Збигњев Пјаст
| Збигњев Пољски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1070. |
| Место рођења | Пољска, |
| Датум смрти | 1112. |
| Претходник | Владислав I Херман |
| Наследник | Болеслав III Пјаст |
Збигњев Пјаст (око 1073 - 8. јул 1113?) био је кнез Пољске од 1102. до 1107. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Збигњев је био син Владислава I Хермана Пјаста. Сматран је незаконитим дететом, било због тога што је био рођен ван брака, било зато што су се Владислав и Збигњева мајка (Прзеслава) венчали по паганским обичајима. Владислав 1079. године преузима престо збацивши са њега свога брата Болеслава II Смелог. Недуго затим, Владислав се оженио Јудитом Чешком, а Збигњева мајка је протерана са двора. Владислав са Јудитом није имао деце те је Збигњева сматрао за свога наследника. Племство га је присилило да за наследника именује Мјешка Болеславића, сина погинулог Болеслава. Међутим, Јудита му 1086. године рађа сина Болеслава. Збигњев је 1089. године послат у Саксонију одакле се вратио уз помоћ моћног магната Сијесеша. Сијесеш је приморао краља да Збигњева именује једним од својих наследника и Пољску подели на подручја којима ће управљати Болеслав и Збигњев. Владислав умире 1102. године, а Пољска се дели на две независне државе. Болеславова држава ослањала се на Кијевску Русију, а Збигњева на Чешку. Између браће избија сукоб који се завршио Збигњевим лишавањем краљевске титуле. Остао му је тек мали феуд у Мазовији.
Новог савезника Збигњев је пронашао у светоримском цару Хенрику V који је 1109. године отпочео рат са Пољском у намери да Збигњева наметне за вазалног владара. Рат са Чешком завршен је 1111. године споразумом којим је Владислав I Чешки предао Болеславу Збигњева. Болеслав је ослепео свога брата што је изазвало згражавање Пољака. Надбискуп Мартин I га је екскомуницирао. Збигњев силази са историјске сцене. Неки историчари сматрају да је умро у манастиру 1113. године.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Болеслав I Храбри | ||||||||||||||||
| 8. Мјешко II Пјаст | ||||||||||||||||
| 17. Емнилда од Лужица | ||||||||||||||||
| 4. Казимир I Пјаст | ||||||||||||||||
| 18. Ецо, гроф Лотарингије | ||||||||||||||||
| 9. Ричеза од Лотарингије | ||||||||||||||||
| 19. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије | ||||||||||||||||
| 2. Владислав I Херман | ||||||||||||||||
| 20. Свјатослав I Кијевски | ||||||||||||||||
| 10. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
| 21. Малуша | ||||||||||||||||
| 5. Марија Доброњега | ||||||||||||||||
| 1. Збигњев Пјаст | ||||||||||||||||
| 3. Прзеслава | ||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Czubinski, Antoni; Topolski, Jerzy (1988). History of Poland. Warsaw: Ossolineum.
- Gieysztor, Aleksander (1979). History of Poland. Warsaw: PWN—Polish Scientific Publishers
