Зборник радова (Институт за проучавање крша Јован Цвијић)
Зборник радова Института за проучавање крша "Јован Цвијић" је научна публикација која је излазила од 1955. до 1958. године. Изашле су књ. 1 (1955) и књ. 2/3 (1957/1958).
О часопису
[уреди | уреди извор]Издавач је Институт за проучавање крша "Јован Цвијић" при Природно-математичком факултету Универзитета у Београду. Насловна страна и садржај су упоредно на српском и француском језику. Један део чланака је на српском језику са резимеима или на француском или на немачком језику. Неки чланци су писани и на српском и на француском, а неки само на француском језику.
Уредник
[уреди | уреди извор]Одговорни уредник је Сима М. Милојевић, у то време ванредни професор на Универзитету у Београду. Сима М. Милојевић бавио се највише геоморфологијом и хидрографијом крша.[1]
Институт за проучавање крша “Јован Цвијић”
[уреди | уреди извор]Институт је основан према замисли Јована Цвијића пре Првог светског рата, али та идеја је реализована тек 1939. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Ипак, Институт је почео са радом 1950. године "као научно-истраживачка установа Природно-математичког факултета у Београду". Активност Института оријентисана је на практичне проблеме, односно на сарадњу привреде са научним установама и народним одборима.[2]
Теме
[уреди | уреди извор]- Геоморфологија
- Спелеологија
- Топологија
- Хидрографија
- Динарски крш
- Динарско-алпски крашки предели
Српско географско друштво
[уреди | уреди извор]Српско географско друштво је удружење географа Србије које је основано 7. априла 1910. године. Јован Цвијић, научник, ректор и академик, био је његов оснивач и творац, који је уједно био и први председник Друштва.[3]
Спелеолошка секција
[уреди | уреди извор]На редовној седници Географског друштва од 25. октобра 1924. године, на предлог Јована Цвијића, основана је Спелеолошка секција. Секција је имала задатак “да помаже и руководи испитивањем пећина, јама и понора”, као “и подземне хидрографије” наших крашких терена[4] . Проучавања су обухватила, не само морфолошко-хидролошки комплекс кречњачких терена у области Динарског крша и Источној и Западној Србији, него и техничка решења водопривредних проблема.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Драгомир Бонџић: Настава географије на Београдском универзитету 1945-1960. У: Историја и географија / главни и одговорни уредник Софија Божић. - Београд : Институт за новију историју Србије : Географски институт "Јован Цвијић" САНУ : Институт за славистку Ран, 2014. - (Библиотека "Зборници радова" ; бр. 11). - ISBN 978-86-7005-125-6 - (2014). стр. 773.-789.
- ^ Сима М. Милојевић: Институт за проучавање крша "Јован Цвијић". У : Зборник радова. - Књ. 1, (1955). стр. 1.-4.
- ^ Споменица о стогодишњици српског географског друштва = Memorial Issue Dedicated to Hundredth Anniversary of Serbian Geographical Society / [уредник Предраг Манојловић]. - Београд : Српско географско друштво, 2012 (Београд : Форма Б). - 91 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Посебна издања Српског географског друштва = Special Issue of the Serbian Geographical Society ; књ. 72)
- ^ Гласник Географског друштва, св. 10 (1924). стр. 141.-142
- ^ Сима М. Милојевић: 25 година Спелеолошке секције Географског друштва. У: Гласник Српског географског друштва, св. XXXI, бр.2 (1951). стр. 97.-113.