Засићење кисеоником (медицина)

Засићење (сатурација) кисеоником показује колики је део (у процентима) овог гаса у телесним течностима, обично у крви. У медицини се термин засићеност (сатурација) кисеоником обично користи за означавање нивоа оксигенације у крви. Оксигенација настаје када молекули кисеоника (О₂) уђу у тело у коме се у плућима, из ваздуха прелазе у крв и везују се за хемоглобин да би се формирао оксихемоглобин, и тако обавила његова дистрибуција по телу.

Сатурација кисеоника у крви, посебно засићење артеријске крви кисеоником (СаО₂), је важан параметар за процену респираторне функције. У многим случајевима, у зависности од клиничке слике, старости и општег стања пацијента, одређивање засићења кисеоником омогућава закључак о функцији и активностима плућа.

При ниским парцијалним притисцима кисеоника, већина хемоглобина у крви се деоксигенише. Од око 90% (вредност варира у зависности од клиничког контекста) засићеност кисеоником расте према кривој дисоцијације кисеоник-хемоглобин и приближава се 100% при парцијалним притисцима кисеоника већим од 11 кПа.

Промене концентрације хемоглобина у крви такође значајно утичу на количину кисеоника која се преноси путем крви. Када је пацијент анемичан, садржај кисеоника у крви се смањује, а са полицитемијом он се повећава. У оба случаја SaO₂ може бити 97-100%, али у тим условима постоји разлика у количини кисеоника коју преноси хемоглобин.

Основне информације

Кисеоник (О₂) је неопходан за аеробни метаболизам током кога се стварају угљен диоксид (СО₂) и енергија неопходна за живот и рад ћелија. Размена респираторних гасова, кисеоника (О₂) и угљеног диоксида (СО₂) између атмосферског ваздуха и крви одвија се у плућима. Стога је задовољавајућа функција плућа први услов за одржавање хомеостазе ових гасова, односно за правилно засићење кисеоником у телесним течностима (обично у крви).^[1]

**Уобичајене скраћенице за означавање различитих облика засићења кисеоником**
СаO₂	Укупни садржај кисеоника у крви
SaO₂	Засићење кисеоником артеријске крви мерено из узорка крви ^[2]
SpO₂	Засиће кисеоником артеријске крви мерено пулсним оксиметром^[3]
SvO₂	Засићење кисеоником венске крви^[2]^[4]
ScvO₂	Централна венска оксигенација^[4]
S⊽O₂	Засићење кисеоником мешане венске крви ^[5]

Кисеоник који дифундира из алвеола плућа у крв даље се транспортује у ћелије на два начина:^[6]

везан за хемоглобин (97%)
физички се раствара у плазми (3%).

Збир количине кисеоника раствореног у плазми и количине кисеоника везаног за хемоглобин назива свеукупни садржај кисеоника у крви (СаО₂). Како је растворљивост кисеоника у крви врло мала, вредности садржаја кисеоника у крви (СаО₂) углавном се одређују количином кисеоника која је везана за хемоглобин.^[6]

Стварне количине кисеоника растворених у плазми нису велике, пошто ни коефицијент растворљивости кисеоника у плазми није велики. То је 0,003 мл/дл, при притиску од 1 ммХг. Капацитет хемоглобина за кисеоник (када је хемоглобин потпуно засићен) износи 1,34 мл, или 1 грам хемоглобина може максимално пренети 1,34 мл кисеоника (Хифнеров фактор).^[6]

Ако су познати следећи параметри: концентрација хемоглобина у крви (Хб), парцијални притисак кисеоника у артерији (РаО₂) и засићеност хемоглобином у крви (СаО₂), садржај кисеоника у артеријској крви може се израчунати по овој формули:

СaО₂=[1,34 x Hb x (SaO₂/100)] + 0,003 x PaO₂

У идеалним условима, при парцијалном притиску кисеоника у артеријској крви од 100 ммХг (РаО₂ = 100 ммХг), засићености (сатурација) хемоглобина кисеоником (SaO₂) од 98-100% и концентрацији хемоглобина од 15 г/дл, ова вредност је око 20 мл/100 мл крви или 200 мл/1.000 мл крви (200 мл/Л крви). Ако се садржај кисеоника (СаО₂) помножи са минутном запремином крви (СО), добиће се укупна количина кисеоника допремљеног у ткива (DO₂).^[6]

DO₂ = CO x СаО2
DO₂ = 5 L/min x 200 ml/L = 1000 ml

Међутим притисак кисеоника у мешаној венској крви (PvO₂) је између 40 i 52 ммХг засићења хемоглобина кисеоником (SvO₂) је 75% тако да је садржај кисеоника у венској крви (CvO₂) око 15 мл/100 мл крви (150 мл/1.000 мл krvi, или 150 мл/Л крви).

CvO₂ = [1,34 x Hb x (SvO₂/100)] + 0,003 x PvO₂
CvO₂ = 15 ml/100ml krvi.

Разлика између засићења кисеоником у артеријској крви (СаО₂ = 20 мл/100 мл крви) и венске крви (СvО₂ = 15 мл/100 мл крви) указује на то да ткива за своје потребе преузимају око 5 мл кисеоника на 100 мл крви (50 мл/1.000 мл крви). Под претпоставком да је срчани излаз 5 Л/мин (СО = 5 Л/мин), потрошња кисеоника у ткиву (VO₂) износи 250 мл/мин. То значи да се значајно већа количина кисеоника (1.000 мл) испоручује ткивима (DO₂) у поређењу са њиховом потрошњом (VO₂) од 250 мл/мин.^[6]

Праћење засићења кисеоником

Степен оксигенације може се пратити на два начина помоћу:

Пулсног оксиметра — мерењем засићености хемоглобином кисеоником (О₂).^[7]
Мерење парцијалног притиска кисеоника у артеријској крви (РаО₂) помоћу анализатора гаса, што је најбољи и најпоузданији начин за процену оксигенације.

Пулсни оксиметар

Гасни анализатор

Физиологија и патофизиологија засићења кисеоником

Физиолошки, када се удише атмосферски ваздух (FiO₂ = 0,21) код одраслих (у другој и трећој деценији живота), нормалне вредности парцијалног притиска кисеоника у артеријској крви (PaO2) су 90 - 110 ммХг, а засићеност (сатурација) кисеоником (SaO₂) је 98% .^[6]

Учинак смањене засићености кисеоником^[8]
SaO₂	Учинак
95% и више	Нема доказа
80% и мање	Поремећај менталних функција
75% и мање	Губитак свести

Код деце је парцијални притисак кисеоника у артеријској крви (PaO2) 80-100 ммХг, а засићеност хемоглобина кисеоником (СаО₂) је 95-97%. Код деце са цијаногеним срчаним манама, SaO₂ је још нижи, али > 60%.

Код новорођенчади (превремено рођена и терминска беба PaO2 је 50-80 ммХг, а SaO₂ 88-92%.

Са старењем, вредност РО₂ опада за 3-4 ммХг са сваком деценијом живота, па се код људи у седмој деценији живота могу наћи физиолошке вредности артеријског притиска кисеоника (PaO₂) од 68 ммХг.У венској крви, парцијални притисак кисеоника (PaO₂) је 40 ммХг, а засићеност кисеоником (SaO₂) је 75%. Када парцијални притисак кисеоника у артеријској крви (PaO₂) падне на 60 ммХг, засићеност хемоглобина кисеоником (SaO₂) пада на 89%, док са парцијалним притиском кисеоника у артеријској крви (PaO₂) изнад 104 ммХг засићеност хемоглобином кисеоником (SaO₂) се не може повећати преко 100%^[6]

Извори

^ Blom, H.; Mulder, M.; Verweij, W. (1988). „Arterial oxygen tension and saturation in hospital patients: effect of age and activity.”. BMJ. (297): 720—1. .
^ ^а ^б Jean-Louis Vincent (28. 6. 2010). Yearbook of Intensive Care and Emergency Medicine 2010. Springer Science & Business Media. стр. 313—. ISBN 978-3-642-10286-8.
^ William H. Spriggs (1. 5. 2014). Essentials of Polysomnography. Jones & Bartlett Publishers. стр. 92—. ISBN 978-1-284-03028-0.
^ ^а ^б Andrew Webb; Luciano Gattinoni (26. 5. 2016). Oxford Textbook of Critical Care. Oxford University Press. стр. 624—. ISBN 978-0-19-960083-0.
^ Illustrated Manual of Nursing Practice.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Trpković, Slađana. „Oksigenoterapija”. www.researchgate.net. Приступљено 14. 7. 2020.
^ Schutz (2001). „Oxygen Saturation Monitoring by Pulse Oximetry” (PDF). American Association of Critical Care Nurses. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 1. 2012. г. Приступљено 10. 9. 2011.
^ McEvoy, Mike (14. 11. 2012). „Oxymoron: Our Love-Hate Relationship with Oxygen” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Blom, H.; Mulder, M.; Verweij, W. (1988). „Arterial oxygen tension and saturation in hospital patients: effect of age and activity.”. BMJ. (297): 720—1. .

[Vincent2010-2] а ^б Jean-Louis Vincent (28. 6. 2010). Yearbook of Intensive Care and Emergency Medicine 2010. Springer Science & Business Media. стр. 313—. ISBN 978-3-642-10286-8.

[Spriggs2014-3] William H. Spriggs (1. 5. 2014). Essentials of Polysomnography. Jones & Bartlett Publishers. стр. 92—. ISBN 978-1-284-03028-0.

[WebbGattinoni2016-4] а ^б Andrew Webb; Luciano Gattinoni (26. 5. 2016). Oxford Textbook of Critical Care. Oxford University Press. стр. 624—. ISBN 978-0-19-960083-0.

[5] Illustrated Manual of Nursing Practice.

[:0-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Trpković, Slađana. „Oksigenoterapija”. www.researchgate.net. Приступљено 14. 7. 2020.

[7] Schutz (2001). „Oxygen Saturation Monitoring by Pulse Oximetry” (PDF). American Association of Critical Care Nurses. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 1. 2012. г. Приступљено 10. 9. 2011.

[8] McEvoy, Mike (14. 11. 2012). „Oxymoron: Our Love-Hate Relationship with Oxygen” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]