Зоран Јоксимовић

За другу употребу, погледајте страницу Јоксимовић.

Зоран Јоксимовић
Портрет Зорана Јоксимовића, 2010. година
Лични подаци
Датум рођења	(1932-09-12)12. септембар 1932.
Место рођења	Брезовица, Краљевина Југославија
Датум смрти	26. април 2015.(2015-04-26) (82 год.)
Место смрти	Ваљево, Србија
Породица
Супружник	Татјана (поч. рођена Михаљук)
Филолошки факултет у Београду

Зоран Јоксимовић (Брезовица, 12. септембар 1932 — Ваљево, 26. април 2015) био је српски књижевник, историчар и новинар. Добитник је више награда за научно дело.

Биографија

Рођен у селу Брезовици, у Тамнави, 12. септембра 1932. Основну школу је учио у Брезовици (1939—1943), гимназију у Ваљеву (1945—1952), а славистику и југословенске књижевности са српскохрватским језиком студирао је у Београду (1952—1957).

Скоро цео радни век провео у новинарству. Као ученик покренуо је лист Реч омладине (1952). У ваљевском Напреду био је новинар-уредник културне рубрике и фељтона (1957.-1961. и 1966.-1990), уредник листа (1961), главни и одговорни уредник (1962—1964. и 1966-1970), а директор (1962—1964). Био је управник волонтер Градске библиотеке (1963), и кустос у Народном музеју (1965-1966) у Ваљеву.

Радио је и као дописник Вечерњих новости и Танјуга. Уређивао је дечји лист Полет (1958—1961) и Сусрети (1971—1976). Члан редакција и уређивачких одбора: У ствари (1960—1961), Вуков сабор (1971-1976), Гласник ИАВ (1959—1971), Гимназијалац (јубиларни 1980. и 1990), ГИРО Милић Ракић (1980—1994) и др. Зоран Јоксимовић је двадесет година (1991—2010), био један од двојице уредника Календара Колубара, (једно време Ваљевац) и редактор Биографског лексикона Ваљевског краја (1996—2010). Уређивао је републички часопис Књижар (2000—2010).

Уредио је и књиге Гола Глава и њена школа и Сто година Основне школе у Памбуковици, као и књигу Матуранти Ваљевске гимназије 1952. (о педесетогодишњици полагања испита зрелости). Био је члан је Удружења новинара Србије од 1957, и Удружења књижевника Србије (1962).

Преминуо је у Ваљеву 26. априла 2015. године.

Награде

Радови Зорана Јоксимовића награђивани су на анонимним конкурсима: приче у Шапцу, Крушевцу, Нишу, Лесковцу, Београду, Сарајеву, Скопљу; романе Последње лето и Петљаревић и остали наградио је Телеграм у Загребу (1966. и 1967); романсирану биографију Живот Драгојла Дудића и повест Јачи од ватре наградила је Фондација Драгојло Дудић (1972. и 1974).

Дело

Његово дело је било разноврсно и богато. Аутор је прича, приповедака, романа, романсираних биографија, фељтона, хроника, чланака, критика, записа, портета, интервјуа, позоришних, радио и ТВ сценарија, библиографија. Поједине књиге Зорана Јоксимовића доживеле су више издања, драматизоване и позоришно извођене.

Превођен је на мађарски, македонски, руски и енглески језик. Осим књижевног рада Јоксимовић изучава прошлост Ваљева, Ваљевског краја и, у новије време, Тамнаве, XIX и XX века у широком жанровском и тематском распону од политичке, привредне историје и демографије до историје културе, уметности и штампе. Његово вишегодишње књижевно, новинарско и уредничко искуство, послужило му је за веома успешан и цењен редакторски рад који је и језички стручан.

Књиге

• Сенке ветровима однесене, приповетке, Београд 1961;
• Драгојло Дудић, кратка биографија, Београд 1964;
• Село Драгојла Дудића, хроника, Нови Сад 1966;
• Ваљево, град устаника (с групом аутора) Београд 1967;
• Последње лето, роман, Ријека 1968;
• Порука испод вешала, повест, Ваљево 1971;
• Живот Драгојла Дудића, романсирана биографија, Београд 1974;
• Јачи од ватре, повест Ваљево 1977;
• Подриње и Колубара, туристички водич (с групом аутора), Београд 1979;
• Петљаревић и остали, роман, Ваљево 1980;
• Револуционарни раднички покрет у Ваљевском крају 1919—1941, хроника, Ваљево 1981;
• Сунце у високом луку, приповетке (предговор Сл. Ж. Марковић), Ваљево 1982;
• Драгојло Дудић, Ваљево 1987.
• Изабрана проза (избор Остоја Продановић), Ваљево 2012;