Звончић
| Звончић | |
|---|---|
_A.DC._ex1837_01.jpg)
| |
| Edraianthus graminifolius (L.) A.DC. ex Meisn. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | R. graminifolius
|
| Биномно име | |
| Edraianthus graminifolius | |
| Синоними[1] | |
| |
Звончић или усколисни звончић (лат. Edraianthus graminifolius) је вишегодишња зељаста биљка из фамилије Campanulaceae. Род Edraianthus је издвојен из рода Campanula 1839. године, а његово име носи порекло од грчких речи edra, која значи седиште и anthos, која значи цвет; јер су цветови припадника овог рода седећи. Врста се јавља у јужној и југоисточној Европи, од Италије на западу до Румуније на југу, и до Грчке на југу.[2][3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Усколисни звончић је вишегодишња бусенаста биљка, чија је стабљика уздигнута и права, и мање или више длакава. Листови су голи, али могу бити и мекано длакави при основи. Листови иновлукрума су ушињени, при основи широки. Цветови су седећии груписани при врху у главичасте цвасти. Круница је звонасто-левкаста и петоделна, као и чашица. Чашични зупци су меко трепљасти и копљастог облика, дужи су него што су широки (два до пет пута). Има пет прашника. Плод је чаура, која се отвара апикално, односно вршно. Семена су бројна, јајастог облика и спљоштена. Цвета од јуна до јула.[2]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]У Србији познати локалитети на којима се може наћи усколисни звончић подразумевају: Јавор код Ужица, Копаоник, Вучји камен, Ракош, Сићево код Ниша, Сува планина, као и Кобилица, Сушица и Лумбардска планина на Косову. Станишта на којима се ова биљка може наћи су кречњачки и доломитски камењари, стене, клифови, сипари и високопланинска травна станишта, а у свом читавом ареалу јавља се на надморским висинама од 300 до 2900 m.[2][3]
Угроженост и заштита врсте
[уреди | уреди извор]Врста интензивно проучавана од 1970их година прошлог века, тренутно је под режимом заштите II степена, односно представља заштићену биљну врсту у Републици Србији.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Цваст усколисног звончића -
Усколисни звончић на карактеристичном станишту -
Усколисни звончић
_A.DC._ex1837_02.jpg)
_A.DC._ex1837_03.jpg)
_A.DC._ex.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Edraianthus graminifolius (L.) A.DC. ex Meisn.”. Приступљено 08. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 568-570.
- ^ а б Стефановић, С.; Лакушић, Д.; Кузмина, М.; Међедовић, С.; Стевановић, В. (2008). „Molecular phylogeny of Edraianthus (Grassy Bells; Campanulaceae) based on non-coding plastid DNA sequences”. Taxon 57(2): 452—475.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg