Пређи на садржај

Здравствена заштита избеглица у Канади

С Википедије, слободне енциклопедије

Здравствена заштита избеглица у Канади је један од облика здравственог истема Канаде који се заснива на пружању организованих здравствених услуга избеглицама и подносиоцима захтева за статус избеглице. Током 2009. године, здравствени истраживачи у Канади идентификовали су посебне медицинске потребе и здравствену рањивости међу популацијама избеглица.[1] У поређењу са другим имигрантима у Канади, они пријављују много више физичких, емоционалних и стоматолошких проблема,[2] у поређењу са онима рођеним у Канади, и имају већу стопу инфекција и хроничних болести које се могу лечити и/или спречити.[3]

Према законским прописима усвојеним 1957. године Канада савезна влада је одговорна за пружање здравствене заштите избеглицама, која је усклађена према међународном праву, по коме је Канадс у складу са људским правима дужна да призна право на здравље за све групе становништва на њеној територији, укључујући избеглице. Право на здравље

Међународно право

[уреди | уреди извор]

Концепт „права на здравље“ је препознат у бројним међународним инструментима о правима чији је Канада потписница.[4] Први пут је артикулисано у Уставу Светске здравствене организације из 1946. године као
„право на уживање највишег достижног стандарда физичког и менталног здравља.“[5]

Члан 25. Универзалне декларације о људским правима из 1948. године такође помиње право на здравље као део права на адекватан животни стандард.[6]

Неки међународни инструменти о људским правима признају право на здравље, кроз опште прописе, а други кроз заштиту права специфичних група као што су жене или деца.

Године 1966. године, право на здравље признато је као људско право у члану 12 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (ИЦЕСЦР), који намеће обавезу државама потписницама Пакта да створе „услове који би осигурали све медицинске услуге и медицинску помоћ у случају болести“.[7]

Канадско право

[уреди | уреди извор]
Канадска потрошња на здравствену заштиту по глави становника по старосним групама у 2007.

Канадска повеља о правима и слободама не укључује никакву изричиту заштиту права на здравље. Канадска влада је често на суду тврдила да су социјална и економска права — укључујући право на здравље — само „циљеви политике“ који не подлежу судској интервенцији.[8]

Комитет ИЦЕСЦР је изразио забринутост због непоштовања ових међународних обавеза Канаде. Он тврди да су такви поднесци некомпатибилни са обавезама Канаде да обезбеди правне лекове за кршење права из Пакта у домаћем закону.[9]

Неједнакост у збрињавању избеглица

[уреди | уреди извор]

Избеглице у Канади суочавају се са бројним препрекама за здравствену заштиту, као што су празнине у знању о потребама здравствене заштите, које иницијативе и политике јавног здравља не могу увек узети у обзир.[10][11] Имигранти и избеглице су међу групама које су највише изложене ризику од негативних здравствених ефеката који су резултат сталних здравствених диспаритета ; разлике у раси, социоекономском статусу, приходима, статусу држављанства и другим друштвеним факторима додатно погоршавају неједнакости у здравственој заштити. У поређењу са имигрантима, избеглицама је често потребна додатна здравствена заштита због претходних услова у земљама порекла.[12]

Закон о имиграционом систему о заштити Канаде из 2012. формирао је вишестепени систем који је класификовао избеглице и раздвојио бригу на основу ових класификација.  Различити нивои неге су били обезбеђени избеглицама на основу матичне земље сваке избеглице и других фактора.[13][14]  Закон је такође смањио покривеност здравственом заштитом за избеглице коју обезбеђује Привремени савезни здравствени програм (ИФХП).[15]  Промене у програмима здравствене заштите избеглица настале су порастом броја хитних служби(ЕР) посете због недостатка здравствене заштите за избеглице. Ово је изазвало забринутост међу грађанима Канаде да ће укупни трошкови здравствене заштите порасти. Према једној студији, смањење ИФХП-а је такође учинило неизвесним финансирање програма који су помогли у плаћању трошкова хитне помоћи.[16]

У јулу 2014, канадски савезни суд је пресудио да је ускраћивање здравствених услуга тражиоцима азила „окрутан и необичан третман“ и стога неуставан.[17][18][19][20]

Једна студија је предложила отворени дијалог између креатора политике, клиничара и истраживача и рад са програмима насеља како би се ефикасно одговорило на изазове са којима се здравствени систем суочава у вези са избеглицама.[21]  Студија напомиње да ће подршка примарној заштити и фокусирање на обуку о друштвеној одговорности у медицинским школама помоћи да се осигура одрживост одговора здравственог система на избеглице.[22]

Право на здравствене захтеве

[уреди | уреди извор]

Право на здравствене захтеве према одредби о једнакости у члану 15 Повеље имало је ограничен успех. У предмету Елдридге против Британске Колумбије, у контексту обезбеђивања знаковног језика, Врховни суд је утврдио да влада треба да обезбеди да чланови друштва у неповољном положају имају једнак приступ бенефицијама. Суд је приметио да би сваки супротан закључак резултовао „мршавим и осиромашеним погледом... једнакости“.[23] У каснијем случају о пружању услуга аутизма, Аутон против Британске Колумбије, Суд је сузио Елдридге приступ захтевајући да заштићене бенефиције буду „обезбеђене законом“.[24]

Иако је суштински приступ једнакости у одељку 15 имао ограничен успех у отклањању повреда здравствених и других социјалних и економских права угрожених група, Цоллеен Флоод, један од водећих канадских професора здравственог права, тврди да неуспели захтеви могу допринети унапређењу једнакости расветљавањем проблема. и генерисање политичке подршке за њено решавање.[25]

Здравствено осигурање за избеглице

[уреди | уреди извор]

Привремени савезни здравствени програм (ИФХП)

[уреди | уреди извор]

У Канади, Привремени савезни здравствени програм (ИФХП) је онај који регулише пружање основне медицинске неге избеглицама и онима који траже признавање наведеног статуса пре него што уживају покрајинску или територијалну здравствену заштиту. Привремени савезни здравствени програм је уведен наредбом Савета савезне владе 1957. године[26]  и регулисан је од стране Одељења за имиграцију, избеглице и држављанство Канаде из 1995. године.

Пре јуна 2012. године, Привремени савезни здравствени програм је избеглицама и тражиоцима азила обезбеђивао минималну медицинску негу, као и као додатна покривеност која је укључивала приступ лековима, стоматологији и нези очију. По овом програму они којима је одбијен статус избеглице задржавали су здравствену заштиту све до оног момента док нису морали да напусте земљу због депортације.[26]

Реформа из 2012.

[уреди | уреди извор]

Канадска влада је увела низ измена у априлу 2012. које су ступиле на снагу 30. јуна 2012. године. Нови Привремени савезни здравствени програм раздваја оне којима је потребан азил у три категорије са различитим нивоима здравствене покривености, у зависности од земље порекла особе. Данас постоје три врсте услуга:

  • она која нуди већу покривеност здравственом заштитом,
  • она која покрива здравствену заштиту и
  • она која покрива јавно здравље или здравствено осигурање.

Ако избеглица која затражи здравствену заштиту долази из одређене земље порекла, добиће „веома ограничено” здравствено осигурање.[27] ​ Неке од провинција су чак донеле одлуку да покрију услуге и лекове које Привремени савезни здравствени програм више не пружа.[28]

Супротстављени ставови

[уреди | уреди извор]
Разлози Владе
[уреди | уреди извор]

Влада је образложила законске измене указујући да су донете како би се обезбедила равноправност избеглица и Канађана; ни да ни у ком случају ови други не би могли да уживају мање здравствене покриће од првих. Тадашњи министар за држављанство и имиграцију Џејсон Кени истакао је великодушност Канаде и квалитет прихватне инфраструктуре у земљи и изјавио да Влада „не жели да Канађани плаћају бенефиције подносиоцима захтева за избеглице који имају више права од самих држављана Канаде“. Износећи сличне аргументе, државни тужилац Нел Тусен упозорила је пред Врховним судом Канаде да би проширењем здравствене заштите за грађане без дискриминације између имиграната и држављана, земља „могла постати уточиште здравствене заштите“.[17]

Влада је такође била за реформу законодавства зарад буџетске контроле. Процењено је да би се тиме уштедело око 100 милиона евра током пет година и тврдило се да би смањење обесхрабрило подносиоце захтева које је Канада привукла због плађене медицинске неге.[29]

Јавно мњење
[уреди | уреди извор]

Канадска медицинска асоцијација изјаснила се против реформе из 2012. године.  Исто тако, председници осам главних струковних удружења медицинских сестара, социјалних радника и лекара написали су писмо у којем се противе резовима и захтевају укидање реформе.  Критичари тврде да је различит третман избеглица и тражилаца азила према земљи порекла дискриминаторски. Министарка здравља Онтарија Деб Метјуз позвала је на поништавање уведених промена, наводећи да ће нове мере резултовати здравственом заштитом оријентисаном на одређену класу.[30]

Међународна федерација здравственог осигурања

[уреди | уреди извор]

Начело уставног права: Члан 15 Начела једнакости

[уреди | уреди извор]

Канадска повеља о правима и слободама не укључује изричито право на адекватно здравље, али су га канадски судови индиректно заштитили према члану 15. Повеље о једнаким правима.  У првом одељку овог члана прописано је да су „сви једнаки пред законом и да се закон подједнако односи на све и свако има право на исту заштиту и исту корист од закона, без обзира на било какву дискриминацију, а посебно дискриминацију по основу расе, националном или етничком пореклу, боји коже, вери, полу, старости или менталним или физичким хендикепима“.[22]

Тренутни правни критеријум за тумачење појма једнакости према члану 15 Повеље потиче од Правног друштва Британске Колумбије. Овај критеријум захтева да суд испуни два услова: да закон ствара разлику засновану на аналогним или набројаним основама и да ова разлика производи недостатке одржавањем предрасуда или стереотипа.[31]

Тренутни приговор пред судовима

[уреди | уреди извор]

У децембру 2013. године, канадски лекари за збрињавање избеглица (ЦДРЦ ) и Канадско удружење адвоката за избеглице (ЦАРЛ ) поднели су приговор Федералном суду за избеглице у Канади тврдећи да је владино смањење обима здравственог осигурања за избеглице неуставно.[22]  Канадско удружење адвоката за избеглице је то образложило ставом да су и „земља порекла“ и „имигрантски статус“ узроци дискриминације, према одељку 1 члана 15 Канадске повеље о правима и слободама.[22] ​

Други сукоби са Канадском повељом о правима и слободама

[уреди | уреди извор]

Право на здравље је било предмет судског спора и по другим члановима Канадске повеље о правима и слободама. Тренутни приговор ЦДРЦ- а и ЦАРЛ -а на реформе Привременог савезног здравственог програма заснива се на две додатне одредбе Повеље:

  • праву на живот и безбедност особе, према члану 7;
  • право да нека особа не буде подвргнут окрутном и необичном поступању, према члану 12.

Квалитет здравствене заштите

[уреди | уреди извор]

Здравље жена

[уреди | уреди извор]

Недавне студије су идентификовале значајне недостатке у покривености здравственом заштитом жена избеглица, посебно у областима трудноће и заштите менталног здравља. Конкретно, показало се да се препреке за приступ здравственој заштити такве финансијске потешкоће укрштају са другим постмиграционим потешкоћама са којима се суочавају жене са мигрантским статусом, као што су лоша социјална мобилност, лош приступ оптималној исхрани и ограничене друштвене мреже.[32] Штавише, жене са статусом мигранта су подложније одбијању неге на основу статуса осигурања, ослањајући се на неформалне мреже волонтера и одређених лекара, стоматолога и апотека.[33]

Диспаритети су даље идентификовани у области перинаталне неге, где се показало да неосигуране жене мигрантице добијају мању укупну покривеност од других осигураних колега, и поред тога што плаћају дијагностичке, лекарске и болничке таксе, што доводи до мање од оптималних исхода тертмана.[34]

Након испитивања проблема менталног здравља сиријских избеглица, посебно случајева мајчинске депресије,[35] установљено је да су узроци ових проблема менталног здравља различити и укључују недостатак социјалне подршке, поред културних и социоекономских фактора.[35]

Такође утврђено је да жене мигрантице и избеглице имају већу вероватноћу да подлегну постпорођајној депресији због додатних стресора миграционог искуства.[36]

Језичке баријере

[уреди | уреди извор]

Приступ здравственој заштити за избеглице и другу мигрантску популацију поред осталих културних фактор ограничен је и због језичких баријера. Студија из 2012. године показала је да отприлике 60% избеглица није знало енглески или француски језик, што је деловало као препрека приступу одговарајућој здравственој заштити.[37]

Приватност

[уреди | уреди извор]

Забринутост око приватности је такође значајна, пошто су неке жене изразиле неспремност да користе преводиоце унутар исте, мале етничке заједнице.[35] Међутим, одговарајућа обука тумача може помоћи да се премости јаз између пацијената и здравствених радника, као што је то случај у Британској Колумбији где је Покрајинска здравствена управа обучила тридесет преводилаца у очекивању доласка 3.500 сиријских избеглица 2016. године.[38]

Ментално здравље

[уреди | уреди извор]

Запажено је да се стабилизација опадања здравља миграната дешава у року од неколико година од доласка у Канаду, што је феномен познат као „ефекат здравих имиграната“,[1] углавном због канадске имиграционе политике и медицинских процена потенцијалних кандидата за имиграцију.[39]

У студији о тамилским и иранским избеглицама у Канади, примећени су случајеви менталних симптома као што су понављајуће ноћне море, емоционална одвојеност, несаница и потешкоће у концентрацији.[40] Такође је примећено да млади који су искусили живот као избеглице показују виши ниво емоционалних проблема и агресивног понашања услед траума из прошлости.[41]

Примећено је и да случајеви трауме након доласка, у виду дискриминације на основу расе или статуса избеглице, имају значајне негативне ефекте на менталне исходе младих.[41]

Студија о политичком насиљу тражиоцима азила притвореним у Канади такође је открила да имиграциони статус након миграције предвиђа развој симптома ПТСП-а скоро једнако снажно као силовање или сексуални напад. Финансијска и правна несигурност такође на сличан начин повећава стопу симптома ПТСП-а.[42]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Newbold, Bruce (2009). „The short-term health of Canada's new immigrant arrivals: Evidence from LSIC”. Ethnicity & Health. 14 (3): 315—336. PMID 19263262. S2CID 31358307. doi:10.1080/13557850802609956. 
  2. ^ McKeary, M.; Newbold, B. (2010). „Barriers to Care: The Challenges for Canadian Refugees and their Health Care Providers”. Journal of Refugee Studies. 23 (4): 523—545. S2CID 7833199. doi:10.1093/jrs/feq038. 
  3. ^ Pottie, K.; Greenaway, C.; Feightner, J.; Welch, V.; Swinkels, H.; Rashid, M.; Narasiah, L.; Kirmayer, L. J.; Ueffing, E.; MacDonald, N. E.; Hassan, G.; McNally, M.; Khan, K.; Buhrmann, R.; Dunn, S.; Dominic, A.; McCarthy, A. E.; Gagnon, A. J.; Rousseau, C.; Tugwell, P.; coauthors of the Canadian Collaboration for Immigrant and Refugee Health (2011). „Evidence-based clinical guidelines for immigrants and refugees”. Canadian Medical Association Journal. 183 (12): E824—E925. PMC 3168666 Слободан приступ. PMID 20530168. doi:10.1503/cmaj.090313. 
  4. ^ International Human Rights instruments that acknowledge a “right to health” to which Canada is a party include: The 1966 International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights: art. 12, the 1965 International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination: art. 5 (e) (iv), the 1979 Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women: arts. 11 (1) (f), 12 and 14 (2) (b), the 1989 Convention on the Rights of the Child: art. 24, and the 2006 Convention on the Rights of Persons with Disabilities: art. 25.
  5. ^ Constitution of the World Health Organization (Official Records of the World Health Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948, art. 12.
  6. ^ Universal Declaration of Human Rights, G.A. res. 217A (III), U.N. Doc A/810 at 71 (1948).
  7. ^ International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights GA res. 2200A (XXI), 21 UN GAOR Supp. (No. 16) at 49, UN Doc. A/6316 (1966); 993 UNTS 3; 6 ILM 368 (1967), art. 12.
  8. ^ Porter, Bruce (1 January 2000). "Judging Poverty: Using International Human Rights Law to Refine the Scope of Charter Rights". Journal of Law and Social Policy. 15 (1): 117–162.
  9. ^ United Nations Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Concluding Observations on Canada, E/C12/1993 (10 June 1993), para 15.
  10. ^ McKeary, Marie (2010). „Barriers to Care: The Challenges for Canadian Refugees and their Health Care Providers”. Journal of Refugee Studies. 23 (4): 523—545. doi:10.1093/jrs/feq038. 
  11. ^ Lane, Ginny; Farag, Marwa; White, Judy; Nisbet, Christine; Vatanparast, Hassan (октобар 2018). „Chronic health disparities among refugee and immigrant children in Canada”. Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism. 43 (10): 1043—1058. ISSN 1715-5320. PMID 29726691. doi:10.1139/apnm-2017-0407 Слободан приступ. 
  12. ^ „Promoting the health of refugees and migrants” (PDF). World Health Organization. јануар 2017. 
  13. ^ „Federal Court rules against government's cuts to refugee health program”. Toronto Sun. 4. 7. 2014. Приступљено 10. 3. 2019. 
  14. ^ Levitz, Stephanie (26. 1. 2015). „Current refugee health care system still violates court decision: advocates”. CTV News. Приступљено 10. 3. 2019. 
  15. ^ Harris, Helen (2015). „Harming Refugee and Canadian Health: the Negative Consequences of Recent Reforms to Canada's Interim Federal Health Program”. Journal of International Migration and Integration. 16 (4): 1041—1055. S2CID 154626821. doi:10.1007/s12134-014-0385-x. 
  16. ^ Evans, A.; Caudarella, A.; Ratnapalan, S.; Chan, K. (мај 2014). „The Cost and Impact of the Interim Federal Health Program Cuts on Child Refugees in Canada” (PDF). PLOS ONE. 9 (5): e96902. Bibcode:2014PLoSO...996902E. PMC 4014561 Слободан приступ. PMID 24809676. doi:10.1371/journal.pone.0096902 Слободан приступ. 
  17. ^ а б Canada, Supreme Court of (2001-01-01). „Supreme Court of Canada - SCC Case Information - Search”. scc-csc.lexum.com. Приступљено 2022-06-25. 
  18. ^ „Canada: Events of 2015”. World Report 2016: Rights Trends in Canada. Human Rights Watch. 6. 1. 2016. Приступљено 10. 3. 2019. 
  19. ^ Ranalli, Audra (18. 8. 2014). „Cuts to Refugee Health Care Found Unconstitutional: Canadian Doctors for Refugee Care v Canada”. TheCourt.ca. Приступљено 10. 3. 2019. 
  20. ^ Fine, Sean (4. 7. 2014). „Ottawa's refugee health-care cuts 'cruel and unusual,' court rules”. The Globe and Mail. Приступљено 10. 3. 2019. 
  21. ^ Pottie, Kevin; Gruner, Doug; Magwood, Olivia (15. 3. 2018). „Canada's response to refugees at the primary health care level”. Public Health Research & Practice. 28 (1). PMID 29582036. doi:10.17061/phrp2811803 Слободан приступ. 
  22. ^ а б в г Cousins, Mel (2010). „Health Care and Human Rights after Auton and Chaoulli”. Mcgill Law Journal. 54 (4): 717—738. doi:10.7202/039650ar. .
  23. ^ Eldridge v. British Columbia (Attorney General) [1997] 2 S.C.R. 624, para 13.
  24. ^ Auton (Guardian ad litem of) v. British Columbia (Attorney General), [2004] 3 S.C.R. 657, 2004 SCC 78, para 27.
  25. ^ Flood, C. M.; Chen, Y. Y. (2010). „Charter rights & health care funding: A typology of Canadian health rights litigation”. Annals of Health Law. 19 (3): 479—526, 2 p preceding i. PMID 21456397. 
  26. ^ а б Order in Council PC 157-11/848, June 20, 1957.
  27. ^ Government of Canada, Citizenship and Immigration Canada, IFHP Info Sheet: http://www.cic.gc.ca/english/refugees/outside/ifhp-info-sheet.asp.
  28. ^ Refugee Health-care Cuts by Ottawa before the Courts." CBC News: Politics [Toronto] 30 Jan. 2014.
  29. ^ Government of Canada, Citizenship and Immigration Canada, News Release, 2012: http://www.cic.gc.ca/english/department/media/releases/2012/2012-04-25.asp.
  30. ^ Padmos, Andrew, Sandy Buchman, Jeff Poston, John Haggie, Robert Sutherland, Fred Phelps, and Lillian Linton. Letter to Hon. Jason Kenney. 18 May 2012. MS. Ottawa, Ontario
  31. ^ Canadian Charter of Rights and Freedoms, Part I of the Constitution Act, 1982, being Schedule B to The Canada Act 1982 (U.K.), 1982, c.11, art. 15(1).
  32. ^ Khanlou, N.; Haque, N.; Skinner, A.; Mantini, A.; Kurtz Landy, C. (2017). „Scoping Review on Maternal Health among Immigrant and Refugee Women in Canada: Prenatal, Intrapartum, and Postnatal Care”. Journal of Pregnancy. 2017: 1—14. PMC 5292182 Слободан приступ. PMID 28210508. doi:10.1155/2017/8783294 Слободан приступ. .
  33. ^ Newbold, K. Bruce; Cho, Jenny; McKeary, Marie (October 2013). "Access to Health Care: The Experiences of Refugee and Refugee Claimant Women in Hamilton, Ontario". Journal of Immigrant & Refugee Studies. 11 (4): 431–449.
  34. ^ Wilson-Mitchell, Karline; Rummens, Joanna (2013). „Perinatal Outcomes of Uninsured Immigrant, Refugee and Migrant Mothers and Newborns Living in Toronto, Canada”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 10 (6): 2198—2213. PMC 3717732 Слободан приступ. PMID 23727901. doi:10.3390/ijerph10062198 Слободан приступ. .
  35. ^ а б в Ahmed, Asma; Bowen, Angela; Feng, Cindy Xin (2017). „Maternal depression in Syrian refugee women recently moved to Canada: A preliminary study”. BMC Pregnancy and Childbirth. 17 (1): 240. PMC 5525250 Слободан приступ. PMID 28738869. doi:10.1186/s12884-017-1433-2 Слободан приступ. .
  36. ^ o'Mahony, Joyce Maureen; Donnelly, Tam Truong; Raffin Bouchal, Shelley; Este, David (2013). „Cultural Background and Socioeconomic Influence of Immigrant and Refugee Women Coping with Postpartum Depression”. Journal of Immigrant and Minority Health. 15 (2): 300—314. PMID 22711219. S2CID 27132727. doi:10.1007/s10903-012-9663-x. 
  37. ^ Arya, Neil; McMurray, Josephine; Rashid, Meb (2012). „Enter at your own risk: Government changes to comprehensive care for newly arrived Canadian refugees”. Canadian Medical Association Journal. 184 (17): 1875—1876. PMC 3503898 Слободан приступ. PMID 22927516. doi:10.1503/cmaj.120938. .
  38. ^ Lake, Stephanie (Spring 2016). "Not so Universal Health Care: The Neglect of Immigrant and Refugee Health in Canada". UBC Medical Journal. 7 (2): 38–39.
  39. ^ Kirkbride, James B.; Hollander, Anna-Clara (2015). „Migration and risk of psychosis in the Canadian context”. Canadian Medical Association Journal. 187 (9): 637—638. PMC 4467922 Слободан приступ. PMID 25964389. doi:10.1503/cmaj.150494. .
  40. ^ Guruge, Sepali; Roche, Brenda; Catallo, Cristina (2012). "Violence against Women: An Exploration of the Physical and Mental Health Trends among Immigrant and Refugee Women in Canada". Nursing Research and Practice. 2012: 43459
  41. ^ а б Beiser, Morton; Hou, Feng (2016). „Mental Health Effects of Premigration Trauma and Postmigration Discrimination on Refugee Youth in Canada”. Journal of Nervous & Mental Disease. 204 (6): 464—470. PMID 27101023. S2CID 37354274. doi:10.1097/NMD.0000000000000516. 
  42. ^ Chu, Tracy; Keller, Allen S.; Rasmussen, Andrew (2013). „Effects of Post-migration Factors on PTSD Outcomes Among Immigrant Survivors of Political Violence”. Journal of Immigrant and Minority Health. 15 (5): 890—897. PMID 22976794. S2CID 7457672. doi:10.1007/s10903-012-9696-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствена_заштита_избеглица_у_Канади&oldid=27442381”