Зеугма (стилска фигура)

Зеугма (грч. Ζεύγμα – спајање, мост) је стилска фигура која се најчешће састоји у томе да се један предикат односи на више осталих делова реченице^[1], нпр. субјеката, објеката и сл. – или да више допуна у генитиву зависе од исте именице и сл. Зеугма може служити истовремено и сажимању^[1] и паратаксичком гомилању^[2] израза у оквиру једне реченице. Данас се под зеугмом подразумева само једна подврста античке зеугме тј. када се исти предикат односи на два различита објекта па се због тога употребљава у два различита значења, једном у правом и једном у пренесеном значењу, а ипак се помиње само једанпут.^[3] Спада у фигуре конструкције. Понекад се зеугма сматра врстом силепсе,^[4], понекад се силепса сматра врстом зеугме, а понекад се ове стилске фигуре поистовећују^[5].

Употреба

Зеугма се увек схвата као афоризам^[6] било у књижевности било у свакодневном говору. Понекад се схвата као грешка, али њена стилогеност је неупитна. Она на духовит начин спаја различите појмове и неретко се користи да истакне иронијски или сатирички смисао исказа.^[2] Када се комбинује са иронијом, настаје антитеза.^[7]

Примери

„Наизменце је мрцварио свој мозак и свог магарца.” (Оливер Твист, Чарлс Дикенс)
„Поче да пали своју цигарету, трепћући очима, челом, целим лицем.” (Нечиста крв, Борисав Станковић)
"Тамо расло клење и јасење, / Међу нама здравље и весеље." (Женидба Ђурђа Смедеровца, српска народна песма)
Докази су поделили судије, а судије мито.^[6]
Интимност рађа презир и децу.^[6]
Боље је пасти из француског него из трамваја. (Душко Радовић)

Сличне стилске фигуре

Анаколут
Брахилогија
Елипса
Силепса

Референце

^ ^а ^б Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.
^ ^а ^б Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2019.
^ Живковић, Драгиша (ур) (1986). Речник књижевних термина. Беорад: НОЛИТ. ISBN 9788619019620.
^ Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Приступљено 4. 3. 2019.
^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
^ ^а ^б ^в Николић, Милка В. „Велика лингвостилистичка синтеза: од стилске фигуре до стилема” (PDF). Приступљено 4. 3. 2019.
^ Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 475. Приступљено 4. 3. 2019.

Литература

Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 475. Приступљено 4. 3. 2019.
Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2019.
Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
Живковић, Драгиша (ур) (1986). Речник књижевних термина. Беорад: НОЛИТ. ISBN 9788619019620.
Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.

Спољашње везе

[Zima-1] а ^б Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.

[крешимир-2] а ^б Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2019.

[3] Живковић, Драгиша (ур) (1986). Речник књижевних термина. Беорад: НОЛИТ. ISBN 9788619019620.

[Иво_Прањковић-4] Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Приступљено 4. 3. 2019.

[oxford_dictionary-5] Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.

[милка-6] а ^б ^в Николић, Милка В. „Велика лингвостилистичка синтеза: од стилске фигуре до стилема” (PDF). Приступљено 4. 3. 2019.

[гоогле_књига-7] Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 475. Приступљено 4. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]