Зијемље (Источни Мостар)
Зијемље | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Источни Мостар |
| Становништво | |
| — 2013. |  187 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 24′ 37″ С; 18° 00′ 05″ И / 43.41023° С; 18.00138° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 804 m |
  Зијемље Зијемље на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88280 |
| Позивни број | 059 |
Зијемље је насељено мјесто у Републици Српској. Сједиште је општине Источни Мостар, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Зијемље укупно је пописано 187 лица.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у Подвележју.[2] Од Невесиња је удаљено око 30 километара.[2] Насеље се састоји од Горњих и Доњих Зијемаља.[2] У Горњим је смјештено крашко поље (Ханско).[2]
Култура
[уреди | уреди извор]У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светих четрдесет мученика.[2] На зиду цркве се налази спомен-плоча са именима 122 Срба из Горњих и Доњих Зијемаља који су погинули током Првог и Другог свјетског рата.[2] Поред цркве се налази спомен-костурница 350 бораца Војске Републике Српске и цивила избјеглих са простора долине Неретве који су страдали током распада Југославије.[2] На споменику је поред грба Републике Српске и имена жртава уклесан натпис: У породици се рађа, ствара и ради, за завичај се радује и пати, за отаџбину се жртвује и гине, ти нам то створи оче брате и сине. Немој сунце про Вележи заћи, што их нећеш пољупцем дотаћи.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Општина Српски Мостар (сада Источни Мостар) је настала 1992. године из дијела југословенске општине Мостар, који је ушао у састав Републике Српске.[2]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Повезано је путем са Невесињем.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Становници се називају Зијемаљци.[2]
| Састав становништва – насеље Зијемље | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 187 (100,0%) | 153 (100,0%) | 358 (100,0%) | 725 (100,0%) | |||
| Срби | 166 (88,77%) | 95 (62,09%) | 219 (61,17%) | 469 (64,69%) | |||
| Бошњаци | 18 (9,626%) | 57 (37,25%)1 | 137 (38,27%)1 | 253 (34,90%)1 | |||
| Непознато | 2 (1,070%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 1 (0,535%) | – | – | 3 (0,414%) | |||
| Југословени | – | 1 (0,654%) | 2 (0,559%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Презимена
[уреди | уреди извор]- Антељ[2]
- Сјеран[2]
- Маврак[2]
- Вучић[2]
- Каришик[2]
- Рачић[2]
- Тришић[2]
- Мучибабић[2]
- Матковић[2]
- Чалија[2]
- Мрковић[2]
- Пејдо[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 01. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ „Капи завичаја: Зијемље”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 4. 2009. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 20. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 20. 10. 2015.
