Пређи на садржај

Зорка Марић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зорка Марић
Датум рођења1883
Место рођењаРумаАустроугарска, данас Србија
Датум смрти1938
Место смртиНови СадКраљевина Југославија
РодитељиМилош Марић
Марија Ружић

Зорка Марић (Рума, 1883Нови Сад, 1938) била је српска друштвена активисткиња и сестра научника Милеве Марић и Милоша Марића.[1][2][3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Зорка Марић се родила у Руми, од мајке Марије Ружић и оца Милоша Марића. Мајка је потицала из имућне тителске породице, а отац је био нижи официр Аустроугарске војске из Каћа. У Руми, у којој су Марићи живели дуже од четрнаест година, он је радио као судски писар. Зорка се школовала у родном граду и у Загребу, Новом Саду, Прагу и Цириху, где је ванредно студирала биологију.[1][2][4]

Године 1900. је са својом сестром Милевом, за коју је била веома везана, отпутовала у Цирих, да би усавршила немачки језик. Записано је да Милевин супруг Алберт Ајнштајн често позивао Зорку да долази код њих, што је она и радила. Када је брак Ајнштајнових запао у кризу, Зорка је боравила у Цириху како би се нашла сестри.[1][2]

Од 1906. године била је активна чланица Добротворне задруге „Српкиња Новосаткиња”, националног и хуманитарно-просветног удружења жена из Новог Сада.[5]

Била је најмузикалнија од свих Марића, свирала је клавир и течно говорила мађарски и немачки језик.[3]

Није се удавала.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Крстић, Ђ. У. (2005). Милева и Алберт Ајнштајн – љубав и заједнички научни рад. Нови Сад: Матица српска. ISBN 86-363-0448-2. 
  2. ^ а б в Милентијевић, Р. (2010). Милева Марић Ајнштајн – живот са Албертом Ајнштајном. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-066-0. 
  3. ^ а б в „Животи обавијени велом мистерије: У априлу почиње обнова родне куће Милеве Марић у Руми”, Данас, 4. март 2024. Посећено 6. марта 2024.
  4. ^ а б „Милеву је красила храброст: Марина Булатовић, наша књижевница из Канаде, годинама истражује живот породице Марић”, Вечерње новости, 29. март 2024. Посећено 1. априла 2024.
  5. ^ Зборник са саветовања „Допринос Милеве Ајнштајн-Марић науци”, 13–14. мај 1994, Матица српска – за штампу припремио Растко Маглић. Нови Сад: Универзитет. 1995. стр. 132.