Пређи на садржај

Заједница за учење на даљину

С Википедије, слободне енциклопедије

Заједница за учење на даљину је јавно или приватно одредиште на Интернету које се бави потребама учења својих чланова тако што омогућава вршњачко учење. Кроз друштвено умрежавање и комуникацију посредовану рачунаром или коришћење датагогија док људи раде као заједница како би постигли заједнички циљ учења.[1] Власник заједнице може предложити циљеве учења или они могу произићи из дискусија између учесника који одражавају личне интересе. У заједници за учење на даљину људи деле знање путем синхроне или асинхроне текстуалне дискусије, аудио, видео или других медија подржаних Интернетом.[1] Према Етјен Венгеру, заједнице за учење на даљину су окружења погодна за заједничку праксу.[2]

Заједница за учење на даљину се дели на заједнице за електронско учење које представља групе које комуницирају и повезују се искључиво путем технологије и заједнице за комбиновано учење које представљају групе које користе састанке уживо, као и састанке на мрежи. Заједнице које су усмерене на онлајн учења се одређују као засноване на знању, пракси и задацима док се заједнице за учење на даљину фокусирају на личне аспекте, процесе или технологију. Они могу да користе технологију и алате у многим категоријама:[1]

  • синхрони – размена тренутних порука или веб сајтова за мобилне апликације
  • асинхрони – форуми и огласне табле
  • блогови
  • сараднички – вики
  • социјалне мреже
  • онлајн универзитети
  • вештине и платформе за размену језика

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „What is an Online Learning Community? - Teachfloor Blog”. www.teachfloor.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24. 
  2. ^ Wenger, Etienne (1998). Communities of Practice: Learning, Meaning, and Identity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66363-2. 

Библиографија

[уреди | уреди извор]