Здравствена заштита избеглица у Србији

Здравствена заштита избеглаца у Србији у складу са законодавством Рпублике Србији регулише да све избеглице - странци који бораве у Србији или кроз њу пролазе имају право на здравствену заштиту, али се обим и услови за остваривање здравствене заштите разликују у односу на статус и узраст избеглица - странца.

Законска регулатива

Здравствена заштита лица којима је одобрено право на уточиште или субсидијарну заштиту, као и тражилаца азила у Србији имају право на здравствену заштиту у складу са Законом о азилу и привременој заштити и прописима којима је уређена здравствена заштита странаца,^[1] и следећим међународним и националним законодавним оквирима,од кој их су у националном контексту, кључни:

Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 72/2009 - други закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - други закон, 93/2014, 96/2015, 106/2015.)
Закон о здравственом осгурању („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 109/2005 – испр., 57/2011, 110/2012
Одлука САД, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 и одлука САД,106/2015 и 10/2016 - др. закон) који регулишу здравствену заштиту странаца и избеглих лица,
Закон о јавном здрављу („Службени гласник РС“, бр. 15/2016),
Закон о азилу (Службени гласник РС”, бр. 109/2007),
Правилник о здравственим прегледима лица која траже азил приликом пријема у центар за азил из 2008. године („Службени гласник РС“, бр. 93/2008).
Закон о странцима („Службени гласник РС“, бр. 97/2008), укључујући
Закон о управљању миграцијама („Службени гласник РС“, бр. 107/2012) који регулише, између осталог, рад Комесаријата за избеглице и миграције у домену сарадње са представницима система здравствене заштите на локланом нивоу, представљају оквир регулисаних права и обавеза у вези са пружањем здравствене заштите лицима која траже азил, којима је одобрен азил, мигрантима и страним држављанима. Законски оквир подразумева принцип недискриминације и инклузивности у здравствени систем, а мигрантској популацији би по закону требало да се обезбеђује здравствена заштита на исти начин као и домицилном становништву (Закон о здравственој заштити).^[2]

Здравствена заштита избеглица у односу на обим права

У односу на обим права и услове на здравствену заштиту, могу се разликовати три групе странаца.

Прва група

Прву групу чине избеглице - странци који остварују право на здравствену заштиту и новчане накнаде под истим условима као и држављани Србије. То су пре свих страна у радном односу и чланови њихових секундарних породица,који спадају у здравствене осигуранике.^[3] Осим њих, сва деца и млади до завршених 26 година који се налазе на редовном школовању^[4] сматрају се осигураницима, што значи да су им на једнак начин доступна здравствена заштита и новчане накнаде као и држављанима Србије.

Друга група

Другу групу чине избеглице - сгранци који о трошку Републике Србије могу остварити право на све здравствене услуге обухваћене обавезним здравственим осигурањем, али немају право на новчане накнаде.^[5]

Ову групу чине следећа лица:

пунолетни тражиоци азила;
особе укључене у програм подршке добровољног повратка;
жртве трговине људима;^[6]
особе којима је одобрено право на азил, уколико су материјално необезбеђене.

Трећа група

Трећу групу чине избеглице - странци којима је одобрен привремени боравак из хуманитарних разлога и странци који незаконито бораве у Србији, а нису укључени у програм подршке добровољног повратка, и они би требали сами да сносе трошкове здравствене заштите.

Правним оквиром је предвиђено да они имају право на хитну медицинску помоћ,^[7] али не о трошку Републике Србије.^[8] Ипак, странац у редовном статусу може бити ослобођена плаћања трошкова хитне медицинске помоћи установи уколико нема потребна новчана средства. У том случају установа ће надокнаду добити од државе тако што ће поднети захтев Министарство здравља, а држава ће на себе преузети наплату од стране странца.^[9]

Још један начин да се избеглице - странац у редовном статусу ослободи трошкова пружених здравствених услуга, јесте да се региструју и пред полицијским службеником Полицијске управе за странце изрази намеру да тражи азил. Међутим, ово може бити опција само уколико претходно није регистрован у Републици Србији.

Начин остваривања здравствене заштите

У случају потребе за здравственом заштитом, ова категорија лица одлазе у Дом здравља на територији општинена којој су смештени приватно и; одрасле особе се јављају служби опште медицине, а деца до 18 год старости служби за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста.^[10]

У случају потребе за даљим испитивањем или лечењем, лекар опште медицине или педијатар издаје упут за специјалистички преглед у надлежној здравственој установи.^[11]

Здравствени прегледи се заказују, осим уколико се ради о хитном случају на основу процене медицинског особља надлежне здравствене установе.

У случају прописивања неопходних лекова од стране надлежних лекара, постоји могућност њиховог обезбеђивања преко Министарства здравља током трајања пројекта „Специјалне мере 6“.^[1]

Здравствена заштита у склопу пројектних активности које финансира Европска унија

Министарство здравља Републике Србије је у склопу пројектних активности које финансира Европска унија, обезбедило да избеглице и мигранти могу бесплатно да добију потребне медицинске услуге, независно од њиховог статуса.

У центрима за азил и прихватним центрима бесплатан приступ здравственој заштити је остварен отварањем амбуланти при надлежним домовима здравља, које се налазе у оквиру ових центара, а у оквиру амбуланте постоје и апотека са неопходним лековима и могућношћу набавке додатних лекова.

Уколико избеглице бораве у установи социјалне заштите, за бригу о здравственом стању пацијента надлежан је дом здравља, а установа је дужна да кориснику обезбеди пратњу до здравствене установе ради прегледа, као и другу неопходну помоћ.

Број избеглица на здравственој заштити по годинама

1996.

Према првом попису избеглица и других ратом угрожених лица (1996), који су спровели Комесаријат за избеглице Републике Србије и Високи комесаријат ОУН за избеглице, у Србији се налазило 537.937 избеглих и прогнаних лица, од чега 259.700 у АП Војводини.

2001.

Према другом попису избеглица и других ратом угрожених лица (2001), од 377.131 лица у Србији са статусом избеглице, у АП Војводини се налазило 217.438.

2004/2005

Према регистрацији избеглица у Републици Србији 2004/2005. у Србији је било 104.682 лица са статусом избеглице, од чега 50.436 у АП Војводини.

2011.

Према попису становништва из 2011, у Србији се налазило 74.487 лица са статусом избеглице, од чега 35.521 у АП Војводнини.

2022.

Од почетка 2022. године забележен је тренд раста броја избеглица у Србији, највише из Азије и Африке, како би побегли од ратног насиља и великих сукоба. Око 40 одсто избеглица у Србију долази из Авганистана, али их има и из Сирије, Сомалије, Бангладеша, Пакистана и Индије. Њихов број се креће између 5.000 и 6.000, иако дневно уђе више од 250 људи. Значајан је и прилив избеглица из Украјине, јер је од почетка сукоба 40.000 њих ушло у Себију, а више од 8.000 пријавило боравак. Азил у Србији,је од почетка године трађило 1.600 људи а само двоје је и добило азил.^[12]

Извори

^ ^а ^б „Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočiste ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji” (PDF). Приступљено 21. 6. 2022.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS (Sl. glasnik RS, br. 113/2017), čl. 20
^ Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 11.
^ Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 16.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 239.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne pravi razliku između pretpostavljenih i identifikovanih žrtava trgovine ljudima, zbog čega obe kategorije ostvaruju pravo na zdravstvene usluge o trošku Republike Srbije.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 236.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 238.
^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 240.
^ Pravilnik o zdravstvenom pregledu lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil (Sl. glasnik RS, br. 93/2008), čl. 3 i 4
^ Službeni glasnik Republike Srbije (2008a), Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil, Službeni glasnik RS br. 93/2008.
^ „Расте број избеглица у Србији, највише из Азије и Африке”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-06-25.

Литература

UN General Assembly, Universal Declaration of Human Rights, 10 December 1948, 217 A (III).
UN General Assembly, International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, 16 December 1966, United Nations, Treaty Series, vol. 993, p. 3.
UN General Assembly, Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women, 18 December 1979, United Nations, Treaty Series, vol. 1249, p. 13.
UN General Assembly, Convention on the Rights of the Child, 20 November 1989, United Nations, Treaty Series, vol. 1577, p. 3.
UN General Assembly, International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination, 21 December 1965, United Nations, Treaty Series, vol. 660, p. 195.
World Health Assembly, 72. (‎2019)‎, Promoting the Health of Refugees and Migrants: Draft Global Action Plan, 2019–2023, Report by the Director-General, World Health Organizati.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[:0-1] а ^б „Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočiste ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji” (PDF). Приступљено 21. 6. 2022.

[2] Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS (Sl. glasnik RS, br. 113/2017), čl. 20

[3] Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 11.

[4] Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 16.

[5] Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 239.

[6] Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne pravi razliku između pretpostavljenih i identifikovanih žrtava trgovine ljudima, zbog čega obe kategorije ostvaruju pravo na zdravstvene usluge o trošku Republike Srbije.

[7] Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 236.

[8] Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 238.

[9] Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 240.

[10] Pravilnik o zdravstvenom pregledu lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil (Sl. glasnik RS, br. 93/2008), čl. 3 i 4

[11] Službeni glasnik Republike Srbije (2008a), Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil, Službeni glasnik RS br. 93/2008.

[12] „Расте број избеглица у Србији, највише из Азије и Африке”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-06-25.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]