досељено неколико славенских породица које су биле кметови истарског дукcа Јоханеса.

Од XV. в. посед је копарских феудалаца.

Знаменитости

Подручна црква св. Стефана (Штефана) и Марије окренута према западу, према мору с маленим гробљем и предивним храстовима, окружена је зидићем. Грађена је у традицији истарске романике постављена најкасније око 1400. г. У тлоцрту је издужени правокутник у који је уграђена олтарна ниша. На северозападном углу, лево од прочеља, је дозидан звоник (на порталу је уклесана 1521. година и нечитак латински натпис). Црква је изграђена од грубо исклесаних камених коцка, извана неожбукана и покривена кровом од шкриља на две воде. Унутрашњос је осликана фрескама - вероватно рад фурланско-истарске радионице око 1400-1410.). Пажњу привлачи приказ св. Недеље, где је жена црква (персонификација недеље) заменила Исуса. У цркви су насликани и призори из Пасије, Поклањање Три краља и Посљедњи суд. У лађи су откривени остаци насликаног дрвеног стропа (око 1510-1530.). У парохијалној цркви Лонцхе се чува антепендиј с приказом Поклоњења краљева из прве половице XVII. в^[3].

Око цркве темељи зидина говоре о старом заниградском каштелу на што упућује и стара топономастика овог мјеста. Како не постоје поуздани подаци сматра се да је то била једноставна утврда у коју су се склањали сељаци од турских и ycкoчкиx најезда те како би заштитили цркву (као што је то било и у Храстовљу).

Недалеко од сеоских кућа налазе се каверне које су служиле као склоништа у праисторијско време као и у раном средњем веку. Локалитет на коме се налазе те спиље се назива Стерклевица.

Легенде

Постоји неколико медиевалних легенда о Заниграду: једна говори о једном брежуљку у коме је закопан неки стари краљ са својим благом; друга се односи на коњску поткову сакривеној у цркви, гдје се закопано друго благo^[4]. Изгледа да легенде имају неку основу јер су нађени златни новчићи исковани у Аквилеји за вријеме Патриарха.

Референце

^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-02-28.
^ Arheološko konservatorstvo in varstvo nepremične kulturne dediščine. Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts. 2018-07-04. ISBN 978-961-237-482-2.
^ ↑ Enciklopedija Slovenije. (2001). Knjiga 15. Ljubljana: Mladinska knjiga
^ Slovenija, turistični vodnik. (2002). Ljubljana: Mladinska knjiga

[1] „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-02-28.

[2] Arheološko konservatorstvo in varstvo nepremične kulturne dediščine. Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts. 2018-07-04. ISBN 978-961-237-482-2.

[3] Enciklopedija Slovenije. (2001). Knjiga 15. Ljubljana: Mladinska knjiga

[4] Slovenija, turistični vodnik. (2002). Ljubljana: Mladinska knjiga

[1]

[2]

[3]

[4]